1-боб. Хусусий уй-жой мулкдорлари ширкатларини ташкил этиш ва бошқариш фанининг моҳияти


-жадвал. Менежмент объекти ва субъекти



Download 223,36 Kb.
bet3/4
Sana19.05.2022
Hajmi223,36 Kb.
#604910
1   2   3   4
Bog'liq
1-Маъруза

1-жадвал. Менежмент объекти ва субъекти




Менежмент



Объекти (бошқарилувчи ҳодиса, воқелик)

Субъекти (бошқарув органи, раҳбарлик)



1

2

3

I. Макродаражада

1

Мамлакат (республика)

- қонун чиқарувчи ҳокимият (Олий Мажлис)
- Ижро етувчи ҳокимият (ЎзР Вазирлар Маҳкамаси)
- Суд ҳокимияти

2
3

Вилоят
Туман (шаҳар)

- ҚҚР Жокарги кенгаши ва вилоят депутатлари
- ҚҚР Вазирлар кенгаши, вилоятлар ҳокимиятлари
- ҚҚР Олий суди, вилоятлар судлари
- Туман (шаҳар) халқ депутатлари
- Туман (шаҳар)лар ҳокимликлари
- Туман (шаҳар) судлари



II. Мегодаражада

4
5

Концерн (кўп тармоқли корпорация)

Сектор (тармоқ)



- Қўмиталар ва уларнинг раислар
- Вазирликлар ва вазирлар

III. Микродаража

6

7


8

9


10

Корхона (фирма), корпорация

Ходимлар

Ишлаб чиқариш

Самарадорлик


Ўз-ўзини бошқариш



- Жамоа кенгаши ва раислар, президент
- Корхона (фирма) раҳбарлари, бўғин бошлиқлари
- Корхона (фирма) раҳбарлари, бўғин бошлиқлари
- Корхона (фирма) раҳбарлари, бўғин бошлиқлари
- Фуқаролар йиғини, раис (оқсоқол)лар

Шундай қилиб ҳар қандай ҳодиса ёки жараён негизи бошқариладиган объект ва бошқарувчи субъект тизимларидан ташкил топади.


1.3. Менежмент фани фойдаланадиган усул (метод)лар
Менежмент фани воқеликни билишга бағишланган умумфалсафий усулларни қўллайди. Енг аввало, бошқарувчи объектни акс еттирувчи, уни талқин етишга ёрдам берувчи маълумот (факт)лар жамлаб баҳоланади. Бу маълумотлар микро, мего ва макро даражадаги воқеликка оид бўлиши мумкин. Бу бошқарувни идрок етишдаги емпирик босқич ҳисобланади.
Бошқаришнинг сир-асрорларини илмий асосда ўрганиш, таҳлил қилиш мақсадида бу фан қуйидаги услублардан фойдаланади (2-жадвал).


2-жадвал. Менежмент фанининг таҳлил усуллари



Таҳлил усуллари



Мазмуни


Системали ёндошув

- Бошқарилувчи объект яхлит тизим тарзида олиб қаралади. Бу ёндошув турлича бўлиши мумкин:
- системали-комплекс ёндошув
- системали-функционал ёндошув
- системали-таркибий ёндошув
- системали-коммуникацион ёндошув


Комплес ёндошув



-Бошқарилувчи объект бошқа объектлар билан ўзаро боғланишда ва алоқадорликда қаралади


Таркибий ёндошув

-Бошқарилувчи объект таркибий қисмларга бўлиб ўрганилади


Вазият (ситуация)ли ёндошув

-Бошқарилувчи объектнинг конкрет шароитдаги ички ва ташқи вазиятига қараб бошқаришнинг маъқул услуби қўлланилади


Интеграцион ёндошув

-Бошқарилувчи объект юқоридаги услублар (вазиятли, комплекс, таркибий ёндошувлар)ни биргаликда қўллаш ёрдамида бошқарилади


Моделлаштириш усули

- Бошқарилувчи объектни бошқариш бўйича турли схема, график ва чизмалар, ҳомаки материаллар тайёрланади


Иқтисодий-математик ёндошув

- Оптимал бозор қабул қилиш мақсадида математик услублар ва ҳисоблаш машиналарини кенг миқёсда қўллаш


Кузатиш усули

- Бошқарилувчи объект тўғрисидаги маълумотларни режали, илмий, уюштирилган асосда тўплаш усули


Експеримент (тажриба) усули

- Бошқариш жараёнида бошқарилувчи объектга нисбатан намунавий тажрибадан ўтган усулларни қўллаш


Социологик кузатув усули

- Бошқариш мақсадида турли анкетали сўровлар, суҳбатлар, тестлар, инфратузилмавий таҳлилларни ўтказиш

Илмий жиҳатдан асосланган бошқарув қайд қилинган усулларнинг ҳаммасидан узвий боғлиқликда фойдаланишни тақозо етади.


Менежмент фани бошқариш тўғрисидаги билимлар мажмуидир. У ижтимоий, иқтисодий, ҳуқуқий, кибернетика ва бошқа фанлар билан алоқадордир.
Менежмент, даставвал иқтисодий назария билан яқиндан боғлиқдир. У иқтисодий қонунларни билиб олишга уларга мос равишда бошқариш жараёнида иқтисодий методларни қўллаб, ҳар бир ходимга ва жамоага таъсир кўрсатишга асосланади. Менежмент макроиқтисодиёт, микроиқтисодиёт, статистика, истиқболни белгилаш, меҳнат иқтисодиёти кабилар билан чамбарчас боғлиқдир.
Менежмент фани бошқаришнинг умумий қонуниятларини, бошқарув қарорларини қабул қилиш учун зарур бўлган ахборотларни идрок қилиш ва қайта ишлаш жараёнларини ўрганувчи кибернетика фани билан узвий боғлангандир.

Download 223,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish