1-боб. Капилляр -foвак усимлик мах. Сулотларни куритиш технологиясининг замонавий *олатининг тах. Лили



Download 140,5 Kb.
bet3/5
Sana02.06.2022
Hajmi140,5 Kb.
#630431
1   2   3   4   5
Bog'liq
3 kapilar g\'ovak 2021

w р р
Буерда а = 0,4541976; b = -64,3627553; с =-0,3143253; d = 45,9006606;
к = 0,0560194; 1 = -4,8906288; m = -0,0010235; п = 0,1817071
-эксперимент натижаларини кайта ишлаш нули билан олинган эмпирик коэффициентлар. Сорбция жараёнини ифодалаш учун яратилган математик модели куритишжараёнида конвектив энергия беришни интенсификация- лашда кулланилади [82; 84-91-6].
Намликни кучиш динамикаси, жараённинг харакатлантирувчи кучлар (намлик ушлаши, харорат, босим), яъни тегишли градиентларни хисобга олади ва унинг механизмини очиб беради, шунинг учун материал холатининг локал параметрларини координатларнинг функциялари сифатида куриб чикилган [4; 320-331-6].
Куритиш жараёнининг кинетикасида асосан вакт (т) давомида уртача намлик (и) нинг ва харорат (t) нинг узгариши тушунилади. Куритиш жараёни кинетикасининг конунияти материалдан бугланган намлик микдори ва куритишга кетган энергия сарфини хцсоблаш имконини беради [73; 107-6, 80; 288- 6,84; 20-6,108; 236-6,116; 98-6,117; 83-6,153; 20-6,165; 159-6,192; 128-6,201; 111- 132-6].
Энергияни конвектив ва юкори частотали ток кучланишида комбинир- ланган усулда беришда, ковок уругларини куритиш жараёнининг кинетикаси очиб берилган [11; 365-384-6].
Куритиш жараёни иссикдик ва масса алмашиниш жараёни булгани учун материалдаги намлик унинг ичидан фазаларни ажратиб турувчи юзага масса утказувчанлик, ажратиб турувчи юзадан газ окими ядросига эса - конвектив диффузия хисобига утади [80; 213-215 - б, 101; 689- 697- б, 104; 390-395 - б, 108; 193- 194- б, 117; 91 - б, 144; 288 - б, 162; 75 - б. 168; 294- 2% - б, 169; 480 - 6 ].
Материал таркибидаги намликнинг диффузияси нафакат намлик градиента, балки хдрорат градиента таъсири остида руй беради ва уни аналитик усулда ифодалаш кийин булиб, куритиш жараёни тезлиги материал билан намликнинг богланиш шакли ва унда намликнинг диффузия механизмига боглик. Куфитиш жараёни кинетикаси материалнинг нам саклаши ёки уртача намлигининг маълум вактдан кейин узгариши билан характерланади [9; 1369 -1375 - б, 18; 79 -87- б, 62; 109 -112 - б, 104; 410 -420 - б, 112; 19 -21- б, 114; 28 -35, 117; 124 - б, 120; 202-205 - б, 144; 96 - 97-6, 180; 31 - 37 - б, 192; 99 - 107 - б, 197; 9-11 -б].
Кинетик тенгламалар ёрдамида куриткичнинг асосий улчамлари хисоб- ланади. Даврий курилмаларда-куритиш жараёни давомийлиги, узлуксиз ишлайдиган куритгичларда-материапни куритиш вакти ёки фазалар узаро таъсир учун зарур юза аникланади[8; 89-92-6,28; 97- 101-6, 82; 84-91-6, 105; 12-13 -6].
Конвектив куритиш тезлиги ва бошка параметрлар тахлил килиниб, куритиш объекта сифатида ковок, ковун, лавлаги, сабзи, олма, кабачка ва шивит танланиб, маълум улчамда (12x12* 12мм) кесилди. Тажриба давомида хаво ва махсулот курсаткичларининг узгариши кузатилди. m = f(r) ва w = f(r) узгаришга кура 300 га якин такрор тажрибалар утказилиб, натижалар асосида график ва жадваллар тузилди [203; 215-217-6].
Куритиш жараёнига таъсир килувчи омилларга харорат, материалнинг намлиги, хавонинг концентрацияси ва босим киради. Куритиш тезлигини оширувчи омиллар эса куйидагилар.а) жараён хароратни кутариш; 6) куритила - ётган материал устидаги бушликда босимни пасайтириш; в) иссикдик элткичнинг нам сакдашини камайтириш; г) материал устидаги иссикдик элткич тезлигини ошириш; д) жараён давомида материални аралашгариш. [114; 28-6, 136; 10-6, 141; 14-6,165; 166-6,192; 44-6,206;444б]:
Бананни микротулкин ёрдамида осмотик сувсизлантириш оркали куритишда генератор куввати, хаво харорати, хаво окимининг тезлигини куритиш кинетикасига ва давомийлигига, махсулотнинг ранги, х,ажми ва говаклиги каби сифат курсаткичларига таъсири урганилди. Куритиш жараёни учта фазага ажратилиб, олиб борилди:
J фаза (760 Вт, 2 кгнамл||К/1 ki KVpVKMivwa),

  1. фаза (j80 Вт, 0,67 кгнамЛцК/1 кг КуруКИОДла),

  2. фаза (0 Вт, 76 Вт, 150 Вт ёки 230 Вт охирги намликкача 0,17 кгнашшк

/1 КГкурук. модяа)-
Куритиш жараёни учта холат: 50°С ва 3,3 м/с; 70°С ва 3,3 м/с\ 70°С ва 5,7 м/с учун текширилиб, III фазада микротулкин кувватининг оширилишига пропорционал тарзда куритиш тезлигини ошиб, куритиш вакти кискарди. Бирок, янада юкори кувват берилганда, хароратни назорат килиниши издан чикишига, куритилган махсулотнинг кумирга айланишига олиб келди. Х,ав0 окимини тезлашиши махсулотнинг юзасини совутиб, унинг сифатини яхшилайди [16; 255-264-6, 18; 79-87-6].
Материалларни куритиш технологик жараёнини иш унумдорлиги ва сифатига таъсир килувчи омилларга куйидагилар киради: куритиш энергия- сининг куввати ёки харорат, Т; материал каватини калинлиги, h; атроф мухит босими, р [9; 1369-1375 - б, 18; 79-87-6,26;31-36-б, 33; 36; 39; 89-94-6,43; 139-44-6,67; 60-6,73;117-6,79; 173-6,116; 71-6,117; 207-6,163;54-58-б, 192; 110-6].
Булардан танщари куритилаётган махсулот сифатига ва жараённинг давомийлигига куритгичга берилаётган хавонинг тезлиги ва материалнинг намлиги хам таъсир килади [18; 79-87-6,34,35,50; 19-26-6,116; 62-6,117; 167-6,192; 100-20-6]
Куритиш объект сифатидаги озик-овкат махсулотларининг асосий
курсаггкичлари уларнинг оптик, кимёвий, струюуравий-механик ва теплофизик
хоссалари назарда туталган. Материаппарнинг теплофизик коэффициентлари хар бир
материал iypyx/iapii учун зксперимеет утказиш усули билан топилган. Ушбу
ко >ффицис1ггларни топиш В.А. Балюбаш, И.В. Баранов, В.М. Попов, С.С. Прошкин,
25
В.А. Самолётов, ВА. Афонькина, Е.И. Шукшина, В.П. Журавлев, Г.А. Максимов ва бошкзларнинг ишларида ёригипган [27; 38- б, 53; 40-44-6,56; 136-6,57; 41^44-6,73; 212- б; 442-449-6. 130-135-6. 83; 22-6, 96; 60-65-6, 116; 39-70-6, 117; 27-30-6, 98; 141; 54-60-6, 148-150-6,158:90-93-6,165; 108-129-6. 167; 210-6,201; 86-88-6].
Хисоблашлар нули билан мева ва резаворларнинг теплофизик хусусият- лари ва кийматлари аникланган. Уларни хисоблашда конвектив куритиш жараёнида махсулотнинг киришиш катталиги хисобга олиниб, тажриба йули билан аникланган. Мевалар зичлигини куйидаги формула оркали аникланди [165; 100-6]:
п
п

Download 140,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish