1-қисм. Тўртламчи давр геологиясини илмий асослари, ўрганиш усуллари ва фойдали қазилмалари



Download 0,52 Mb.
bet37/50
Sana24.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#196266
TuriМетодическое пособие
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   50
Bog'liq
2 5269454929755375565

Радиокремнийли. Кремнийни Si32изотопга асосланган ушбу усул 7000 йилгача ва ундан ориқ ёшлардаги, нисбатан анча ёш ҳосилаларни саналаштирди. Денгиз ётқизиқлари учун истиқболли. Si32 таркибли намуналарнинг мутлақ ёшини аниқлашни радиокремнийга айланувчи қўшимча элементларда, яъни Р32 фосфор изотопи бўйича олиб борса бўлади. Бу изотоп кремнийдан яхши ажралиб чиқади. Радиофосфор (радиофосфор усули) ёрдамида аниқланадиган чегаравий ёш– 4000 йил.

  • Фторли (F/P2O5 нисбатлари). Объектларда фторнинг тўпланиши бир ҳил бўлмаган тезликларда боради ва кўпгина омилларга боғлиқ, турли палеобиогеокимёвий ўлкаларда фтор бўйича ёшларни аниқлаш, регионал эталон схемаларини ишлаб чиқишни талаб этади.

  • Радиобериллийли. Бу усул объектни ёшини 5-10 млн. йил сифатида саналаштиришга имкон беради. Денгиз чўкиндиларидаги Be10 юқори таркиблари, бу усул билан чуқур сувли денгиз ва океан ётқизиқларини саналаштиришга имкон беради. Вақт ўтиши билан чўкинди жинсларда радиоактив парчаланишишлар оқибатида Be таркиби камаяди. Агар, охирги бир неча миллион йилларда жинсларни тўпланиши вақти доимий бўлиб турган деб қабул қилинса, унда керннинг узунлиги бўйича Ве ни, уни фақат радиоактив парчаланишлари билан шартлашган таркибини аста-секин пасайиши кузатилади, бу эса чўкиндини ҳосил бўлиш тезлигини аниқлашга имкон беради.

  • Радиохлорли Сl35нинг аҳамиятга молик концентрациясидан асосан, космик нурлар таъсирида радиохлорлар (Сl36) тўпланган қадимий тўртламчи ётқизиқларнинг ёшини аниқлашда фойдаланилади. Усул баланд тоғларнинг оқмас кўлларининг ёшини саналаштиришда истиқболли.

  • Тритийли- ёшлари 120 йилдан ошмаган жуда ёш ётқизиқларни саналаштиришга имкон беради. Тритий водороднинг ярим парчаланиш даври 12,26 йил бўлган, радиоактив хусусиятига эга изотопларидан биридир. Бу усул гидрогеология ва гляциологияда кенг қўлланилади.





        1. Download 0,52 Mb.

          Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   50




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish