1-амалий машғулот поршенли компрессорлар деталларини ўрганиш



Download 3,96 Mb.
bet5/10
Sana07.04.2022
Hajmi3,96 Mb.
#535775
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
НВК амалий машғулот

Nmex

N Вт

ηr

η x

Q

Нст

 hc

 hx

g

P

1

0,93

1000

0,94

0,94

20

35

1,1

3,3





2

0,95

1050

0,97

0,98

25

40

1,3

3,4





3

0,94

1100

0,98

0,96

30

45

1,2

3,2





4

0,98

1150

0,93

0,95

35

55

1,5

3,1





5

0,96

1200

0,95

0,92

40

60

1,4

3,3





6

0,95

1250

0,92

0,98

45

65

1,2

3,1





7

0,92

1300

0,97

0,96

55

70

1,5

3,5





8

0,94

1350

0,93

0,95

60

20

1,2

3,3





9

0,97

1400

0,95

0,92

65

25

1,1

3,1





10

0,98

1000

0,94

0,94

70

30

1,2

3,4





11

0,93

1050

0,98

0,97

20

35

1,3

3,3





12

0,95

1100

0,96

0,94

25

40

1,5

3,2





13

0,92

1150

0,95

0,97

30

45

1,4

3,4





14

0,97

1200

0,92

0,98

35

55

1,3

3,5





15

0,98

1250

0,98

0,93

40

60

1,2

3,1





16

0,96

1300

0,96

0,95

45

65

1,4

3,2





17

0,94

1350

0,95

0,92

55

70

1,2

3,1





18

0,92

1400

0,92

0,97

60

20

1,1

3,4





19

0,93

1200

0,94

0,93

65

25

1,3

3,3





20

0,95

1250

0,97

0,95

70

30

1,2

3,2





5- АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ
МАРКАЗДАН ҚОЧМА НАСОСЛАРНИНГ ҲИСОБИ
Марказдан қочма машиналарда суюқликка ёки газга энергияни машина корпусида айланувчи иш ғилдираги кураклари ёрдамида берилади. Бунда парраклар орасидаги суюқлик заррачаси марказдан қочма куч таъсирида насос камерасига интилади. Бундай ҳаракат натижасида иш ғилдираги марказида босим камайиб, таъминловчи идишдаги суюқлик сўриш трубаси орқали кўтарилади ва иш ғилдираги кураклари орасидан чиқиб кетган суюқлик (газ) ўрнига янги суюқлик (газ) келади. Марказдан қочма мшина камерасига марказдан қочма куч таъсирида суюқликнинг (газнинг) келиши натижасида босим ортиб, суюқлик (газ) машина камерасидан ҳайдаш трубасига кўтарилади. Марказдан қочма машиналарнинг ишлаши шу принципга асосланган бўлади.
Насоснинг ҳажмий ф.и.к. аниқлаймиз (1)

Қ- чиқиш қувуридаги суюқлик хажми, қ - насоснинг чиқиш қувуридаги сарф хажми
Гидравлик ф.и.к.ни топамиз (2):
гидр.)
p -талаб қилинаётган босим, pгидр. - насос ичидаги қаршилик туфайли йўқотилаётган босим.
Механик ф.и.к. ни топамиз (3):
= НВ –Н1
NВ - нассосни харакатга келтирувчи қувват, яъни вални харакатлантиришга кетган сарф.
N1 – суюқлик харакатланиши давомида подшипник, сальник ва парракли дискларка кетган сарф.
Насоснинг тўлиқ ф.и.к. и қуйидагига тенг: (4)
η=η0ηрηМ

Поршенли насосларнинг ФИК ни топиш.


Поршень (плужинер) илгариланма (олдинга) ҳаракат қилганда эса иш бўлмасидаги босим ортиб, сўриш клапани ёпилади. Бўлмадаги босим ортишида давом этиб ҳайдашга етарли босимга етганида ҳайдаш клапани очилиб, суюқлик ҳайдаш трубасига ўта бошлайди.Суюқликни ҳайдаш поршень энг чекка ҳайдаш чегарасига етгунча давом этади.
Насосни ишга туширганимизда у аввал сўриш трубасидаги ҳавони тортади ва суюқлик сўриш трубасига кўтарилади. Насос бироз вақт ишлагандан сўнг сўриш трубаси ва цилиндрдаги ҳаво ҳайдаб чиқарилиб, суюқлик цилиндрнинг тўлдиради. Шундан сўнг насос мосланган тартибда ишлай бошлайди. Натижада таъминловчи идишдаги суюқлик қабул қилувчи идишга ўта бошлайди.
Икки томонлама харакатланувчи поршенли насоснинг иш унумдорлигини аниқлаш.
Q = S / D
S- поршен харакати (қадами)
D- цилиндр ички диаметри

Поршенли насоснинг умумий ФИК ни топиш.


η=ηрη0ηМ


Вариантлар



Q

q

pгидр

p

NB

N1

S

D

ηр

η0

ηМ

1

0.90

0.93

0.42

0.82

1.85

0.94

0.98

0.95

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

2

0.97

0.86

0.59

0.75

1.80

0.90

0.95

0.87

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

3

0.90

0.84

0.57

0.84

1.82

0.93

0.94

0.85

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

4

0.95

0.90

0.45

0.95

1.84

0.92

0.96

0.75

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

5

0.90

0.76

0.54

0.87

1.83

0.91

0.95

0.82

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

6

0.94

0.94

0.57

0.85

1.78

0.93

0.93

0.70

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

7

0.90

0.96

0.45

0.75

1.86

0.95

0.90

0.93

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

8

0.93

0.92

0.50

0.82

1.85

0.97

0.97

0.86

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

9

0.92

0.97

0.49

0.70

1.80

0.98

0.90

0.84

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

10

0.91

0.90

0.47

0.80

1.82

0.95

0.95

0.90

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

11

0.93

0.82

0.48

0.90

1.84

0.94

0.90

0.76

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

12

0.95

0.75

0.52

0.97

1.83

0.93

0.94

0.94

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

13

0.97

0.84

0.50

0.90

1.78

0.86

0.90

0.96

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

14

0.98

0.95

0.45

0.95

1.86

0.84

0.93

0.92

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

15

0.95

0.87

0.47

0.90

1.85

0.90

0.92

0.97

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

16

0.94

0.85

0.46

0.94

1.80

0.76

0.91

0.90

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

17

0.96

0.75

0.44

0.90

1.82

0.94

0.93

0.82

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

18

0.95

0.82

0.45

0.93

1.84

0.96

0.95

0.75

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

19

0.93

0.70

0.43

0.92

1.83

0.92

0.97

0.84

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97

20

0.91

0.80

0.45

0.91

1.78

0.97

0.98

0.95

0.8:0.94

0.9:0.95

0.7:0.97




Download 3,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish