Савдо тармокларида, айниқса, турли мулкчилик шароитида савдонинг
холатини ҳисобга олиб капитал таъмирлаш ишларига сарф қилиш учун махсус
(резерв) жамғарма ташкил қилинса ва бу жамғарма суммасига:
Дебет “Муомла харажатлари” счёти, кредит “Келгусидаги харажатлар ва
туловлар резерви” счёти, деб бухгалтерия ёзуви берилса, мақсадга мувофик булар
эди. Бундан асосий мақсад, биринчидан, таъмирлаш ишлари билан боғлиқ булган
харажатларни муомала харажатларига бир меъёрда кушиб бориш булеа, иккинчидан,
харажатлар манбаини ташкил килишдир.
Асосий воситаларнинг капитал таъмирлаш учун кетган харажатлар хисоби
хар бир объект буйича алохида-алохида олиб борилади. Пудратчи томонидан капитал
таъмирлашни амалга ошириш учун дастлаб таъмирланадиган объект кўздан
кечирилиб, сўнгра нуқсонлар (дефект) ведомости тузлади. Асосий воситаларни
капитал таъмирлаш ишлари тугаллангандан кейин, объектни топшириш тугрисида
акт (далолатнома) ёзилиб, унда объект хажми, сарф килинган
харажатлар,
буюртмачи томонидан объектни кабул килганлиги курсатилади. Ташкилотда
(мулк шаклидан катьий назар) бундай хужалик операцияларига тегишли ёзувлар
берилмайди, яъни бухгалтерия хисобининг счётларида кўрсатилмайди, факат капитал
таъмирланган асосий воситанинг инвентар карточкасига бу хакда тегишли
маълумотлар ёзиб кўйилади.
Савдо ташкилотларида асосий воситаларнинг тўликлигини таъминлаш
максадга хар йили бир марта йуклама утказиш максадга мувофикдир. Йуклама
ўтказишдан мақсад асосий воситаларнинг тўликлигини назорат килиш булса,
иккинчидан, улардан туғри фойдаланиш холатини аниклашдир. Агар утказилган
йуклама натижаларига асосан воситаларни кам чиким холлари аникланса, унинг
айбдорларидан ундириб олиш чоралари кўрилади ва йуклама натижалари
далолатнома билан расмийлаштирилади. Кам чиккан асосий воситалар айбдор
шахслардан баланс кийматида ундирилиб олинади ва куйидагича бухгалтерия
ёзувларида курсатилади:
Дебет “Асосий воситаларни сотиш ва уларнинг бошқача тарзда хисобдан
чиқиб кетиши” счёти,кредит “Асосий воситалар” счёти.
Йуклама натижалари тўғрисида мулк эгаси тегишли буйрук чикаради.
Буйрукка асосан кам чиккан асосий воситаларни ундириб олиш тегишли жавобгар
шахсга юклатилган бўлса у холда, дебет “Бошка операциялар буйича ходимлар
билан ҳисоб-китоблар” счётининг “Модций зарарларнинг ўрнини қоплаш буйича
хисоб-китоблар” субсчёти, кредит “Асосий воситаларни сотиш ва уларнинг бошкдча
тарзда хисобдан чикиб кетиши” счёти деб бухгалтерия ёзуви берилади.
Тегишли моддий жавобгар шахс томонидан асосий воситалар буйича
келтирилган моддий зарар копланганда, яъни кассага моддий зарар суммаси
тўлан ганда:
Дебет “Касса” счёти, кредит “Бошка операциялар буйича ходимлар билам
хисоб-китоблар” счёти “Модций зарарларнинг ўрнини қоплаш буйича хисоб-
китоблар” субсчёти деб бухгалтерия ёзуви берилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |