имзоланган тарихий хужжатлар бунинг амалий дал ил иди р. Бун-
дан таш қари, таш риф чоғида икки мамлакат ўртасида икки том он
лам а солиқ олмаслик тўгрисида Конвенция ҳам да хам да молиявий
Протокол имзоланди. Икки
уртадаги хамкорлик кенгайиб, қиш лоқ
хўжалик маҳсулотларини қайта иш лаш , озиқ-овқат, нефть ва газ са-
ноати. қурилиш ва бош қа сохаларда хамкорлик қилинмокда.
С ўнгги йилларда Ф ранция ва Ў збекистон ўртасидаги савдо-
иқтисодий алокалар сезиларли дараж ада ривож ланиб бормокда.
Ў тган йиллар давомида ўзбек-ф ран цуз савдо иқтисодий хамкорли-
гига оид жами 20 та хужж ат имзоланди. Ў збекистон Республика
си Таш қи ишлар вазирлиги маълумотларига кўра, икки мамлакат
ўртасидаги ўзаро товар айланмаси 2006 йилда 135,8 млн доллар, 2007
йилда 333,7 млн доллар, 2008 йилда 281,9 млн долларни таш кил этди.
2009 йилда эса ўзаро товар айирбош лаш ҳаж м ининг 174
млн долла-
ри Ў збекистон хиссасига, 109 млн доллари эса Ф ранция хиссасига
тўгри келди. 1996-2007 йилларда Ф ранция Ҳукумати ва банклар-
нинг молиявий маблағларини жалб қилиш орқали Ў збекистонда
жами 539,8 млн долларлик 11 та лойиҳа амалга ош ирилди. Улардан
асосийлари сифатида Ф аргона вилоятининг Қўқон шахридаги пой-
абзал иш лаб чиқариш га мўлж алланган “ Кофра” (495 минг доллар)
ҳам да Тошкент шахридаги реклама ва тақдим от хизмати кўрсатиш га
мўлж алланган “ЖС Д еко Уз” (1,05 млн доллар) қўш ма
корхоналари-
ни кўрсатиб ўтиш мумкин.
Ўзбекистонда франциялик сармоядорлар иштирокида 15 та қўшма
корхона тузилиб, фаолият кўрсатмоқца. Ф ранциянинг 15 комланияси
Ўзбекистонда ўз ваколатхонасини очган. Ф ранциялик ишбилармон
ва сармоядорлар Ўзбекистоннинг ёқилги-энергетика. кимё, қишлоқ
хўжалиги, автомобилсозлик, сайёхлик, фармацевтика, қурилиш ма-
териаллари ишлаб чиқариш, озиқ-овқат саноати каби соҳаларига,
Навоий эркин-индустриал иктисодий зонасидаги қурилишла*рга ўз
маблағларини таш лаганлар
179
IV Б О Б . 1945-2010 ЙИЛЛАРДА Г ЕРМ А Н И Я
1- §. Г ер м ан и яд а маъм урий-худудий
б о ш к ар у в ти зи м и
Европанинг марказида жойлаш ган
Германия Ф сдератив Респуб-
ликасининг ер майдони - 356,96 квадрат километр; аҳолиси - 84
млн киши; давлат тили - олмон тили; п ойтахти - Берлин (1999 йил
ию лдан); пул бирлиги - евро (2002 йил 1 январдаи); давлат тузу-
ми - П арламеитар-демократик республика; давлат тузилиш и - 16 та
зсмел (улка)даи иборат фсдератив давлат;
Давлат
бошлиги - П резидент; хукум ат бош лиги - Канцлер; пар
лам ент икки палата: Бундестаг ва Бундесратдан иборат. Парламент-
да С оциал-дсмократлар партияси, Х ристиан демократлар иттифоқи
ва Л ибераллар партияси купчиликии таш кил этади. Кейинги Пар
лам ент сайловлари 2010 йилда бўлиб ўтди. Иктисоди - эркин бозор
иктисоди. Ялпи ички м а ҳ с у л о т- 1940 млрд доллар; ахоли ж он боши-
га - 30 150 доллар (2005 й.); йиллик ўсиш - 2 . 8 ф оиз (2008 й.). Ялни
ички маҳсулот етиш тириш бўйича дунёда учинчи ўринда (2006 й.).
Иккинчи жахон уруш и н ин гтугаш и билан олмон зам инида иккита
давлат: 1949 йил май ойида Германия
Ф сдератив Республикаси, ок-
тябрда эса Германия Д ем ократик Республикаси таш кил топди. 1949
йил 23 майда кабул қилинган Ғарбий Германиянинг Асосий Қонуни
мамлакатни “демократик ва ижтимоий фсдератив давлат" деб эълон
килди. Унга кура, давлат фсдератив бирлик (земел)лардан таш кил
топди. Дархақиқат, орадан кирк йил утиб. 1990 йил 3 октябрда ГФ Р
ва ГДР кўш илиш идан ягона Германия давлати кайта дунёга келди.
Do'stlaringiz bilan baham: