Ў з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва ў рта м а Х су с т а ъ л и м в а з и р л и г и



Download 4,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/239
Sana12.06.2022
Hajmi4,59 Mb.
#658543
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   239
Bog'liq
3-424

Д-т 
01 
К-т 
Д-т 
51 
К-т
Ек. 

~Г 
6
.К. 

I 1) 150000
2) 150000
Д-т
60
К-т
Д-т
08
1) 150000
Б. к -
150000
2) 150000
150000
К-i
Ҳар бир янги олинган асосий воситага инвентар тарти б рақами 
бириктирилиб, рўйхатдан ўтказилади. Агар асосий воситалар бошқа ташкилотлардан 
ёки шахслар қайтариб бермаслик шарти билан бепул (текинга) олинган бўлса, у 
холда олинган асосий воситаларнинг бошланғич кийматига дебет “Асосий воситалар” 
счёти, кредит “Асосий фаолиятдан олинган бошқа даромадлар” счёти деб 
бухгалтерия ёзуви берилади. Бир вақтнинг ўзида олинган асосий воситанинг эскириш 
суммасига дебет “Асосий фаолиятдан олинган бошка даромадлар” счёти, кредит 
“Асосий воситаларнинг эскириши” счёти деб ёзув берилади.
Савдо ташкилотидан бошка ташкилотга асосий воситалар кайтариб олмаслик 
шарти билан бепул (текинга) берилса, у холда бухгалтерия хисоби счётларида 
куйидагича курсатилади: берилган асосий воситанинг бошланғич кийматига дебет 
“Асосий воситаларни сотилиши ва турли чиқими” счёти, кредит “Асосий воситалар” 
счёти, эскириш суммасига “Асосий воситаларнинг эскириши” счёти. Агар кайтариб 
олмаслик шарти билан берилган асосий воситанинг бошланғич киймати билан 
берилган киймати уртасида фарк келиб чиқса ёки аникланса, у холда фарк суммасига 
дебет “Бошка операцион харажатлар” счётининг тегишли субсчёти, кредит “Асосий 
воситаларни сотилиши ва турли чикими” счёти деб бухгалтерия ёзуви берилади.
Жумхуриятимизда амалга оширилаётган хусусийлаштириш, мулкка эгалик 
килиш борасида бир катор янгиликларга олиб келмокда, улардан бири асосий 
воситаларни бевосита сотишдан иборатдир. Агар асосий воситалар бевосита сотилса, 
сотилган асосий воситалар бухгалтерия хисобининг счётларида куйидагича 
курсатилади:
а) сотилган асосий воситанинг 
бошланғич 
кийматига дебет “Асосий 
воситаларни сотилиши ва турли чиқими” счёти, кредит “Асосий воситалар” счёти;
б) сотилган асосий воситанинг эскириш суммасига 
дебет “Асосий 
воситаларнинг эскириши” счёти, кредит “Асосий воситаларни сотилиши ва турли 
чикими” счёти;
в) сотилган асосий воситанинг сотиш баҳосига (аукциондаги бахосига) 
дебет “Харидорлар ва буюртмачилар билан хисоб-китоблар” счёти, кредит “Асосий 
воситаларни сотилиши ва турли чикими” счёти;
г) сотилган асосий воситаларнинг киймати учун пул тўланиб, ташкилотни 
счётига келиб тушганда дебет “Ҳисоб 
китоб” счёти ёки “Банкдаги махсус 
счётлар” счёти, кредит “Харидорлар ва буюртмачилардан олинадиган хисобвараклар” 
счёти;
д) сотилган асосий воситалар хисобидан кўурилган фойда суммасига дебет 
“Асосий воситаларни сотилиши ва турли чикими” счёти, кредит “Фавкулодда 
фойда (зарар)лар” счёти.
Юкоридаги келтирилган фикрларни тасдиғи учун куйидаги мисолларни 
келтирамиз:
1. 
Савдо ташкилотининг балансидаги “Жигули” енгил автомашинасини 
аукцион бахосида сотилди:


а) “Жигули” енгил автомашинасининг бошланғич баҳоси- 185000 сўм.
б) эскириш суммаси 
25000 сум.
в) сотиш баҳоси 
190000 сўм.
г) сотиб олинган ташкилот пулни савдо ташкилотининг ҳисоб-китоб 
счётига ўтказди 
190000 сум.
д) сотишдан олинган фойда 
30000 сўм.
Мисолимизга куйидагича бухгалтерия ёзувлари берилади:
1. Дебет “Асосий воситаларни сотиш ва турли чикими”
счёти - 
185000 сўм.
Кредит “Асосий воситалар” счёти -
185000 сум.
2. Дебет “Асосий воситаларнинг эскириши” счёти - 25000 сўм.
Кредит “Асосий воситаларни сотиш ва турли чиқими” счёти- 30000 сўм.
3. Дебет “Ҳисоб-китоб” счёти -
190000 сўм.
Кредит “Харидорлар ва буюртмачилардан олинадиган
хисобвараклар” счёти -
190000 сўм.
4. Дебет “Асосий воситаларни сотиш ва турли чиқими” 
счёти - 
30000 сўм.
Кредит “Фавкулодда фойда (зарар)лар” счёти - 30000 сўм.
Мисолимиз бухгалтерия хисоби счётлар тархида куйидагича акс 
эттирилади:

Download 4,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish