0 ‘zbekist0n madaniyati


IV   B O B .   MADANIYAT  VA  MADANIY  M ER O S



Download 5,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/20
Sana03.01.2022
Hajmi5,87 Mb.
#312976
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   20
Bog'liq
2 5343817808834728328

IV   B O B .   MADANIYAT  VA  MADANIY  M ER O S
X X  
asm ing  so‘nggi  c h o rag i  n afaqat  texiiik  taraqqiyotning  yuqori  darajaga 
k o 'tarilganligi,  balki  m illiy  m adaniyatlarning  yuksalishi,  turli  etnik  guruhlar 
va  m illatlarning o ‘zligini anglashi,  o ‘z milliy m adaniy qadriyatlari va m erosini 
tiklashga bo'lgan intilishlarining kuchayganligi bilan ham  xarakterlanadi.  Milliy 
o 'z lik n i  anglash jarayoni  sobiq  sotsialistik lager va sobiq sh o ‘ro lar davlatining 
p arch alan ish i  tufayli  yan ad a  teziashdi  va  yaqqolroq  ko'zga  tashlana  boshladi. 
M illiy  va  m afkuraviy  istibdod  iskanjasidan  ozod  b o l a   boshlagan  turli  etnik 
g uruhlar o ‘zlarining unutilayotgan azaliy va madaniy m erosini tiklay boshladilar. 
Bu jarayonni  130 yil m ustam lakachilik iskanjasida bo‘lgan xalqimizning o ‘zligiga 
qaytishi va m adaniy m erosni qaytadan tiklashdagi intilishida ham  ko'rsak boiadi. 
A yniqsa, jam iyatni isloh qiiish jarayonida m adaniy merosga b o ‘lgan m unosabat 
tu b d a n  o'zgardi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Bu xususda P rezidentim iz Islom  Karim ov birinchi ch aq iriq  Oliy M ajlisning
IV  sessiyasida  so‘zlagan  nutqida:  «Jam iyatim izni  islo h   qilish  va  yangilash 
boshlangani tufayli inson m a ’naviyati, yuksak axloqi v a m adaniyatining qudratli 
qatlam lari  ochildi,  g o ‘zal  m illiy  a n ’analar  tik la n d i,  ja h o n   sivilizatsiyasiga 
salm oqli  hissa  qo'sh g an   ajdodlarim izning  ulkan  m a ’nav iy   m erosiga  m urojaat 
etish   boshiandi»,  degan  edi.
M adaniy  m eros  d eg an d a  biz  n im ani  tu s h u n a m iz ?   M ad an iy   m ero sn i 
tik lash d an   k o ‘zlan g an   m aq sad   nim a?  M a d an iy   m e ro s n i  tik lash d a  qaysi 
m ezonlarga am al qilinadi?
M adaniy  m eros  tu sh u n ch asin i  aniqlab  olish  u c h u n ,  u m u m an ,  m eros, 
m adaniy meros va m a'naviy m eros tushunchalarini b ir-b irid a n  farqlay olishim iz 
zarur.
«M eros»  tu sh u n c h a si  keng koMamli  tu s h u n c h a  b o ‘lib ,  u  o ‘ziga  m a d a n iy  
va  m a ’naviy  m e ro sla m i  h a m   b irlashtiradi.  M e ro s  -   b u   in so n iy at  tarixiy 
taraq q iy o tin in g   turli  d av rlarid a  yaratilgan  va  k ey in g i  avlodlargacha  yeíib 
kelgan m oddiy va m ad an iy  boyliklar yig‘indisidir.  M a d a n iy  m eros esa o ‘tm ish 
ajd o d larn in g   o ‘z  avlodlariga  vorisiylik  asosida  y e tk a z ib   berilgan,  asriar, 
d o ig ‘ali  davrlar,  b u h ro n li  k u n la r  sinovlaridan  o ‘tib   k elg an ,  in so n iy atn in g  
hozirgi va keyingi davrlari taraqqiyotiga yordam  b e ru v c h i m oddiy va  m a’naviy 
boyliklari  m ajm uyidir.  M a ’naviy  m eros  esa,  o ‘tm is h   a jd o d larn in g   hay o íiy  
ta jrib a la ri,  d u n y o q a ra sh i,  a x lo q -o d o b i,  iy m o n - e ’tiq o d i,  b a d iiy -e ste tik , 
ilm iy,  falsafiy,  siy o siy -h u q u q iy   qarashlari  va  m illiy - m a ’naviy  q ad riy atlari 
yig ‘indisidir.
« M ad an iy   m eros»  aslid a  m a d a n iy a tsh u n o slik   (« m a d a n iy a t  tarix i  va 
nazariyasi»)  fanining  asosiy  qonunlaridan  biri  hiso b lan ad i.
M adaniy  m eros,  u m u m a n ,  m erosning,  m a ’n a v iy   m ero s  esa  m ad an iy  
m erosning  doirasiga  kiradi.  0 ‘tm ishdan  bizga  y etib  kelgan  barcha  narsalar 
u m u m iy   m erosni  tashkil  etsa-da,  faqat  uning  m a d a n iy   qadriyatlar  darajasiga 
chiqqan qismigina m adaniy meros hisoblanadi.  M asalan,  sobiq sho‘rolar davrida 
yaratilgan,  uning  siyosati  va  mafkurasiga  xizmat  qilg an   va  uni  targ'ib  etgan, 
endilikda  m am lakatim iz  taraqqiyotiga  xizm at  q ilm a y   q o ‘ygan  ayrim  badiiy 
asarlar, kinofilm lar, te a tr va m usiqa,  haykaltaroshlik va tasviriy san 'at asarlari, 
inqilob,  quloqlashtirish,  bosm achilik  harakati  va  u larg a  qarshi  kurashganlar 
haqidagi asarlar m adaniy m eros b o ‘la olmaydi.  U larn i  faqat tarixiy fakt sifatida 
saqlab  qo'yish  m um kin,  xolos.
M adaniy  va  m a ’naviy  m eros  o ‘rtasiga  «buyuk  X ito y   devori»ni  q o ‘yib 
b o ‘lmaydi.  Sababi,  m a ’naviy faoliyatning m a’naviy-ruhiy bilim lar. qobiliyatlar, 
iste’dod va salohiyat,  aql-farosat,  ilm iy va am aliy b ilim la r,  tajriba,  m alaka va 
ko‘nikm alar kabi elem entiari m adaniy merosning yaratilishida bevosita ishtirok 
etadi.  Boshqacha qilib aytganda,  insonning m a ’n a v iy -ru h iy  holatlari  natijalari 
m adaniy m erosda  m oddiylashadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


M adaniy  va  m a ’naviy  meroslar,  birinchidan,  um um iy  va  xususiy  jih atlar 
(madaniy m erosda um um iylik, m a'naviy merosda xususiyiik)ning ustunlik qilishi, 
ikkinchidan, m a d a n iy  m eros, um um an, m adaniyat yutuqlarini, m a’naviy m eros 
esa faqat m a ’naviy m adaniyat yutuqlarini qam rab olishi jihatlari biían bir-biridan 
farqlanadi.  M a’naviy  m erosga  nafaqat  m adaniyatning  moddiylashgan  shaklíari 
(arxitektura,  kinofllm ,  sahna  asarían,  badiiy  asarlar  va  boshqalar),  balki  ilm - 
fan,  falsafiy,  siyosiy,  huquqiy,  iqtisodiy,  axloqiy,  diniy g'oyalar,  tushunchalar, 
tasavvurlar  va  b o sh q a la r  ham   kiradi.  M a ’naviy  m eros  zam oniar  o ‘tsa-da,  o kz 
qadrini yo‘q o tm aydi,  barcha davrlarda  kishilam ing ongi va his-tuyg‘usiga  ta ’sir 
etib,  ezgulikka  c h o rla y d i.  M a ’naviy  m eros  k ish ilam in g   um um saviyasini 
kengaytiruvchi  b ilim lam in g   bitm as-tuganm as  m anbayi  hamdir.
Albatta, o 'z lig in i anglayotgan har b ir xalq,  m iilat yoki elat o ‘z ajdodlarining 
m adaniy  m ero sin i  tik lash ,  asrab-avaylash,  rívojlantirish,  boyitishga,  keyingi 
avlodlarga yetkazib berishga harakat qiladi.  0 ‘zbek xalqining bundan ko'zlagan 
m aqsadi,  avvalo,  u n u tilay o tg an  m iüiy-m adaniy m erosim izni qaytadan tiklash, 
o'zligim izni saqlab qolish va hozirgi davr ijtimoiy taraqqiyotiga javob beradigan 
komil  insonni  v ujudga  keltirishdir.
A lbatta,  o ‘tm ish   m ad an iy   m erosini  tiklash  va  u n i  o ‘rganishda  unga  tobe 
b o 'lib   q o lm aslik   o ‘ta   m u h im .  H ozirgi  k unda  o ‘tm ish   m adaniy  m erosiga 
jam iy atim izn i  isio h   q ilish   nuqtayi  n a z arid an   tu rib ,  ayrim lariga  yangicha 
m azm un b ag'ishlagan h o ld a yondashish talab qilinadi.  M asalan, islom m adaniy 
merosiga  m utaassiblik  va  aqidaparastlik  nuqtayi  nazaridan  em as,  aksincha, 
um um insoniy  m a d a n iy  boylik,  iy m o n -e’tiqod  pokligiga,  um um insoniy  axloq 
m e ’y o rlari,  m a ’n a v iy   h a y o tim iz n i  b o y itu v c h i  a z aliy   q a d riy a tla rim iz n i 
m ustahkam lovchi.  m illiy  qiyofam izni nam oyon qiiuvchi asosiy m anba sifatida 
yondashishim iz  zaru r.
M adaniy m ero sg a b a h o  berganda  uning qay darajada milliy m adaniyatim iz 
ravnaqiga  xizm at  q ila  olishini,  xalqimiz  m a'naviy  hayotini  shakllantirishi  va 
m ustahkam lashi,  kishilarim izni ezgulik va  poklikka chorlay olishini,  yovuzlik, 
tubanlik,  n o poklik va  axloqsizlikka  qarshi  kurasha olishini  asosiy m ezon  qilib 
olish  zarur.
M illiy  m a d a n iy   m e ro sim iz g a   y o n d a s h is h d a   quyidagi  u m u m in s o n iy  
m e z o n la rg a   s u y a n is h im iz   m aq sad g a  m u v o fíq d ir:  a)  in so n p a rv a rlik :  b) 
vatanparvarlik;  d )  xalqchillik;  e)  taraqqiyparvarlik.
U m um an  o lg an d a,  m adaniy  merosga  inson,  vatan,  xalq va  um um jam iyat 
taraqqiyoti  m a n fa a tla rid a n   kelib  chiqqan  holda  yondashiladi.
Xulosa  qilib  a y tg a n d a,  Prezidentim iz  islom   K arim ov  ta ’kidlaganlaridek, 
o ta-b o b o la rim izd an   bizga  boy  m a ’naviy  m eros  qolgan.  E ndi  biz  o ‘sha  ulkan 
m a ’naviy salohiyatni yanada yuksaltirishimiz, farzandlarim izga,  kelajak avlodga 
m unosib m eros qilib  qoldirishim iz kerak.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 5,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish