Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

Германии П а р л а м е н т
М амлакатда қонун чиқарувчи ҳоким ият П арламент томонидан 
амалга ош ирилади. П арламент икки палата: Бундестаг ва Бундесрат- 
дан иборат.
180


Бундестаг умуммиллий ва килли к г 
1
ал атас и бўлиб, 656 нафар де­
п у т а т а м иборат. Депутатлар тўгридан-тўгри овоз бериш нули би­
лан 4 йил муддатга сайланадилар. Бундесрат эса федерал вакиллик 
орган и бўлиб, ўлкалар манфаатини ҳимоя этади. Палата 68 аъзодан 
иборат. Уларнинг барчаси ўлкалар хукуматлари томонидан тайинла- 
нади. Ш унинг учун Бундес рати и хукуматлараро вакиллик пал атас и 
деб хам аташ ади. Ҳар бир ўлка камида >чтадан вакил тайинлайди. 
А ҳолиси 2 миллиондан ортиқ ўлкалар 4 тадан, 6 миллиондан ортиқ 
ўлкалар эса 5 тадан, 7 миллиондан зи ёд ахоли га эга ўлкалар 6 тадан 
вакил тайинлаш хуқуқига эга. Бош қа давлатлардан фаркди ўларок. 
Германиянинг Асосий Қонуни хар икки палатаминг ваколатларини 
конституциявий тарзда белгилаб беради. Бундестагга куйидаги ма- 
с ал ал ар бўйича мутлақ ваколатлар беради: таш қи ишлар, мудофаа, 
фу ка рол ар хавфсизлиги; ф едерация фуқаролиги кўчиб юриш эр- 
кинлиги, паспорт режим и, иммиграция; ўлчов, тош -торози режим и, 
ягона вақт ўлчови; худуднинг божхона ва савдо бирлиги, савдо ва 
кемачилик тўғрисидаги ш артномалар, товар муомаласи; эм ми гра­
ни я. экстрадиция; валюта, пул муомаласи эркинлиги, хориж билан- 
товар ва туловларнинг айланиш и; божхона ва чегара соқчилиги; 
хаво алоқаси, федерация га тегиш ли тем ир йўллар алокаси, почта ва 
телекомуникациялар хизмати. Умуман олганда, миллий сиёсатнинг 
энг мухим масалалари Бундестаг ваколатлар и и рас и га к и ради. Бун­
дестаг. 67- моддага биноан. хукумат рахбари - федерал Канцлерга 
иш ончеизлик вотум и билдириш и ва у ни вазифасидан озод этиш 
тугрисида илтимос билан федерал П резидентга мурожаат килиши 
мумкин. Бундан таш қари, Бундестагда те pro в комитетлари. Европа 
И ттифоқи иш лари бўйича комитет, таш ки ишлар комитсти. мудофаа 
комитет и, петициялар бўйича комитет ва бош ка комитетлар фаоли­
ят курсатади. Бундестаг ва унинг комитетлари федерал хукуматнинг 
хар қа и дай аъзосининг уз мажлисларида иш тирок этиш ини талаб 
этиш лари ва уларни тинглаш лари мумкин.
Бундесрат ваколатларига келсак, унинг куйидаги ваколатла- 
ри бел гил ап гаи: фукаролик хуқуки, жиноий хуқуқ ва ҳукм лар иж- 
роси, суд тизим и, суд иш ларини юритиш , адвокатура, нота риал ва 
юридик маслаҳат фуқаролик холати далолатномалари; иттифоқлар 
ва йигилиш лар ҳуқуқи; хориж ликларнинг бу мамлакатда бўлиш га 
ва доимий яш аш га бўлган ххкуки; курол-ярог ва портловчи мод- 
далар тўгрисидаги конунлар; олмон мзданий бойликларини хо-
181


риж га таш иб кетиш дан муҳофаза килиш ; кочоклар ва кўчирма 
килинган шахсларга дойр ишлар; оммавий ижтимоий таъминот; 
ўлкалардаги фукаролик. хўж алик хукуки; ядро энергетикаси ва 
радиоактив аш ёлар; меҳнат хукуки, меҳнатни м уҳоф аза килиш ва 
ижтимоий сугурталаш ; таълим сохаси; ерлар, табиий бойликлар ва 
ишлаб чикариш воситаларига мулкчилик хукуки; ерлар ва киш лок 
хўжалигида ижара хукуки; очик денгизда ва ички сувлардаги кема 
катмови; метеорологик хизмат; йўл ҳаракатлари в аж а м о ат транспор­
ти; федерацияга карамайдиган рельсли йўллар; чикиндиларни йўк 
килиш , табиатни мухофаза килиш, ш овкинга карши курашиш.
Германия П арламентининг учдан икки кисми Бундестаг депутат- 
ларидан, учдан бир кисми эса Бундесрат аъзоларидан таш кил топган 
Қўшма комитетлар хам фаолияти кўрсатади. Қўш ма комитетнинг 
таш кил этилиш и ва бу жараён фаолияти махсус регламент билан 
тартибга соли пади.
Германия парлам ентаризм ининг ўзига хос хусусиятларидан бири 
икки палата орасида рақобатиинг мавжудлигидир. А йнан Конститу- 
цияда “рақобат” сўзининг иш латилиш и (7 2 -7 4 - моддалар) бу борада 
ҳеч кандай шубхага ўрин колдирмайди. П латалар орасидаги вако­
латлар таксимоти масаласи хам етарли дараж ада аниқлик билан ўз 
ифодасини топган. Умуммиллий масалаларни хал этиш да федерал 
палата - Бундестаг устивор мавкега эга, чунки, А сосий Қ онуннинг 
31- моддасига биноан “федерал хукук ўлкалар хукукидаи устунлик- 
ка эгадир”.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish