Ў з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва ў рта м а Х су с т а ъ л и м в а з и р л и г и


амалдаги бахолар билан расмийлаштирилади. Бундан болалар ўйлари, касалхоналар



Download 4,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/239
Sana12.06.2022
Hajmi4,59 Mb.
#658543
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   239
Bog'liq
3-424

амалдаги бахолар билан расмийлаштирилади. Бундан болалар ўйлари, касалхоналар
ва махсус савдо шохобчаларда сотиладиган озиқ-овқат товарлари мустаснодир.
Товарларни чакана савдодан корхона ва муассасаларга пул утказиш йўли билан
сотиш майда улгуржи сотиш, деб аталади. Товарларни майда улгуржи сотишда
чакана савдо ташкил от ид ан жўнатиш корхона ва муассаса рахбари томонидан
берилган ишончнома асосида хужжатлаштирилади. Бундай хужжат бўлиб счёт-
фактура хисобланади. Счёт-фактура уч нусхада ёзилиб, бир нусхаси банкка тўлов
талабномаси билан топширилади, майда улгуржи савдо буйича накд пулсиз
сотиладиган товарлар счётларда куйидагича акс эттирилади:
Дебет 62-“Сотиб олувчилар ва буюртмачилар билан хисоб-китоблар” счёти.
Кредит 46-“Махсулотларни сотиш (ишлар, хизматлар)” счёти
Бир вақтнинг ўзида сотилган товарлар моддий жавобгар шахс зиммасидан
қайтарилади:
Дебет 46-“Махсулотларни сотиш (ишлар, хизматлар)” счёти.
Кредит 41-‘Товарлар” счёти “Чакана савдодаги товарлар” субсчёти.
Товар олувчилар томонидан товар суммаси тўланганда /ёзув банк
кўрсатмасига асосан берилади/;
Дебет 90 - “Банкнинг қисқа муддатли қарзлари” счёти.
Кредит 62 - “Сотиб олувчилар ва буюртмачилар билан хисоб-китоблар”
счёти.
4-§. ТОВАРЛАРНИНГ КАМАЙИШИ ҲИСОБИ
Маълумки, чакана савдо ташкилотларида товарлар асосан бўлаклаб сотилади.
Товарларни майдалаб сотиш жараёнида маълум микдорда тўкилиш, сочилиш рўй
беради. Мисол учун бир кг. шакарни идишга солинг ва яна кайта торозида тортиб
кўринг, хеч вақт шакарингиз тўлиқ 1000 грамм чиқмайди. Қандайдир граммга
фарк, килади. Магазинларда қанчалаб товарлар торозида бир кунда тортилиб, товар
олувчиларга берилади. Бундай табиий камайишни қоплаш учун магазинларга маълум

Download 4,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish