0‘quv materiallari (ma’ruza matni)



Download 3,7 Mb.
bet136/155
Sana25.03.2022
Hajmi3,7 Mb.
#509760
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   155
Bog'liq
2 5296330872293692697

365;
-суткадаги иш сменалари сони (иссиклик ишловсиз)-2;
-иссиклик ишлови учун суткадаги иш сменалари сони-3;
-хом ашё ва материалларни кабул килиш хамда тайёр махсулотларни жунатиш буйича суткадаги иш сменалари сони:
а)темир-йул транспорти билан-3;
б) автотранспорт билан-2 ёки 3, махаллий шароитларга кура.
5-кунлик иш хафтасидан келиб чиккан холда, йилдаги иш кунлари сони-
262.
5-кунлик иш хафтасида иш режими куйидагича кабул килинади:
а) икки сменада: хар сменада 8 соатдан, жами суткада 16 соат, бундан ташкари тушлик учун 1 соатдан танаффус;
б) уч сменада: биринчи ва иккинчи сменалар 8 соатдан (бундан ташкари

  1. 5 соатдан танаффус); учинчи смена 7 соат танаффуссиз. Жами суткада 23иш соати.

Асосий технологик ускунанинг йилликишвактифондини 247 кун дебкабулкилинади.
Асосий технологик ускунадан фойдаланишнинг йиллик коэффициенти- 247:262=0,943.
Корхона иш режими
2-жадвал



Цех ёки булимлар номи

Йилдаги
кунлар
сони

Суткадаги
сменалар
сони

Смена-
нинг
давомий
лиги,
соат

Иш
вакти-
нинг
фонди,
соат

Эксплуата
цион
вактдан
фойдалан
инш
коэффици
енти

Эксплуата цион вактнинг йилликфон ди, соат

1

Колиплаш

262




8




0,943




2

Иссиклик
ишлови




3

8













  1. Буюм турлари буйича цех махсулдорлигини хисоблаш

Цех (корхона)нинг йиллик режаси ва буюмлар номенклатураси топширикда берилади. Цехнинг кабул килинган иш режимидан келиб чикиб, буюм ва яримфабрикатларни мумкин булган ишлаб чикаришдаги брак ва алохида тизимларда йукотишни хисобга олиб, ишлаб чикариш режаси хисобланади.
Мумкин булган ишлаб чикаришдаги йукотиш ва браклар учун микдорлар тавсия этилади.
Темир-бетон буюмлари заводлари учун:
-бетон коришмаси буйича-0,5% гача;
-буюм буйича-1,0%гача.
Хар бир технологик тизим учун ишлаб чикариш махсулдорлиги куйидаги формула билан хисобланади:
Мт
Мх = м3,
' 1 Ё_
1 100
бу ерда, М^ — хисобланаётган тизим махсулдорлиги;
М т цех (корхона)нинг берилган махсулдорлиги;
Б-бракдан йукотишлар -1,5%.
Цех (корхоналар) нинг ишлаб чикариш режаси
3-жадвал



Буюм
номи

Улчов
бирлиги

Йиллик ишлаб чикариш махсулдорлигини аниклаш формуласи

Махсулдорлик

йилда

суткада

сменада

соатда

1




м3

Мт
м<= ТБ
1 100













дона

М/Тм













2




м3

щ
м,= Б
1 100



















дона

М^ум
















  1. Хом ашё ва ярим фабрикатларга цех (корхона)нинг

талабини аниклаш
Ушбу булимда куйидагиларни келтириш зарур:
-махсулот тайёрлаш учун хомашё турини ва сифат курсаткичларини асослаш;
-стандартлар ва техник шартлардаги хомашёга куйилган талаблар;
-цех режасини бажариш учун хом ашё ва яримфабрикатларга булган талабни хисоблаш (йукотишлар билан бирга).
Корхонанинг хомашё ва яримфабрикатларга булан эхтиёжини
-5
хисоблашда, 1м бетон коришмасининг таркиби хисобланади.
Бетон таркибини хисоблаш
Бетон таркибини хисоблаш хар бирбуюм учун алохида амалга оширилади.
Огир бетон таркибини хисоблаш лаборатория ишларини бажариш учун услубий курсатма буйича, енгил бетон таркибини хисоблаш эса “Бетон ва темир-бетон буюмлари технологияси” фанидан курс ишини бажариш учун услубий курсатма буйича амалга оширилади.
Олинган натижалар лойихаланаётган цехнинг берилган режадаги хомашё ва яримфабрикатларга булган талабини аниклаш учун бошлангич маълумот булиб хизмат килади.
Бетон буюмлари учун транспортировкани хисобга олган холдаишлаб чикариш йукотишлари курсаткичи тахминан 2% ташкил килади.
Хомашё материалларининг сарфи
4-жадвал



Хом ашё ва

Ю 5

Сарфлар







яримфабрикатлар
номи




соатда

сменада

суткада

йилда

1

Цемент

т













2

Кум

т













3

Шагал

т













4

Сув

т













5

Арматура

т
















  1. Технологик линияларни лойихалаш

Колиплаш цехида асосий технологик ускунани жойлаштиришда, барча ишлаб чикариш линиялари типовой саноат биноларида жойлашиши зарур, бу бинолар режада 144х18м улчамга эга типовой унификацияланган пролетлардан ташкил топган булади. Кенглиги ва узунлиги катта пролетли бинолардан фойдаланиш, жиддий асосланган ечимга эга булган ва укитувчи-маслахатчи билан келишилган холларда рухсат этилади.
Колиплпш цехи (пролет) да куйидагилар жойлашади: колипларни тайёрлаш пости, бетонни жойлаш ва зичлаш, колипдан чикариш, таъмирлаш, совутиш, буюмларни безаш ва кабул килиш постлари, иссиклик билан ишлов бериш камералари билан банд майдонлар, арматура буюмлари ва комплектловчи деталлар захираси омбори, колиплар таъмири ва уларнинг захира участкалари, йириклаштирилган йигиш ва безаш учун пост ёки конвейерлар, киш вактида иссиклик ишловидан сунг буюмларни саклаш учун майдонлар.
Асосий ускуналар, постлар, оралик омборларни жойлаштиришда йигма темир-бетон буюм ва конструкцияларни ишлаб чикариш окимига риоя килиш керак.
Асосий эътибор колиплаш ускуналарини хисоблаш ва танлашга каратилади, лекин бошка постлар хам унинг ритмик ва узлуксиз ишлашини таъминлаши зарур.
Колиплаш линияларинингмахсулдорлигини хисоблаш
а) Стендларни хисоблаш
Бир стенд технологик линиясининг (узун ёки киска) ёки кучланган стенд колипининг йиллик махсулдорлиги куйидаги формула билан аникланади:
с ч
Р = V ■ п- — м ,
а
бу ерда, -бир буюм ёки бир вактда колипланаётган буюмларнинг хажм
-5
йигиндиси (агарда бир колипда бир неча буюм булса) м ; n-биртехнологиклиниядагибуюмлар сони;
С-бир йилдаги иш кунлари сони-262кун;

Download 3,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish