Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet286/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   282   283   284   285   286   287   288   289   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

14.9-расм.
Кўп бўшпиқли ёпма плиталарни қопловчи агрегат:
/ —кўн далан г т ўси н : 
2 —
ш пинделлар; 
3 —
қум бункери; 
4—
қум теки сл о вч и ; 5—оддий бетон 
қориш маси бункер и ; 6— бетон қориш масини теки сл о вчи ; 7—ёпма плитанинг пастки қисмини 
ш иббаловчи м ехани зм ; 
8 —
енгил бетон қориш маси учун бункер
9—
бўш лиқ ҳоси л қи лувчи - 
лар; 
10—
ёпма плиталарнинг ўрта қатламини ш иббаловчи м еханизм ; / / —оддий бетон қориш - 
маси учун бункер; /2 —плита ю засини теки словчи механизм.
14.10-расм.
Бетон блокларидан қурилган бинонинг конструкцияси:
а — и кки қаторли бетон блок девор ; 
б
—тўрт қаторли бетон блок девор : /—дераза ёки эш иклар 
орасидаги блок; 
2
—дераза токчали блок
3
—ташқи деворбоп равоқ; 
4—
панел.
380


блокларнинг қалинлиги 400—500 мм бўлади. Баъзан бинонинг ички 
деворларида конструкция оғирлигини камайтириш имконини бе- 
радиган ёки вентиляция каналлари сифатида фойдаланиладиган 
доирасимон ёки тўрт бурчак тешиклар қолдирилади (1 4 .12-расм).
Деворбоп панеллар бир неча конструктив ўлчамларда ишлаб чи- 
қарилади. Ишлатилишига кўра панеллар хона энига мос бўлган яланг 
девор, дераза ўрни қолдирилган девор, бинонинг бурчак қисмига 
мосланган шамоллатиш тешиклари қолдирилиб ишланган турларга 
бўлинади. Деворбоп панелларнинг баландлиги 1 ёки 2 қаватли, эни
4—5 м. га, қалинлиги эса 250—400 мм. га тенг бўлиши мумкин.
1 4 . 1 1 - р а с м .
Т у р а р ж о й б и н о л а р и д а и ш л а т и л а д и г а н й и ғ м а т е м и р - б е т о н б у ю м л а р :
а
—таш қи деворбоп панеллар
6 —
ички девор боп панеллар; 
в—
қаватлараро ёпма панеллар; 
г
—балконбоп плита; 
д
—томбоп плита; 
е—
зи напоя; 
ё—
зинапоя суп ачаси ; 
ж —
арақи; 
з
—таянч 
устуни; 
и —
устун; 
й —
пойдевор бл ок; к —ертула девор и б оп блок; 
л
— цокол блок.
381


Кўп қаватли биноларда қаватлар орасига одатда, зиналар ўрна- 
тилади. Зина маршлари, супачалар ва зинапоялар одатда, маркаси 
200 бўлган бетондан тайёрланади. Саноат иншоотлари ва бино пой- 
деворлари конструкцияларига кўра: тасмасимон, туташ, бўлак, ало- 
ҳида устун ёки девор учун мосланган, устунлар учун стакан шак- 
лидаги, бутун бино тагига қўйиладиган яхлит темир-бетон плита 
тарзиДаги пойдеворларга бўлинади (1 4 .12-расм).
Саноат корхоналари конструкция жиҳатидан турар жой ҳамда 
жамоат биноларидан тубдан фарқ қилади.
Саноат бинолари кўпинча темир-бетон устунлар, ригел ва кран

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   282   283   284   285   286   287   288   289   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish