1 – Мавзу. Экология фани унинг мақсад вазифалари


Экологиянинг бошқа фанлар билан алоқаси



Download 54,5 Kb.
bet2/7
Sana23.05.2022
Hajmi54,5 Kb.
#607718
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1 Маъруза

2. Экологиянинг бошқа фанлар билан алоқаси


Экология гарчи биология фанидан келиб чиққан бўлсада, у нафақат биологик фанлар билан, балким жуда кўп нобиологик фанлар билан ҳам узвий боғлиқ. Бундай фанлар қаторига фалсафа, тиббиёт, математика, тарих, физика, иқтисодиёт, география, иқлимшунослик, кимё, хуқуқшунослик, кончилик ва ҳоказоларни киритиш мумкин. Буни қуйидаги бир неча аниқ мисолларда кўриш мумкин:
• фалсафа фанлари билан алоқаси – табиатдаги барча борлиқнинг ўзаро диалектик боғлиқлиги, бир-бирига таъсири асосида табиий мувозанатнинг сақланишини ўрганиш;
• математика фани билан алоқаси – экологияни математик моделлаштириш асосида «йиртқич-ўлжа» ҳамда «паразит-хўжайин» муносабатларини ўрганиш;
• физика фани билан алоқаси – қуёш энергияси, электромагнит ва товуш тўлқинлари, радиоактив нурланиш, иссиқлик режими ва бошқаларнинг организмларга таъсирини ўрганиш;
• иқтисодиёт фани билан алоқаси – табиий ресурслардан тўғри ва унумли фойдаланиш асосида иқтисодий фойда кўриш ва айни вақтда муҳитнинг экологик вазиятини қулай ҳолда сақлашни ўрганиш;
• кимё фани билан алоқаси – органик ва минерал моддаларнинг табиатда айланишини ўрганиш;
• ҳуқуқшунослик фани билан алоқаси – табиий ресурслардан фойдаланишда ҳуқуқий меёрни белгилаш;
• кончилик фанлари билан алоқаси – кон қидирув ишларида ва конлардан фойдаланишда муҳитнинг экологик мувозанатини сақлаб қолиш йўлларини ўрганиш.
Шундай қилиб, экология фанининг қамрови кенг ҳисобланади. У айниқса ўтган асрнинг иккинчи ярмида у кўпчилик фанлар ичига кириб борди. Бунинг сабаби экологик билимлар аҳамиятининг катталигидир. Бу билимлар нафақат инсон фаолиятининг табиатга зарар етказиши, балки бу билан инсоннинг ўз яшаш шароитларини ўзгартириб юбориб, ҳатто унинг ҳаёти учун хавф туғдириши мумкинлигини ҳам ўргатади.
Табиат биз тасаввур этгандан кўра анча мураккабдир. Шунга кўра экологиянинг биринчи қонунини қуйидагича ифодалаш мумкин: «Табиатда инсон нимаики иш қилмасин, уларнинг барчаси унда кўпинча олдиндан билиб бўлмайдиган у ёки бу оқибатларни келтириб чиқаради». Келиб чиқадиган оқибатлар зарарли бўлмаслиги учун у ўз фаолиятини экологик таҳлил қила олиши зарур. Бунинг учун эса турли фанлар билимидан фойдаланиши зарур бўлади. Шундай қилиб, экологияни табиий ресурслардан фойдаланишнинг назарий асоси дейиш мумкин.

Download 54,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish