Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

Сиёсий партиялар
Германияда сиёсий партиялар фаолияти Асосий Қонуннинг 
21- моддаси, 1967 йил 24 январда кабул килинган қоиун ва бош ка 
хужжатлар билан тартибга солинади. Конституциянинг 21- моддаси­
га асосан, “партиялар халкнинг сиёсий иродасини шакллантириш га 
кўмаклаш ади. Улар эркин равиш да таш кил этилиш и мумкин. Улар­
нинг ички тузилиш и демократик там ойилларга мос келиши лозим. 
Эркин демократик тузум негизларига зарар етказиш га ёхуд уни йўқ 
қилиш га, ёки ГФ Рнинг мавжуд бўлишини хавф остига кўйишга ин- 
тиладиган партиялар гайриконституциявийдир”.
Германия Социал-демократлар партияси (ГСДП), Христиан дем о­
кратик союз (ХДС), Христиан социал союз (ХСС), Либераллар парти­
яси ва Яш иллар партияси асосий партиялар хисобланади. Христиан 
демократлар иттифокн ихтиёрийлик асосида католик ва протестант- 
ларни ўзида бирлаштирган катта таъсирга эга партиядир. 1949-1966 
йилларда ушбу партия аъзолари Бундестаг кўпчилигини ташкил этди. 
Партия лидери К. А дэнауэрэса 1949-1963 йиллар давомида Канидер- 
лик вазифасини бажарди. Ҳозирда унинг I миллионга яқин аъзоси 
бор. 1982 йилги П арлам ент сайловлари яна уларнинг фойдасига хал 
булди. 1998 йилда эса хокимият тепасига Социал-демократлар пар­
тияси келди. (1998-2002, 2002-2006 й. й.). Улар марксча гоялардан 
анча йирок булган ислохотчи социалистлардан таш кил топиб, 
гояларига кура адолатсизликлардан холи капиталистик ва либерал 
тузум тарафдорларидир. Социал-демократлар партияси (1969-1982 
й. й.), П арламентда купчилик ўринларни кўлга киритдилар. Партия 
лидери Брандт (1969-1974) ва Ш мидт (1974-1982) хукуматни кетма- 
кет бош қардилар. Ҳ озирда партиянинг тахм инан 1 миллионга якин 
аъзоси бор. Либераллар партиясига келсак, эркин иктисод ва сиёсат 
мазкур партиянинг асосий мақсадидир. Унинг бор-йуги 100 минг 
атрофида аъзоси бор, холос. М устақил холатда хокимият тепасига 
келмаган бўлса-да, 1969-1982 йилларда С оциал-демократлар билан 
биргаликда хукуматни бош кариш да иштирок этди. Кўпинча Бош 
Вазир - К анцлернинг истеъфо бериши хам партиялар фаолияти би­
лан боғлиқ. 1963 йил К. Аданауэр. бир томондан, кариб колганлиги 
боис (ўш а пайтда у 87 сш да эди), иккинчи томондан эса, Либераллар 
партияси билан ш артномавий мажбурияти туфайли истеъфо берди. 
Х ристиан-демократ Канцлер Л. Эрхард 1966 йил либерал вазир- 
лариинг ҳукуматдан чиқиб кетиш и ва ўз партиясининг ёрдамидан
185


махрум бўлгач, вужудга келган тан г аҳволдан истеъфо бериш би­
лан чика олди. холос. Л ибералларнинг социал-демократлар парти­
яси билан бирлаш иш и ту файли 1969 йил канцлер В. К изингер ва бу 
партиянинг социал-демократлардан аж ралиб, христиан демократлар 
партиясига қўш илиш и натижасида 1982 йил Канцлер У. Ш мидт уз 
лавозими билан хайрлаш иш га мажбур булди.
Кўриниб турибдики, партиялар хукумат фаолиятини белгилаш - 
да хам мухим роль ўйнайди. 1982-1998 йиллар Германия тарихига 
“ Коль асри" номи билан кирди. Бу давр ичида иккала Германия бир- 
лаш ди, ягона олмон давлати таш кил топди, иктисоди гуллай бошла- 
ди. Бирок орадан кўп ўтмай Коль иктисодий фирибда айблаиди, 2000 
йил 18 январда Х ристиан демократлар партияси раислигидан озод 
этилди. 1998 йил П арламент сайловларида голиб чиққаи Ж. Ш рей- 
дернинг Социал-демократлар партияси мамлакатни 2006 йилгача 
бошкарди ва ўз ўрнини яна либералларга бўшатиб берди. Либерал 
демократлар 2010 йилги Бундестаг сайловларида А нгела М еркель 
бош чилигида иккинчи бор галаба қилиб, мамлакатни бош қармоқда.
2- §. И к к и н ч и ж ахон у р уш и дан кейин 
Г ер м ан и ян и н г бўлиб ю бори ли ш и

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish