Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

К о р п о р а ц и я л а р
Й и л л ар
Б у ю р тм а л а р н и  
у м у м и й  
су м м а с и (м лн  
Долл)
М у доф аа
в а зи р л и г и
б у ю р тм а си
Б о ш к а
м а м л а к а тл а р
б у ю р тм а си
Э к с п о р т
(ф ои з)
“Нортрон"
1977
1601
1047
853
81,5
1976
1265
1480
1292
87.3
"М акдонал
Дуглас”
1977
3 5 4 5
2 5 7 4
44 6
17.3
1976
3544
2465
480
19,5
“Локхид"
1977
3 3 7 7
1573
305
19,4
1976
3203
1510
139
9.2
“Ж енерал
дайнем икс”
1977
2901
1371
303
22,1
1976
2553
1073
46
4,3
"Грумман*
1977
1564
1428
253
17.7
1976
1523
982
304
31,0
“Ж енерал
электрик"
1977
1751
1520
221
14,5
1976
1569
1347
248
18.4
"Хью з
эйрикрафт”
1977
1700
1093
156
14,3
1976
2818
9 1 0
174
19,1
"Рейтеон”
1977
2463
1041
149
14.3
1976
3443
784
21 9
28,0
АҚШ Ҳукумати 1970 йилда 5100 ядро каллакларига эга бўлган 
бўлса, 10 йил давомида улар сонини 10000 тагача етказди. яъни ҳар 
кунига 3 тадан ядро каллаклари арсекалга қўш илиб борди.
Бу куйдаги ж адвалда кўрсатилган:
М авж уд т и зи м и
Я ш и т и зи м
М БР
“ М и н и т -
м е н -2 "
С р а т е г и к бо м - 
б а р д н м о н ч и  
“ В -5 2 "
Б Р И Л “ П о­
сей дон "
М БР
“ MX"
“ В -5 2 "
каи отлп
р ак ета
“ В 1В "
Б РИ Л
“ Т р а й ­
ден т "
Заряд кучи 
(М ГМ )
1,5
4
0.4
6
0 .2 x 2 0
0 ,2 x 3 0
2 .1 - 4 ,2
Каллаклар
сони
1
4
10
12/20
30
7 - 1 4
Нишонга
тегиш и
аниқлиги
(м етр)
4 0 0
180
500
90
4 0 - 5 0
90
423


Ракета двигателлари такомиллаш тирилди, натажада енгил, кич- 
кина хажмдаги юкори сифатли двигателлар ишлаб чикарила бош ­
ланди. Бу эса. уз навбатида, ракеталардаги ядровий каллаклар со­
нини купайтириш ва учиш масофасини узайтириш имконини берди. 
М икроэлектроника соҳасидаги ўзгариш лар иатижасида раксталарни 
назорат килиш ва бош кариш сифати яхш илаиди ва ниш онга тегиш
самарадорлиги ошди. Бу эса. уз навбатида. Пентагонга янги типда- 
ги каиотли ракеталар яратиш га замин тайёрлади. Р. Рейган хукумати 
10 йил ичида ядровий куроллар микдори буйича СССРдан ўзиб ке­
тиш стратегиясини ишлаб чикди. Бу устунликдан биринчи булиб 
хужум бош лаш да фойдаланмоқчи эди. А Қ Ш нинг стратегик хужум 
қуроллари, асосан, 3 та йўналиш да таш кил этилиб, булар стратегик 
авиация, кигьалараро баллистик ракеталар ва сув ости атом кемала- 
ридан иборат эди. Бу 3 та йўналиш АҚШ харбий кудрати ва ядровий 
потенциалини таш кил этарди. АҚШ ядровий куроллар арсеналига 
кигьалараро баллистик ракеталар комнлекси (М БР), сув ости атом 
кемалари (ПЛА РБ), узок масофага мўлж алланган раксталарни та- 
шувчи сув ости кемалари (БРПЛ), стратегик авиацияга қараш ли огир 
бомбардимончи самолётлар (СА). авиабомбалар. “Ҳ аво-ер”типидаги 
ракеталардан иборат эди. С тратегик авиация ядровий типдаги 
қуролларнинг энг эски турларидан хисобланарди. 4 0 -5 0 - йиллар­
да Америка авиацияси дунёдаги эн г кучли авиация хисобланиб, 
ядровий куролларни ниш онга элтувчи ягона восита хисобланарди. 
Ядровий куролларнинг бош ка турлари ривож ланиш и натижаси- 
да унинг иш фаолияти кискартиб борилди. М асалан: СА I960 йил 
97%, 1965 йилда 66% , 1970 йилда 44% , 1975 йилда 33%, 1980 йилда 
23%, 1985 йилда эса 27 -2 8 % га туш иб колди. АҚШ харбий кучлари- 
да кигьалараро баллистик ракеталар 60- йилларда пайдо бўлди. Бу 
Куролларнинг умумий ядровий арсеналдаги фоизи куйидагича эди: 
1960 йилда 2%, 1965 йилда 17%, 70- йил 20%. 75- йил 22% , 80- йил 
19%, 85- йилда 20 -2 3 % ни таш кил этди. 1- атом сув ости кемалари 
(ПЛАРБ), баллистик раксталарни таш увчи атом сув ости кемалари 
(БРПЛ) (“Полорис” тизим и) 50- йиллар охи ри-60- йиллар бош ида 
пайдо бўлди. Бу куролларнинг умумий ядровий куроллар ичидаги 
ўрни қўйидагича эди: I960 йил 1%, 1965 йил 17%, 1970 йил 36%. 
1975 йил 45% , 1980 йил 58%, 1985 йил 50-5 2 % ни таш кил этди.
АҚШ 50- йилларда стратегик атом бомбардимончи самолётларни 
ишлаб чикаришни бош лаб юборди. 60- йилларда эса “ядровий ра­
кеталар бўйича орқадамиз" деган бахонада китаълараро баллистик
424


ракеталар (ҚБР) ишлаб чикаришни 15-20 баробарга оширди. Ўша 
вактнинг ўзида АҚШ 41 ПЛАРБ курилиш ларини бош лаб юборди. 
60- йилларнинг урталарида атом сув ости кемаларига ҚБРлар ва бир 
нечта каллакларга ажралувчи ракеталар (РГЧ) жойлаш тирилди. 1967 
йилда А Қ Ш да стратегик куролларни элтувчи механизмлар сони 
2325 та бўлган бўлса, СССРда 600 та эди.
АҚШ ва СССР давлатлари халкаро муносабатларнинг ри- 
вожланиш ида асосий роль ўйнашди. Худди шу икки давлат дунё 
такдирини хар дакикада хал килиб қўйиш қудратига эга эди. Д унеда 
мавжуд 65 минг (1989 йил) ядровий куролларнинг 60 мингтаси, яъни 
92 фоизи шу икки давлат кўлида эди. Куйидаги жадвалда ядровий 
куролларнинг сони келтирилди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish