Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

1968 йил Чехословакии инкирози ва 
унинг окибатлари
1968 йилда Чехословакияда бўлиб ўтган вокеалар Совет 
Иттифокининг халкаро майдондаги мавқеига катта таъсир кўрсатди.
Европанинг энг ривожланган давлатларидан .хисобланган ЧССР 
да тургунлик даври бош ланиб, иктисодиёт ривожи пасайиб кетган- 
ди. 1968 йилда Чехословакия Коммунистик партияси рахбари этиб 
А. Д убчек сайланди. У ислохотлар тарафдори эди. Мамлакатда 
буйрукбозлик услубларидан воз кечилиб, демократик эркинликлар 
кўллаб-кувватланди. Бу эса ёш лар фаоллигини оширди. Мамлакатда 
ю злаб сиёсий тўгараклар пайдо бўлди. Улар, асосан, Чехословакия 
Коммунистик партияси сиёсатига норозилик билдириб, мамлакатда 
демократик ўзгариш лар килиниш ини талаб килиб чикдилар. Прага- 
да бўлиб ўтган вокеалар СССР рахбариягини чўчитиб юборди. Улар 
бу вокеани Ғарб махсус хизмати ходимлари томонидан социализмга 
карши ую ш тирилган фитна деб бахолади. Чехословакия га Варшава 
Ш артномаси давлатлари кўш инларининг киритилиш и контрреволю- * 
пион кучларга карши ёрдам деб бахоланди. Аслида эса, бу ёрдамни 
сўраган шахслар хукумат номидан иш юритиш га ваколатлари йўк 
эди. 1968 йил 20 август куни 500 минг киш илик армия, 5000 та танк 
ва БТР (асосий кисмини СССР Армияси, колганлари Польша, Вен­
грия, ГДР ва Болгария армияси таш кил қиларди)дан иборат Варшава 
Ш артномаси қўш инлари Чехословакия чегарасини ёри бўтди . Прага, 
Барно аэропортлари ва хукумат биноларини совет қўш инлари ишгол 
килди. А. Дубчек М осквага олиб кетилди. Чехословакия Коммунис­
тик партиясига Г. Гусак бош чилик кила бош лади. Чехословакия А р­
мияси карш илик кўрсатмади. Чехлардан 94 киши халок бўлди. 345 
фукаро яраланди. “ Прага бахори"’ деб номланган бу вокеадан сўнг, 
С С С Р социализмни “химоя килиш ” унинг бурчи эканлиги хакида 
Баёнот берди. Гарб давлатлари, Варшава Ш артномасига кўра, Со-
347


вет Иттифоқининг ўз иттифокдош лари ички иш ларига аралаш иш
ҳуқукини “ Брежнев доктринаси” деб атай бош ладилар. Бу докгри- 
н а 2 сабабга кўра аниқланган, бир томондан, идеолгик туш унчалар 
билан совет лидерлари Ш аркий Европага мажбуран таркатилган со­
циализмнинг советча моделииинг барбод бўлиш ини тан олгилари 
келмасди ва бу холат Совет И тгиф оқига салбий таъсир кўрсатади 
деб ҳисоблардилар.
Иккинчи томондан, “совуқ уруш” шароитида ва Европанинг икки 
Харбий-сиёсий лагерга бўлиниб кетиши ва биттасининг кучсизланиши 
иккинчи блок учун галаба деб қараларди. Варшава Шартномасидан 
бирор-бир давлатнинг чиқиб кетиши Европада кучлар мувозанатининг 
бузилиши деб бахоланарди. Совет рахбарияти НАТО блокини СССР 
чегараларидан иложи борича узокрокда бўлиши тарафдори эди. Чехос­
ловакия вокеалари СССР ва иттифокдош давлатларга нихоятда салбий 
таъсир кўрсатди. КП рахбарияти хар қандай ўзгаришларга шубха би­
лан карай бошлади. Совет Иттифокида демократик кайфиятлар таъкиб 
этила бошланди. Баъзи бир диссидентлар фаолияти ядро куроли каби 
кабул килинарди.
Баъзи бир давлатларда, хусусан, Венгрияда Совет Иттифокининг 
“кайфиятини бузмаган” холда реформалар ўтказила бош ланди. 
Лекин бу ўзгариш лар буйрукбозлик тизим ига путур етказмасдан 
ўтказиларди. Совет Иттифокининг Чехословакияга қўшии кирити- 
шига карши турган давлатлар: Ю гославия, Албания, Руминия, Хи­
той билан хам алоқаси бузила бошлади.
1960-70- йилларда дунёнинг илғор давлатларида рўй берган 
ўзгариш лар халқаро майдонда янги босқични келтириб чиқарди. 
СССР ва АҚШ Ш аркда ва Гарбий Европада сиёсатиинг янги 
қирраларини излаб топиш йўлига ўтдилар.
5- §. “ С овуқ у р у ш ” си ёсати н и н г и нқи рози
1970 йилларда бир-бирига душ ман бўлган икки лагер ўртасидаги 
“совуқ уруш ”га асосланган сиёсат инкирозга учрай бош лади. Бу­
тун “совук уруш ” йиллари мобайнида АҚШ хам, СССР хам ўзаро 
келишмовчилик юз берганда галабани таъминлайдиган куч йига 
олмадилар. “С овук уруш ”нинг дастлабки йилларида АҚШ ядро 
куроли монополиясига эга, СССР эса бош ка турдаги қуролланиш
бўйича устунликка эга эди. Деярли бир вақтнинг ўзида А Қ Ш да Co-
348


вег И ттифокида водород бомбалари яратилди. Улар ядро куролига 
нисбатан 1000 баробар кучли эди. Ядро курол ини етказиб берувчи 
китъалараро баллистик ракеталар, стратеги к бомбардимончи само­
лётлар атом, су в ости кемалари хам яратилди. Биринчи марта А Қ Ш
ҳудуди хам С овет Иттифоки каби яхши химоя қилинмайдиган май- 
донга айланди. Ядро арсеналининг кўпайтирилиш и хар икки давлат 
учун катта хавф тугдирарди. Тахминий хисоб-китобларга Караганда. 
500 та ядро зарбаси берилганда, АҚШ ва СССР ахолиси нинг 1/3 
кисми халок бўлиб. 75% га якин саноат инш оотлари йўк килинарди. 
Ҳар иккала давлат худуди радиактив чўлга айланарди. Куплаб олим- 
ларн и нг таъкидлаш ича, талоф ат кўрсатувчи зарба - 300 та ядро 
куроли бирвакайига ишга солинганда, ю коридаги талоф ат рўй берар 
экан. М иллионлаб ахоли халок бўлиш идан таш кари, атмосферага 
минглаб тонна чанг ва кул кўтарилади. Ер жуда куп йиллар давом и- 
да қуёш нуридан махрум бўлади. ядро киши бош ланади. Океан ва 
денгизлар музлаб кол ади, хатто экваторда хам ҳарорат ўнлаб гра- 
дусга туш иб кетади. I960 йилларда АҚШ да 4000 дан ортик, Совет 
Иттифокида 500 га якин ядро куроли мавжуд эди. 20 йилдан кейин 
бу ракамлар 15 минг ва 10 минг билан алмашди. Бундай ш ароит­
да хар икки давлат, ўртадаги келишмовчиликка қарамасдан, ядро 
ҳалокатининг олдини олиш хакида ўйлай бошладилар.
1970 
йиллар 
бошида, 
харбий 
экспертларнинг 
ҳисоблаб 
чиқиш ларича, ядро зарбаси берилган вақтда галаба қилиш нинг ҳеч 
иложи йўк экан, чунки ракиб хар кандай шароитда хам карши зар­
ба бериш га улгуради. Худудий низолар ва уруш лар бўлиш и мум­
кин эди, лекин ушбу келиш мовчиликлар катта уруш га айланиб 
кетиш ин инг олдини олиш дан хар иккала давлат хам манфаатдор 
эди. “С овук уруи Г ни н г боши берк кўчага кириб колгани блоклар 
ўртасидаги қарама-қарш иликлар сиёсатининг инкирози га олиб кел­
ди. Жуда кўп давлатлар А Қ Ш ва Совет Иттифокининг ўзларининг 
хавфсизлигига чанг солиш идан чўчирди. Улар худудлари ўзга дав­
латлар манфаати учун ж анг майдонига айланиб кетиши мумкинли- 
гидан безовта эдилар. Ш аркий Европада Варшава Ш артномасидан 
чикиш хакида шиорлар пайдо бўла бошлади. АҚШ иттифокдошлари 
тизим ида хам узилиш лар рўй берди. 1960 йилда НАТО дан Франция 
ва Греция чикиб кетди. СЕНТО, СЕАТО иттифоклари хам парокан- 
да бўлди. Урушдан кейинги инқироздан чикиб олган Гарбий Европа 
давлатлари иктисодий ўсиш дан рухданган холда таш ки иктисодий 
алоқалар ўрнатиш ҳаракатига туш дилар. Бирок икки харбий блок
349


қарама-қарш иликлари ш ароитида рақиблар билан савдо-иқтисодий, 
илмий-техникавий алоқалар урнатиш жуда мушкул бўлиб, катти к 
чегаралаш лар мавжуд эди. ‘'С овук уруш " халкаро имкониятлардан 
самарали фойдаланиш га халакит берарди.
Икки блок ўртасидаги муносабатлар инқирозига Қ ўш илмаслик 
ҳаракати давлатлари хам катта таъсир кўрсатди. Унинг бош ида 
Ҳиндистон турарди. М устақилликка эриш гандан суш ; харбий блок- 
ларга кўш илмаслик сиёсатига амал килган О сиё ва А фриканинг 29 
та давлати қўш илмаслик принципини қабул қилди. 1970 йилларда 
50 дан ортиқ давлат, 1980 йилларда эса 100 та давлат бу ҳаракатга 
қўш илди. Қ ўш илмаслик сиёсати, бир томондан. социалистик ту- 
зумни кенгайиш ига халакит берса, АҚШ ни эса Осиё ва Африкадан 
ўз иттифокчиларини топиш имкониятидан махрум килди. Уруш га 
карши тинчликпарварлик сиёсати оммавий туе олди. Олдинги ти н ч ­
ли к сиёсатидан коммунистлар ўз манфаатлари йўлида фойдаланар- 
дилар. 1950 йилда тузил ган Бутунжаҳон Тинчлик Кенгаш и комму­
нистлар таъсири остида эди.
1960-70- йилларга келганда эса мустақил тинчликсеварлик сиёса­
ти кенг қулоч ёйди. Бу сиёсатни АҚШ ва Совет Иттифоқидан норози 
бўлган еврокоммунистлар олиб борарди. Асосий зиддият бир-бирига 
қарама-карши бўлган харбий блоклар билан боглик эди. У ривожла- 
нишга тўсқинлик қилаётган асосий муаммолардан бири бўлиб, ижти­
моий, сиёсий ва иқтисодий қийинчиликлар манбаси хам эди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish