1-амалий машғулот поршенли компрессорлар деталларини ўрганиш



Download 3,96 Mb.
bet8/10
Sana07.04.2022
Hajmi3,96 Mb.
#535775
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
НВК амалий машғулот

Шестерняли насослар
Шестерняли насосларнинг тузилиши жуда сода. Оддий шестрняли насосларнинг асосий иш деталлари иккита бир хил шестерня 1 дан иборат бўлиб, улар улар ўзаро илашган ва корпус 2 ичига жойлаштирилгандир. Етакловчи шестерня харакатни двигателдан олади. Насосда иккита қопқоқ бўлиб, уларда етакловчи ва етакланувчи валиклар подшипник ва салниклар билан таминланган. Насос корпусида иккита тешик бўилб, биттаси (С) сўриш тешиги шестерня тишчалари зара ажралаётган томонда, иккинчиси (Ъ) – ъйдаш тешиги тескари томонда (тишчалар беркитилаётган томонда) бўлади. Насоснинг ишлаш принципи қуйидагича. Етакловчи вал ўзида ўрнатилган шестерняси билан двигател ёрдамида харакатга келтирилади, етакланувчи шестерня эса ундан айланма харакат олади. Шестернялар айланаётганда тишлар сўриш бўшлиьи (С) да бир-биридан узоқлашади. Натижада тигшлар орасидаги чуқурчада суюқлик катта тезликда олиб кетилиши сабабли сўриш бўшлиьида сийракланиш рўй беради ва сўриш тешигига суюқлик келади.
Радиал поршенли насослар
Бу насослар 2 группага: 1) цилиндрлар радила жойлашган ва 2) аксиал бўлган групалларга бўилнади.

Радиал-поршенли насос Аксиал поршенли насос

Радиал-поршенли насос ротор, 2, доиравий йўналтиргич 4 ли статор 1 ва поршенчалар 3 дан иборат. Ротор қўзьалмас ўқ 5 атрофида айланади. Поршенчалар илгариланма қайтма харакат қилиб, ўз цилиндрларидан чиқиб пружина ёрдамида йўналтирувчи 4 га томон қатти итарилади. Расмдаги штрихланган исм тешик 6 дан суюқлик билан тўлдирилади, цилиндрнинг иш хажми кичрайган пайтда – тешикдан суюқлик хайдаб чиқарилади.


Аксиал поршенли насослар

Аксиал – поршенли насосларда поршенли цилиндрлар айланиш ўқига параллел жойлашган бўлади


Насос ротор ролини цилиндрлардан иборат блок 4 ўтайди, уни вал 1 ёрдамида айлантирилади. Тақсимлаш диски 5 ва ётиқ диск 2 насос ишлаган пайтда қимирламасдан туради. Поршенчалар 3 ётиқ диска тегиб туради. Поршенчалар юқорида пружина 6 билан олдинга итарилади, пастда ётиқ диск 2 нинг тасирида орқага қайтади. Суюқлик цилиндрларда канал а дан тақсимланади. Канал в дан хайдалади. Поршенчаларнинг n холатдан m га ўтиши сўришнинг m холатдан n га ўтиши хайдашни билдиради. Поршеннинг йўли диск 2 нинг горизонтбилан хосил қилган бурчаги γ билан аниқланади.
Одатда, цилиндрлар блоки айланади, тақсимлашқурилмаси эса қўзьалмасдир. бўлиб, блок 4 айланаётганда, ётиқ шайба (диск) 2 ва штун ёки пружина 6 ёрдамида поршелар 3 цилиндр ичида илгариланма – қайтма харакатланади. Тақсимлаш диски 5 дан узоқлашган поршенлар суюқликни сўради, унга яқинлашганда эса суюқликни хайдайди. Цилиндрларга суюқликни келтириш ва олиб кетиш цилиндрлар блоки четидаги тешиклар 7 ва 8 туйнукларчалар орасига тўғри келиб, сўриш ва хайдаш йўлларини бир-биридан ажратиб қўяди. Цилиндрнинг хайдаш бўшлиьи туташган вақтдаги қайта оқим зарба кучининг тасирини камайтириш мақсадида туйнукчалар охирида энсиз ариқчалар ясалган бўлиб, улар цилиндрларни хайдаш бўшлиьи билан асосий туйнукчалар туташгунига қадар боьлайди. Натижада цилиндрдаги босим хайдаш бўшлиьидаги босимгача бир текис кўтарилади.

Download 3,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish