1-курс талабаси Қўлдошев М.Ғ


Кўлларни сув мувозанати бўйича таснифлаш



Download 401,54 Kb.
bet9/11
Sana24.02.2022
Hajmi401,54 Kb.
#238229
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
курс иши

2.5. Кўлларни сув мувозанати бўйича таснифлаш
Кўлларни сув мувозанати бўйича таснифлаш катта илмий ва амалий аҳамиятга эга бўлиб, уларни географик ва гидрологик нуқтаи-назардан ўрганишда жуда муҳимдир. Шу туфайли ушбу муаммо кўплаб тадқиқотчилар [5,34,46] ни қизиқтирган. Улар орасида Б.Б.Богословский томонидан таклиф этилган тасниф ўзининг мукаммаллиги билан ажралиб туради.
Б.Б.Богословский [5] дунё кўлларини сув мувозанати элементларига боғлиқ ҳолда таснифлаган (6 - жадвал). Ушбу тасниф бўйича барча кўллар қуйидаги икки гуруҳга ажратилади:
1) о қ и м л и кўллар;
2) б у ғ л а н у в ч и кўллар.
Оқимли кўлларнинг асосий хусусияти шундан иборатки, уларда кўлга келиб қуйиладиган сув (дарёлар суви, ер ости сувлари) унинг юзасидан бўладиган буғланиш миқдоридан катта бўлади.
Кўллар сув мувозанатининг асосий элементларидан бири - кўл юзасига тушадиган ёғин билан унга дарёлар келтириб қуядиган сув миқдори орасидаги нисбатга боғлиқ ҳолда ушбу гуруҳ уч турга бўлинади: а) о қ и м л и-қ у ю- л у в ч и (ОҚ); б) о қ и м л и - н е й т р а л (ОН); в) о қ и м л и-ё м ғ и р л и (ОЁ). Ўз навбатида ҳар бир тур тегишли кичик турларга бўлинади.
Ер юзидаги буғланувчи кўллар гуруҳи ҳам уч турга бўлинади:
а) б у ғ л а н у в ч и - қ у ю л у в ч и (БҚ); б) б у ғ л а н у в ч и-н е й т р а л (БН); в) б у ғ л а н у в ч и-ё м ғ и р л и (БЁ). Ушбу турларни ажратишда ҳам кўлга қуйиладиган сув миқдори билан унинг юзасига ёғадиган ёғин ҳисобга олинган. Юқоридаги каби бу ерда ҳам ҳар бир тур тегишли кичик турларга бўлинади (6 - жадвал).
6 - жадвал
Кўлларнинг сув мувозанати элементлари бўйича
Б.Б.Богословский таснифи

Г у р у ҳ

Т у р и

К и ч и к т у р л а р и

Мисоллар

Оқимли
Уо > Z *

Оқимли-қуюлувчи (О+) У= >Х

О+ (У= > 75% ; Уо = 50-75%)
О+ (У= > 75% ; Уо > 75%)
О+ (У== 50-75%; Уо > 75%)
О+ (У==қ 50-75%; Уо = 50-75%)

Онега
Байкал

Оқимли-нейтрал
(ОН) У=  Х

ОН (Х  У=); Уо > 75%)
ОН (Х  У=); Уо = 50-75%)

Белое
(Белорус)

Оқимли-ёмғирли
(ОЁ) Х > У=

ОЁ (Х > 75% ; Уо > 75%)
ОЁ (Х > 75% ; Уо = 50-75%)
ОЁ (Х = 50-75%; Уо > 75%)
ОЁ (Х = 50-75%; Уо = 50-75%)

Мичиган

Буғланув-чи
Z > Уо

Буғланувчи-қуюлувчи
(Б+) Уо > Х

Б+ (У= > 75% ; Z > 75%)
Б+ (У= > 75% ; Z = 50-75%)
Б+ (У== 50-75%; Z > 75%)
БҚ (Уқ қ 50-75%; Z қ 50-75%)

Орол, Балхаш,
Каспий, Севан,
Иссиқкўл

Буғланувчи-нейтрал (БН) У=  Х

БН (Х  У=); Z > 75%)
БН (Х  У=); Z =50-75%)

Чани, Оқкўл,
Ханка

Буғланувчи - ёмғирли
(БЁ) Х > У=

БЁ (Х > 75% ; Z > 75%)
БЁ (Х > 75% ; Z = 50-75%)
БЁ (Х = 50-75%; Z > 75%)
БЁ (Х = 50-75%; Z = 50-75%)

Кучук,
Сартлан

*) Кўллар сув мувозанати элементларининг белгилари ва уларнинг аталишлари шу мавзуга оид матнда келтирилган.


III. Кўлларнинг сув сатҳи режимига таьсир етувчи омиллар
Кўлларнинг сув сатҳи сув мувозанати элементларининг миқдорий тебранишларига боғлиқ ҳолда ҳамда кўлдаги сув массаларининг ҳаракати (кўтарилиш, пасайиш, сейш) натижасида ўзгаради. Ўз навбатида кўлдаги сув мувозанати элементларининг ўзгариши табиий (об-ҳаво, иқлим) ва антропоген омиллар билан боғлиқ бўлса, сув массаларининг ҳаракати эса кўпроқ табиий омиллар (зилзила, шамол)га боғлиқдир.
Кўллар сув сатҳи режимининг ўзгариши даврий ёки нодаврий характерда бўлиши мумкин.
Даврий ўзгариш сув мувозанати элементларининг миқдорий ўзгаришларига боғлиқ ҳолда йил давомида ёки узоқ йиллар давомида бўлиши мумкин. Бундай ўзгаришларнинг биринчиси йилнинг об-ҳаво ёки гидрометеорологик шароити билан боғлиқ бўлса, кейингиси иқлимий ўзгаришларга боғлиқдир.
Сув сатҳининг нодаврий ўзгариши эса сув мувозанати элементларининг фавқулодда ўзгариши туфайли бўлади. Бу ҳолат антропоген омил таъсирида юзага келади. Кейинги йилларда Орол денгизи сатҳининг пасайиши нодаврий ўзгаришнинг ёрқин мисолдир.

Download 401,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish