Ракета двигателлари
такомиллаш тирилди, натажада енгил, кич-
кина хажмдаги юкори сифатли двигателлар ишлаб чикарила бош
ланди. Бу эса. уз навбатида, ракеталардаги ядровий каллаклар со
нини купайтириш ва учиш масофасини узайтириш имконини берди.
М икроэлектроника соҳасидаги ўзгариш лар иатижасида раксталарни
назорат килиш ва бош кариш сифати яхш илаиди ва
ниш онга тегиш
самарадорлиги ошди. Бу эса. уз навбатида. Пентагонга янги типда-
ги каиотли ракеталар яратиш га замин тайёрлади. Р. Рейган хукумати
10 йил ичида ядровий куроллар микдори буйича СССРдан ўзиб ке
тиш стратегиясини ишлаб чикди. Бу устунликдан биринчи булиб
хужум бош лаш да фойдаланмоқчи эди. А Қ Ш нинг
стратегик хужум
қуроллари, асосан, 3 та йўналиш да таш кил этилиб, булар стратегик
авиация, кигьалараро баллистик ракеталар ва сув ости атом кемала-
ридан иборат эди. Бу 3 та йўналиш АҚШ
харбий кудрати ва ядровий
потенциалини таш кил этарди. АҚШ ядровий куроллар арсеналига
кигьалараро баллистик ракеталар комнлекси (М БР), сув ости атом
кемалари (ПЛА РБ), узок масофага мўлж алланган раксталарни та-
шувчи сув ости кемалари (БРПЛ), стратегик авиацияга қараш ли огир
бомбардимончи самолётлар (СА). авиабомбалар. “Ҳ аво-ер”типидаги
ракеталардан иборат эди. С тратегик
авиация ядровий типдаги
қуролларнинг энг эски турларидан хисобланарди. 4 0 -5 0 - йиллар
да Америка авиацияси дунёдаги эн г кучли авиация хисобланиб,
ядровий куролларни ниш онга элтувчи ягона восита хисобланарди.
Ядровий куролларнинг бош ка турлари ривож ланиш и натижаси-
да унинг иш фаолияти кискартиб борилди. М асалан: СА I960 йил
97%, 1965 йилда 66% , 1970 йилда 44% , 1975 йилда 33%, 1980 йилда
23%, 1985 йилда эса 27 -2 8 % га туш иб колди. АҚШ
харбий кучлари-
да кигьалараро баллистик ракеталар 60- йилларда пайдо бўлди. Бу
Куролларнинг умумий ядровий арсеналдаги фоизи куйидагича эди:
1960 йилда 2%, 1965 йилда 17%, 70- йил 20%. 75- йил 22% , 80- йил
19%, 85- йилда 20 -2 3 % ни таш кил этди. 1- атом сув ости кемалари
(ПЛАРБ), баллистик раксталарни таш увчи атом сув ости кемалари
(БРПЛ) (“Полорис” тизим и) 50- йиллар охи ри-60- йиллар бош ида
пайдо бўлди. Бу куролларнинг умумий
ядровий куроллар ичидаги
ўрни қўйидагича эди: I960 йил 1%, 1965 йил 17%, 1970 йил 36%.
1975 йил 45% , 1980 йил 58%, 1985 йил 50-5 2 % ни таш кил этди.
АҚШ 50- йилларда стратегик атом бомбардимончи самолётларни
ишлаб чикаришни бош лаб юборди. 60- йилларда эса “ядровий ра
кеталар бўйича орқадамиз" деган бахонада китаълараро баллистик
424
ракеталар (ҚБР) ишлаб чикаришни 15-20 баробарга оширди. Ўша
вактнинг ўзида АҚШ 41 ПЛАРБ курилиш ларини бош лаб юборди.
60- йилларнинг урталарида атом сув ости кемаларига ҚБРлар ва бир
нечта каллакларга ажралувчи ракеталар (РГЧ) жойлаш тирилди. 1967
йилда А Қ Ш да стратегик куролларни элтувчи механизмлар сони
2325 та бўлган бўлса, СССРда 600 та эди.
АҚШ ва СССР давлатлари халкаро
муносабатларнинг ри-
вожланиш ида асосий роль ўйнашди. Худди шу икки давлат дунё
такдирини хар дакикада хал килиб қўйиш қудратига эга эди. Д унеда
мавжуд 65 минг (1989 йил) ядровий куролларнинг 60 мингтаси, яъни
92 фоизи шу икки давлат кўлида эди. Куйидаги жадвалда ядровий
куролларнинг сони келтирилди.
Do'stlaringiz bilan baham: