1-қисм. Тўртламчи давр геологиясини илмий асослари, ўрганиш усуллари ва фойдали қазилмалари



Download 0,52 Mb.
bet50/50
Sana24.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#196266
TuriМетодическое пособие
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50
Bog'liq
2 5269454929755375565

Мундарижа

Кириш

3

1-боб. ТЎРТЛАМЧИ ДАВР ГЕОЛОГИЯНИНИНГ ИЛМИЙ АСОСЛАРИ

4

1.1. Тўртламчи геологиянинг шаклланиш тарихи ва тараққий этиши

4

1.1.1. Тўртламчи ётқизиқлар ҳақидаги билимларни тўпланиш этаплари

4

1.1.2.Тўртламчи геологиянинг мустақил геологик фан сифатида шаклланиш этапи

6

1.1.3 Тўртламчи геологиянинг ривожланишини классик этапи

8

1.1.4. Тўртламчи геологиянинг кескин ривожланиши этапи

10

1.1.5. Тўртламчи геологиянинг энг янги ривожланиш этапи

14

1.1.6. Тўртламчи давр геологиясини ҳозирги замон ривож-ланиш этапи

17

1.2. Тўртламчи геологиянинг объектлари, мақсад ва вазифалари

19

1.3. Тўртламчи даврни ва тўртламчи давр ётқизиқларини хусусиятлари

21

1.3.1. Тўртламчи даврнинг хусусиятлари

21

1.3.2. Тўртламчи ётқизиқларнинг хусусиятлари

23



2-боб. ТЎРТЛАМЧИ ДАВР ЁТҚИЗИҚЛАРНИ ТАДҚИҚ
ЭТИШНИНГ ГЕОЛОГИК-ГЕОМОРФОЛОГИК ВА
ГЕОФИЗИК УСУЛЛАРИЛАРИ

26

2.1.Геологик усул

26

2.1.1.Минерологик тадқиқотлар

26

2.1.2. Петрографик тадқиқотлар

27

2.1.3. Литологик тадқиқотлар

28

2.1.4. Фациал-формацион (генетик) тадқиқотлар

29

2.2. Геоморфологик усул

32

2.2.1. Морфологик тадқиқотлар

32

2.2.2. Структуравий-геоморфологик тадқиқотлар

34

2.2.3. Ётқизиқларнинг нисбий ёшларини тадқиқ этиш усуллари

35

2.3. Геофизик усуллар

36

2.3.1. Магнитометрик тадқиқотлар

37

2.3.2. Гравиметрик тадқиқотлар

37

2.3.3. Электрометрик тадқиқотлар

37

2.3.4 Электрик профиллаш усули

38

2.3.5. Сейсмометрик тадқиқотлар

38




3-боб. ТЎРТЛАМЧИ ДАВР ЁТҚИЗИҚЛАРНИ ТАДҚИҚ ЭТИШНИНГ СТРАТИГРАФИК УСУЛЛАРИ 40

3.1. Биостратиграфик усул

40

3.1.1. Палеофаунистик тадқиқотлар

41

3.1.2. Палеофлористик тадқиқотлар

43

3.2. Иқлимий стратиграфик усул

46

3.2.1. Палеоҳароратли тадқиқотлар

47

3.2.2. Палеотупроққа хос тадқиқотлар

48

3.2.3. Палеокриологик тадқиқотлар

49




3.3. Тарихий-археологик усул

50




4-БОБ ТЎРТЛАМЧИ ДАВР ЁТҚИЗИҚЛАРНИ ГЕОХРОНОМЕТ-РИК ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ

52

4.1. Радиоизотоп усуллари

52

4.1.1.Космоген изотоплар парчаланиши бўйича мутлақ ёшни аниқлаш

52

      1. Радиоактив қаторлардаги оралиқ изотоплар бўйича мутлақ ёшни аниқлаш

53

      1. Барқарор изотоплар тўпланишлари бўйича мутлақ ёшни аниқлаш

54

4.2. Биоиндикацион усуллар

55

4.3. Физик-кимёвий ва физик усуллар

56

4.3.1. Термолюминесцентли тақиқотлар

56

4.3.2. Палеомагнитли тадқиқотлар

57

5-боб. ТЎРТЛАМЧИ ДАВР ЁТҚИЗИҚЛАРНИ ФОЙДАЛИ ҚАЗИЛМАЛАРИ

60

5.1.Келиб чиқишлари контенентал шароит бўлган фойдали қазилмалар

60

5.2. Келиб чиқишлари денгиз шароити бўлган фойдали қазилмалар

62

5.3. Ўзбекистонни тўртламчи ётқизиқларининг фойдали қазилмалари

63

5.3.1. Номаъдан минерал хомашё

63

5.3.2. Ер ости сувлари

64

5.3.3. Сочма конлар

65

5.3.4. Тўртламчи ётқизиқлар–бошқа ҳосилалардаги кон-ларнинг даракаловчиси сифатида

65

5.4. Тўртламчи давр фойдали қазилмаларнинг излаш хусусиятлари

66







Фойдаланилган адабиётлар

69


* Тоғ жинсларини ёшлари бўйича таснифи яратишга дастлабки уринишлардан бири Дж. Ардуинонинг 1760 йилда Шимолий Италиядаги (Шимолий Апеннин ва Жанубий Альплар) тадқиқотлар асосида таклиф этган схемаси бўлди. Ушбу областлар учун Дж. Ардуино қуйидаги учта кетма-кетликда ҳосил бўлган ётқизиқлар мажмуасини ажратади:
бирламчи – қазилмаларсиз, металл маъданлари билан, кристаллик жинслар;
иккиламчи – жипс, қатламлашган жинаслар, тошқотганлардан тузилган, бироқ маъдансиз;
учламчи – заиф консолидаллашган қатламли жинслар, одатда кўп сонли ҳайвонот ва ўсимлик қолдиқларидан таркиб топган.Алохида бўлинмаларида вулканий жинслар ажратилади. Ушбу уч қисмли бўлиш кейинги палеозой, мезозой ва кайнозой бўлишларга тимсол бўлиб хизмат қилди. Дж. Ардуино таклиф қилган номлардан биттаси (“учламчи ётқизиқлар”) ҳозирги кунгача стратиграфик таснифда сақланиб қолган.

* Чўкинди тоғ жинсларида қуйидаги гранулометрик фрациялара ажратилади; валунлар (500 мм дан катта, ўрта – 500-250 мм, майда – 250-100 мм), қайроқ тош (100-10 мм), гравий (йирик – 10-5 мм, майда– 5-2 мм), қум (дағал – 2-1 мм, йирик – 1-0,5 мм, ўрта – 0,5-0,25 мм, майда – 0,25-0,10 мм), алеврит (0,10-0,015 мм), глина (0,0015 мм дан кичик).

* Иқлимий ритм – бу чўкидиларда қайд этилган иқлимий режимнинг (иссиқ –совуқ ва нам-қуруқ) босқичларини вақтларт бўйича бири нечта даврий қайтарилишларнинг қонуниятли кетма-кетликалари.



Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish