Ў з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва ў рта м а Х су с т а ъ л и м в а з и р л и г и


Хар бир корхона ва ташкилот мулк шаклидан қатъий назар мавжуд асосий



Download 4,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/239
Sana12.06.2022
Hajmi4,59 Mb.
#658543
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   239
Bog'liq
3-424

Хар бир корхона ва ташкилот мулк шаклидан қатъий назар мавжуд асосий
воситалардан тўғри ва самарали фойдаланиш имкониятларини ҳисобга олган холда
фаолият кўрсатиши керак. Асосий воситалардан тўғри фойдаланиш харажатларни
камайтиришга, таннархни пасайтиришга олиб келади ва ўз навбатида фойдани
оширишга ёрдам беради. Лекин хозирги кунда асосий воситалардан фойдаланиш
даражасини қониқарли деб баҳолаш қийин. Корхоналарда ишлаб турган ёки ишга
яроқсиз асосий воситалар ҳатто чет давлатлардан сотиб олинган асосий
воситаларнинг ишлатилмай келиниши махсулот таннархига салбий таъсир килмокда.
Айрим холларда эскирган- самарадорлиги паст бўлган асосий воситалардан
фойдаланиб келинмокда. Ҳар бир корхона рахбари, мулк эгаси яъни хўжалик
юритувчи субъект ўз фаолиятида асосий воситалари холатини доимо назорат килиш
имкониятига эга бўлиши керак, шу билан бирга уларни янгилаш, имкониятларини
белгилаши зарурдир.
Асоий воситалар хизмат кўрсатиш, фойдаланиш давомида эскириб боради
ва маълум муддат ўтгандан кейин тугатилиши мумкин, яъни балансдан чиқарилиш
назарда тутилган. Асосий воситаларнинг тугатилиши асосан икки сабабга кўра
амалга оширилади. Биринчиси жисмонан эскирганда, иккинчиси маънавий
эскирганда. Асосий воситаларни тугатилиш сабабларига куйидагиларни келтириш
мумкин:
-корхонани тугатилиши окибатида;
-жисмонан асосий восита эскирганда;
-маънавий жихатдан эскирганда;
-асосий восита сотилганда;
-табиий офатлар окибатида;
-камомадлар окибатида;
чсдйтариб олмаслик шарти билан бериш окибатида.
Ўзбекистон Республикаси Молия Вазирлиги 28 феврал 2001 йилдаги “Асосий
воситаларни балансдан чикариш тўғрисида”ги Низомини тасдиклаш тўғрисидаги
буйруғида кўрсатилишича асосий воситалар балансдан куйидаги холларда

Download 4,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish