№1- текис ҳаракат


Чизманинг қайси қисмида тортиш кучи ишқаланиш кучидан катта ? А) I B) II C) III D) IV E) V 12



Download 13,26 Mb.
bet42/64
Sana18.07.2022
Hajmi13,26 Mb.
#824457
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   64
Bog'liq
2 mexanika

11. Чизманинг қайси қисмида тортиш кучи ишқаланиш кучидан катта ?

А) I B) II C) III D) IV E) V
12. Автомобиль тортиш кучининг оғирлиги кучига нисбати k га ва ишқаланиш коэффициенти га тенг бўлса, у қандай тезланиш билан ҳаракатланади?
g- эркин тушиш тезланиши.
А) (k- )g В) (k+ )g С) g/(k+ ) Д) (k- )g /2 Е) жавоблар ичида тўғриси йўқ
13. Полдаги 10 кг массали юкни 120 Н куч 600 бурчак остида таъсир этиб, жойидан силжитган бўлса, пол билан жисм орасида ишқаланиш коэффициентини топинг.
А) 0,65 В) 0,6 С) 0,5 Д) 0,7 Е) 0,4
14. Автомобиль текис йўлда 54 км/соат тезлик билан ҳаракатланмоқда. Матори учирилгандан кейин, у 150 м масофани ўтиб тўхтади. Ишқаланиш коэффициентини топинг.
А) 0,075 В) 0,09 С) 0,05 Д) 0,02 Е) 0,08
15. Горизонтал йўлда 15 м/с тезлик билан ҳаракатланаётган мотоцикл двигатели учирилди. Агар ишқаланиш коэффициенти 0,05 га тенг бўлса, мотоцикл қанча масофани ўтиб тўхтайди (м)?
А) 225 В) 200 С) 150 Д) 300 Е) 400
16. Горизантал йўлда 72 км/соат тезлик билан бораётган автомабилнинг тормозланиш вақти қанча? Автомобиль ғилдираги билан йўл орасидаги сирпаниш ишқаланиш коэффициенти 0,5 га тенг.
А) 14,4 с В) 10 с С) 7,2 с Д) 4 с Е) 2 с
17. Узинлиги L бўлган автомобиль қандай тезликда келиб тормоз берса, тормозланиш йўли автомобиль узунлигидан 2 марта катта бўлади? Бунда ишқаланиш коэффициенти = 0,25
А) В) 2 С) 0,25 Д) 4 Е) 0,5g
18. 72 км/соат тезлик билан кетаётган автомобилга тормоз берилгач, у 25 м йўл босиб тўхтади. Ишқаланиш коэффициентини топинг.
А) 0,25 В) 0,4 С) 0,5 Д) 0,65 Е) 0,8
19. Тезлиги 36 км/соат бўлган трамвай тормоз берилгач, қанча вақтдан (с) кейин тўхтайди. Тормозланиш кучи оғирлик кучининг 0,25 қисмини ташкил этади.
А) 5 В) 6 С)3 Д) 4 Е) 4,5
20. Расмдаги система ўзгармас тезлик билан ҳаракатланмоқда. Ишқаланиш кучини топинг.

А) В) С) mg Д) 15mg E) 3mg
21. Массалари 4 кг бўлган учта ғишт устма-уст турибди. Агар ғиштлар орасидаги ишқаланиш коэффициенти 0,4 га тенг бўлса, ўртасидаги ғиштни тортиб олиш учун қанча минимал куч керак бўлади (Н).
А) 50 В) 48 С) 24 Д) 56 Е) 16
22. Муз устидаги шайбага таъсир этилгандан сўнг, у 5 с да 20 м масофани ўтиб тўхтади. Агар шайбанинг массаси 100 г бўлса, унга таъсир қилувчи ишқаланиш кучини топинг (Н).
А) 2 В) 1,6 С) 0,1 Д) 0,16 Е) 0,8
23. Жисм қия текисликдан сирпаниб тушмоқда. Ишқаланиш коэффициенти . Берилган шартлардан қайси бири бажарилганда, жисм қия текисликдан пастга тезланиш билан сирпаниб тушади?
1) =tg ; 2) > tg ; 3) < tg
А)1 В) 2 С) 3 Д) 1; 2 Е) 1;3
24. Жисм қия текисликда сирпаниб тушмоқда. Ишқаланиш коэффициенти нинг қуйидаги қайси қийматида жисм текис ҳаракат қилади?
1) > tg 2) < tg 3) = tg
А) 3 В) 1 С) 2 Д) 1,3 Е) 2,3
25. Қиялик бурчаги 450 бўлган қия текисликдан ишқаланишсиз сирпаниб тушаётган жисм қандай тезланиш билан ҳаракат қилади (м/с2)?
А) В)5 С)10 Д) Е)
26. Горизонтга нисбатан 300 бурчак остида жойлашган қия текисликда жисм текис ҳаракатланиб тушмоқда. Жисм билан текислик орасидаги ишқаланиш коэффициентини топинг.
А) В) С) 0,4 Д) 0,5 Е)
27. Жисм қия текисликдан ишқаланишсиз 7 м/с2 тезланиш билан тушмоқда. Қиялик бурчаги қанчага тенг?
А) 300 В) 450 С) 600 Д) 900 Е) 00
28. Горизонтга нисбатан 45о бурчак остида жойлашган текислик бўйлаб массаси 100 кг бўлган жисм арқон ёрдамида текис чиқарилмоқда. Агар ишқаланиш коэффициенти 0,5 га тенг бўлса, арқоннинг таранглик кучини топинг(Н).
А) 1000 В)1050 С) 1100 Д) 980 Е) 1400
29. Массаси 5т бўлган автомобиль қиялиги 0,01 га тенг бўлган тепаликдан тормозланган ҳолда ўзгармас тезлик билан тушмоқда. Ишқаланиш кучини топинг(Н).
А) 100 В) 1000 С) 500 Д) 10 Е) жавоблар ичида тўғриси йўқ
30. Қия текисликнинг узунлиги 200 см, баландлиги эса 20 см. Ишқаланиш бўлмаганда,жисм қия текисликда қандай тезланиш билан сирпанади (м/с2)?
А) 0,1 В) 1 С) 10 Д) 0,01 Е) 0,001
31. Баландлиги 1,5 м ва узунлиги 5 м бўлган қия текисликда массаси 20 кг бўлган яшик 0,5 м/с2 тезланиш билан сирпаниб тушаётган бўлса, ишқаланиш кучи қанчага тенг (Н)?
А) 50 В) 70 С) 200 Д) 100 Е) 60
32. Қия текисликнинг қиялик бурчагини ошириб, 30о га етказилганда, ундаги
1 кг массали жисм сирпана бошлади. Шу жисмни қия текислик бўйлаб юқорига текис тортиш учун қанча куч керак бўлади(Н)?
А) 20 В) 30 С) 15 Д) 10 Е) 5
33. Қиялиги 450 бўлган қия текисликда жисмни ушлаб туриш учун 3 Н, уни юқорига текис тортиш учун 7 Н куч талаб қилинса, ишқаланиш коэффициентини топинг.
А) 0,6 В) 0,5 С) 0,55 Д) 0,45 Е) 0,4
34. Горизонтал стол устида оғирлиги 10 Н бўлган брусок турибди. Брусок билан стол орасида ишқаланиш коэффициенти 0,1 га тенг бўлса, брусокка таъсир этаётган ишқаланиш кучини аниқланг (Н).
А) 100 В) 1 С) 10 Д) 5 Е) 0
35. Массаси 50 кг бўлган аравача қиялик бурчаги 450 бўлган қия текислик бўйлаб 1 м/с2 тезланиш билан кўтарилмоқда. Агар ишқаланиш коэффициенти 0,2 бўлса, аравачани тортувчи кучни топинг (Н) g=10м/с2, sin450 = cos450 0,7 деб олинг.
А) 470 В) 500 С) 10 Д) 100 Е) 235
36. Қиялиги 600 бўлган текисликда жисм 5,66 м/с2 тезланиш билан сирпаниб тушмоқда. Ишқаланиш коэффициентини топинг.
А) 0,3 В) 0,45 С) 0,5 Д) 0,6 Е) 0,8
37. Қуйидаги формуланинг қайсилари қия текисликнинг фойдали иш коэффициентини ифодалайди.
1) 2) 3) 4)
А) 1,2 В) 2,3 С) 2 Д) 2,4 Е) 1
38. m1=10 кг, m2=15 кг массали юклар қўзғалмас вазнсиз блок орқали расмдагидек ипга боғланган. Системанинг тезланишини топинг ( м/с2). Ишқаланишни ҳисобга олманг.

А) 4 В) 2 С) 5 Д) 1 Е) 8


39. Расмда кўрсатилган системадаги I ва II ипларнинг таранглик кучини топинг(Н). m=10кг, m1=4 кг, m2=6 кг. Ишқаланиш кучини ҳисобга олманг.

А) 54 ; 54 В) 44 ; 44 С) 44 ; 54 Д) 50 ; 42 Е) 50 ; 50
40. Горизонтал текисликда ётган 6 кг массали жисм қандай куч таъсирида 1с да 2 м/с тезликка эришади (Н)? Жисмга таъсир этаётган ишқаланиш кучи 4Н га тенг деб ҳисобланг.
А) 4 В) 8 С) 12 Д) 16 Е) 18
41. Узунлиги 5м ва баландлиги 3 м бўлган қия текисликда 50 кг массали юк турибди. Бу юкни тутиб туриш учун текислик бўйлаб йўналган қандай куч қўйиш лозим(Н)? Ишқаланиш коэффициенти 0,2 га тенг.
А) 22 В) 380 С) 430 Д) 250 Е) 220
42. Поезд 1,5 м/с2 тезланиш билан ҳаракатланмоқда. Электровознинг тортиш кучи 1550 кН, ишқаланиш коэффициенти 0,005 га тенг. Поезднинг массасини аниқланг (т).
А) 5000 В) 3000 С) 1500 Д) 1000 Е) 500
43. Горизонтал столда ётган 3 кг массали брусокка горизонт билан 30° бурчак ташкил этиб, пастга йўналган 20 Н куч таъсир қилади. Бунда брусок қандай тезланиш (м/с2) билан ҳаракатланади? Ишқаланиш коэффициенти 0,25 га тенг. Cos30°=0,87 , sin30°=0,5
А) 3,3 В) 4,1 С) 4,9 Д) 2,5 Е) 1,5
44. Массаси 5 кг бўлган юк қиялик бурчаги 30° бўлган қия текисликда ётибди. Текислик ва юк орасидаги ишқаланиш коэффициенти . Юкка таъсир қилаётган ишқаланиш кучини аниқланг (Н). Cos30°=0,87 , sin30°=0,5
А) 30 В) 25 С) 40 Д) 35 Е) 10
45. Енгил автомобилнинг тезилиги ва ғилдирак билан асфальт орасидаги ишқаланиш коэффициенти 4 мартадан ошса тормозланиш йўли қандай ўзгаради?
А) 2 марта камаяди В) 4 марта камаяди С) ўзгармайди D) 4 марта ортади Е) 2 марта ортади
46. Ўзаро боғланган жисмлар ўзгармас тезлик билан ҳаракатланмоқда. Стол сирти билан сирпанаётган жисм орасидаги ишқаланиш коэффициентини аниқланг. Блокдаги ишқаланишни ҳисобга олманг.

А) 0,20 В) 0,05 С) 0,5 D) 0,15 Е) 0,25
47. Бир хил материалдан ясалган, ўлчамлари тенг бешта брусок (параллелепипед шаклидаги жисм) шу материалдан ясалган стол устида расмда кўрсатилгандек тахланган. Бошқаларини қўзғатмасдан, брусокларнинг қайси бири суғуриб олинганда, уларнинг барчасини стол устида силжитишдагидек куч сарфланади?

А) 3 В) 5 С) 1 D) 4 Е) 2
48. Қуйидаги чизмада тасвирланган қия текисликда тинч турган 4кг массали жисмга таъсир этаётган ишқаланиш кучини (Н) топинг. sin300=0,5; g=10м/с2.

А) 20 В) 40 С) 50 D) 25 Е) 8
49. Горизонтал сирт бўйлаб сирпанаётган жисмнинг нормал босим кучи 4 марта орттирилса, ишқаланиш кучи қандай ўзгаради?
А) ўзгармайди В) 2 марта ортади С) 4 марта ортади
D) 16 марта ортади
Е) А – D жавоблар ичида тўғриси йўқ
50. Горизонтал сиртда ётган жисмнинг нормал босим кучи 4 марта орттирилса , ишқаланиш кучи қандай ўзгаради ?
А) ўзгармайди ва нолга тенг В) 2 марта ортади С) 4 марта ортади
D) 16 марта ортади Е) ўзгармайди, лекин нолга тенг эмас
51. Тормозланиш йўли S =  V0 – бошланғич тезлик,  - ишқаланиш коэффициенти. Қайси физик катталикни ва кандай қилиб ўзгартирилса тормозланиш йўли камаяди ?
А) V0 ни ошириб, μ - камайтирилса В) V0 камайтирилиб, μ - оширилса
С) V0 ва μ мутаносиб равишда камайтирилса D) V0 ва μ мутаносиб равишда оширилса
Е) μ ўзгармайди , V0 ни ошириб
52. Жисмларнинг бир – бирига нисбатан сирпанувчи сиртлари орасида юзага келувчи ишқаланиш кучи…
А) нормал босим кучига мутаносиб В) сирпантирувчи кучга мутаносиб
С) ўзаро сиқилишдаги механикавий кучланишга мутаносиб
D) сирпантирувчи кучга тескари мутаносиб Е) оғирлик кучи босимига мутаносиб
53. Тўғри чизиқли текис тезланувчан ҳаракат қилаётган поезд вагони полида яшик ётибди. Яшик билан пол орасидаги ишқаланиш кучи қандай йўналган?
А) ҳаракат йўналишига қарама – қарши В) ҳаракат йўналиши билан бир хил
С) яшик полда сирпанаётгани учун ишқаланиш кучи ҳақида гапириш ноўрин
D) яшик вагонга нисбатан тинч турибди. Демак, яшикка куч таъсир этмаяпти, яъни ишқаланиш кучи йўқ Е) тўғри жавоб йўқ
54. Бирор вертикал ўқ атрофида   бурчак тезлик билан айланаётган дискда тинч ётган жисмга таъсир қилувчи ишқаланиш кучи …

А)   га боғлиқ эмас В)   га тескари пропорционал бўлади С)   га тўғри пропорционал бўлади
D)   га тескари пропорционал бўлади Е)   га тўғри пропорционал бўлади 

13 -КУЧ МОМЕНТИ. РИЧАГ МУВОЗАНАТЛИК ШАРТИ.


1. Кучни икки марта орттириб, елка 4 марта камайтирилса, куч моменти қандай ўзгаради?
А) 2 марта ортади В) 4 марта ортади С) 2 марта камаяди Д) 4 марта камаяди Е) 3 марта камаяди
2. Кучни 8 марта камайтириб, елкани 10 марта орттирсак, куч моменти қандай ўзгаради?
А) 8 марта ортади В) 10 марта ортади С) 8 марта камаяди Д) 10 марта камаяди Е) 1,25 марта ортади

Download 13,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish