Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари


шаклдаги буюмлар ишлаш мумкинлигидир



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet353/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

шаклдаги буюмлар ишлаш мумкинлигидир.
Пластмассадан тўлдиргичсиз ва тулдиргич қўшиб ишланган жуда 
зич буюмлар, кўп кавакли ёки толали енгил ашёлар, темир ва ой- 
насимон пластиклар, сирти чиройли қилиб ишланган қопламабоп 
ўрама ашёлар, ҳаво ўтказмайдиган тўқималар, шунингдек, эмуль­
сия, елим, мастика (бўтқа) ва толалар жуда кўплаб ишлаб чиқа- 
рилади. Пластмассаларнинг бунчалик кенг тарқалганлигига сабаб 
шуки, улар табиий ашёларга кўра юқори сифатли ҳамда қурилиш 
учун жуда қимматли хоссаларга эга. Шундай хоссалардан бири унинг 
юқори мустаҳкамлиги ва ҳажмий оғирлигининг кичиклигидир. Шу 
билан бирга агрессив муҳитга чидамлилиги, иссиқни кам ўткази- 
ши, электр токини ўтказмаслиги ва ташқи кўринишининг чирой- 
лилигидир.
Зич молекулали бирикмалар бир неча юз мингдан ортиқ атом- 
лардан ташкил топган. Бундай бирикмалардаги йирик молекула- 
лардан тузилган ўлчам бирлиги кўп марта қайтарилган ҳолатда 
жойланган бўлади. Сийрак молекулалардан зич молекулаларга ўтиш 
жараёни 
полимеризация 
деб аталади. Унинг даражаси йирик моле- 
кулалардаги тузилиш ўлчам бирлигининг сонига боғлиқ. Сийрак 
молекулали бирикмалардаги молекулалар оғирлиги 500 дан юқори 
эмас. Сийрак ва зич молекулали бирикмалар ўртасидаги моддалар­
ни 
олигомерлар 
деб аталади.
Табиатда учрайдиган целлюлоза, ипак, жун, табиий каучук, 
каҳрабо ва бошқалар зич молекулали бирикмаларга киради. Бундан 
икки аср олдин табиий каучукни олтингугурт билан қиздириб ре­
зина олинган. Нитроцеллюлозани камфара билан қайта ишлаб цел- 
люлоид деб аталувчи биринчи пластмасса ишлаб чиқилди. Шунинг­
дек, оқсил (казеин) моддадан галалит пластмассасини олишга 

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish