Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


Л Қ Ш ниш маъмурий-ҳудудий бош қарув тизими



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

Л Қ Ш ниш маъмурий-ҳудудий бош қарув тизими
Америка Қўш ма Ш татлари - 50 ш тат ва Колумбия округидан 
таш кил топтан федератив давлат. Сиёсий тузумига кура, Президент- 
лик бош карувидаги демократик республика. Пойтахти - Ваш инг­
тон. Ер майдони - 9363200 кв км. 308 миллион ахолига эга (2010 
й.). Инглиз тили давлат тили хисоблаиади. Асосий сиёсий партия- 
лар: Республикачилар ва Д емократлар партияси. П арламент Сенат ва 
Вакиллар палатасидан иборат. Иктисодиёти - эркин бозор иктисоди. 
Ялпи ички махсулоти 10 трлн доллардан ортик; аҳоли жон бошига -
28 м инг доллар (2002 й.). Дунё ялпи маҳсулотининг 23 фоизи АҚШ
хиссасига тўгри келади (2010 й.). АҚШ Парламенти - Конгресс 
уз ишини 1789 йилдан бош лади. 1787 йил Ф иладельфияда кабул 
килинган мамлакат Конституцияси унинг ваколатларини белгилаб 
берди ва қонунийлаш тирди. Ю қори палата - Сенат 100 нафар сена- 
тордан иборат бўлиб. хар бир штатдан, катга-кичиклигидан кап,и 
назар, иккитадан вакил кабул килинади. М амлакат ахолисининг 20 
фоизини таш кил этувчи 25 та штат сенаторлари С енатда 50 фоиз 
ўринни эгаллайди. Конунга кура. 35 ёш дан кам бўлмаган ва мамла­
катда 9 йил муким истиқомат қилаётган АҚШ фуқаролари сенатор 
бўлиб сайланиш лари мумкин. Сенат 6 йил муддатга сайланади ва 
хар икки йилда сенаторларнинг учдан бир қисми янгиланиб тури- 
лади. Ҳар бир сенатор биттадан овозга эга. Сенатдан фаркли ўлароқ 
Вакиллар палатаси 435 депутатдан иборат бўлиб, гоят киска - икки 
йил муддатгагина сайлаиадилар. Вакиллар палатасига сайланиш
хукуки 25 ёш га тўлган ва А Қ Ш худудида 7 йил муким яшаган хар 
бир фукарога берилади. П алаталарнинг хар иккаласи умумий ва 
тўгридан-тўгри овоз бериш йўли билан ноябр ойининг биринчи се-
281


ш анба кун и да сайланади. П резидент сайловлари каби, П арламент 
сайловлари ҳам а мал да икки мухолиф партия: республикачилар ва 
демократлар партияси орасида кечадиган кескин кураш билан ха- 
рактерланади. Асосан, ҳар икки палатадаги ўринлар икки партия 
ўртасида унча катта бўлмаган фарк билан бўлиш иб олинади. Яъни 
бир партиянинг қайсидир палатада мутлақ кўпчиликни таш кил этиш 
холати амалиётда кам кузатилади. Лекин партиялардаи бирининг 
кўпроқ ўрин эгаллаш ҳоллари ҳам учраб туради. Ҳар икки палата­
да айни бир партиянинг галаба қозониш и мухолиф партиянинг ва- 
кили сифатида сайланган П резидент учун бир кагор муаммоларни 
келтириб чикариши мумкин. 1956 йил республикачи Д. Эйзенхауэр 
(1953-1960), 1980 ва 1984 йилларда Р. Рейган (1981-1988), 1990 йил­
да Президент Ж. Буш (1989-1993) Парламентда кўпчиликни ташкил 
этган демократлар билан *‘тил то п и ш и ш 'та мажбур бўлган эдилар. 
1972 йил иккинчи муддатга мамлакатнинг 37- П резиденти этиб сай ­
ланган республикачи Р. Никсон (1969-1974) Вакиллар палатасида ва 
Сенатда хам мутлоқ кўпчиликни таш кил этиб қолган демократлар 
партияси билан кескин м уросасизлик туфайли тахдикали “Уотер- 
гейт иш и’ дан сўнг, 1974 йил 8 августда истеъфо бериш га мажбур 
бўлган эди. АҚШ Парламенти хаётида яна бир ходиса шуки, гоят 
киска икки йил ичида П арламентда сиёсий кучлар таркиби тубдан 
ўзгариш и ва П резидент Конгрессдаги ўз таянчидаи маҳрум бўлиб 
қолиши мумкин. 1994 ва 1996 йилларда Демократлар партиясининг 
президенти Б. К лин тон (1 9 9 3 -1 9 9 9 ) П ар лам ен т та р к и б и н и н г р е­
сп уб ли качи лар ф о й д аси га ўзгари ш и н ати ж аси д а асо си й си ёси й
кўм акд ан аж р ал и б колган эди. Ш ундай ҳол ат яна бир д ем о к р ат 
X. Т рум эн (1 9 4 5 -1 9 5 2 ) П резидеитлигида хам рўй берганлиги кайд 
этилган. Лекин Конгресс палаталарининг хар бирида қандай сиёсий 
таркиб таш кил топмасин. палаталар қоиунчилик хокимиятини тенг 
асосда ва ўзаро хамкорликда амалга ош ирадилар. Қонуи лойиҳалари 
хар икки палатада навбатма-навбат ёки айни бир пайтда кўриб 
чиқилади.
Ҳар икки палата аъзолари қонунчилик таш аббусига эга. Шу би­
лан бирга, кўпгина қонун лойихалари П резидент маъмурияти томо­
нидан ҳам тайёрланади. Бу лойихаларнинг кабул қилиниш и учун 
П резидент П арламент билан “дўстона” алоқада бўлиши керак. Шу 
билан бирга. П резидент хам П арламентнинг конучилик фаолиятига 
ўзининг вето (рад этиш ) хуқуқи билан таъсир ўтказа олади. ‘‘Кечикти- 
риш” ёки “пайсалга солиш " деб аталадиган мазкур мехназимга кўра,
282


Конгресс томонидан кабул килинган конун матни П резидент томо­
нидан имзолаимайди ва кайта кўриб чикиш учун Сеиатга ёки Вакил­
лар палатасииинг кайтарилади. Агар Конгресснинг хар икки палата­
си учдан икки кисми овози билан конун лойихасини кабул килсагина 
(буидай холат Америка хаётида жуда кам учрайди). П резидент то­
монидан рад этилган конун матни кабул килинган хисобланади, акс 
холда, унинг такдири яна П резидентга боглик бўлиб колади. АКШ
Президентларидан Ф. Д. Рузвельт (1933-1945) 631 марта, X. Трумэн 
(1 9 4 5 -1 9 5 3 ) 250 м арта, Д . Э й зен хуэр (1 9 5 3 -1 9 6 1 ) 181 м арта вето 
х у ку к и д аи ф о й д а л ан ган . Р. Х ар д и н г (1 9 2 1 -1 9 2 4 ) атиги 6 м арта, 
У. Клинтон эса (1993-1999) 19 марта уз ветосини ишга солган.
Айни пайтда, Конгресс хам П резидент хокимиятига таъсир эта 
олади. Бу ж ихат унинг назорат килиш хукуки доирасида амалга 
ошади. Чунончи, П резидент томонидан тузилган мухим халкаро 
ш артномалар кучга кириши учун Сенат томонидан ратификация 
килинмоги шарт. Баъзан бундай ш артномалар С енат томонидан 
бекор килиниш и хам мумкин. Бундай холат 1937, 1947, 1995 йил­
ларда кайд этилган эди. Чунончи, Версаль Ш артномаси хам Сенат 
карш илигига учраган ва ратификация килинмаган. Бундан таш кари. 
энг мухим мансабдор шахслар, Олий суд судьялари, элчилар Прези­
дент томонидан тайинлангач. Сенат тасдиғидан ўтиши лозим. Ш у- 
нингдек, П резидентнинг уруш эълон килиш ва харбий харакатлар 
олиб бориш хукуки там ом ила Конгресс назорати остидадир. Нихоят, 
импичмент (П резидент истеъфосини талаб килиш ) хукуки Вакил­
лар палатаси такдимоти билан Сенат орқали амалга ош ирилади. 
П арламентнинг Вакиллар палатаси фаолиятини ю ритиш да Спикер 
(Spaker) - Раиснинг роли катгадир. Янги сайланган палата, энг ав- 
вало, уз ишини Спикер сайлаш дан бош лайди. Сенат, одатда. Вице- 
П резидент томонидан бош карилади. Олдиндан кўзда тутилмаган 
П арламент дебатлари вактинча сайланган раис томонидан олиб бо- 
рилиш и мумкин. Хар бир сенатор хохдаганча суз олиш и ва имкони 
етгунича гапириш и мумкин, улар учун вақт чекланмаган. Бугунги 
кунда АҚШ П арламенти 435 нафар депутат вакил, 100 сенатор ва 
тахм ииан 30000 хизматчидан иборат йирик тармоклаш ган ва ихти- 
сослаш ган институтдир. 10000 дан зиёд сиёсатш унос, хукукш унос. 
иктисодчилардан иборат етук мутахассислар депутат ва сенаторлар- 
га мехнат киладилар. Шу кунга кадар К онгресс 26 та конституция- 
вий узгартиш . 10 мингдан зиёд конун хужжатларини кабул килди ва 
ҳаётга татб и к эти б келмокда. Бу конунчилик хокимиятининг мукам-
283


мал тизими вужудга келганлигидан да рак беради. Қолаверса, АҚШ
Парламенти 223 йиллик узок тарихий таж рибага эга.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish