Ў з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва ў рта м а Х су с т а ъ л и м в а з и р л и г и



Download 4,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/239
Sana12.06.2022
Hajmi4,59 Mb.
#658543
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   239
Bog'liq
3-424

Кт
Д-т
Б.к.
41-2
К-т
Демак, юкоридаги мисолимиздан кўриниб турибдики сотилган товарлар
суммаси бир хил бахода иккита хисоботда курсатилади. Товарларни сотишдан
келадиган ялпи даромад суммасини аниклашда, яъни сотилган товарларга тааллукли
булган савдо устамасини хисоб-китоб килиш ташкилотнинг молиявий холати билан
бевосита боғликдир. Товарларни сотишда ташкил топган ялпи даромад суммасидан
хисобот давридаги қилинган харажатлар қоплангандан кейин ташкилотнинг
режалаштирилган даромади аникланади.


Савдо ташкилотларидаги хозирги бозор иктисодиёти шароитида олдинги
савдо чегирмаси (чиқими) ўрнига давлат томонидан белгиланган 20 фоизда шартнома
баҳосига нисбатан савдо устамаси қўлланилмокда. Агар савдо ташкилотларига
келаётган товарлар барча товар ассортименти буйича бир хил фоиз билан олиниб,
сотилганда эди, сотилган товарларга тааллукли савдо устамасини аниклаш бир
мунча осонлашган бўлур эди. Товарнинг шартнома баҳосига нисбатан белгиланган
устамаси юқоридаги фоиздан ошиб кетмаслиги керак, лекин кам булиши мумкин.
Бунинг оқибатида бир ассортиментдаги товарга бир савдо шохобчасида 20 фоиз
устама қўйилса, иккинчисида 15 фоиз, яъни 20 фоизгача устама билан товарни
сотишга чиқариш мумкин. Сотилган товарга тааллукли савдо устамасининг
суммасини аниклаш 2 усул билан олиб борилади. Биринчисида товарга тааллукли
булган савдо устамаси уртача фоизда аникланади. Иккинчи усулда товарга тааллукли
булган савдо устамаси ва ассортиментига қараб аникланади. Биринчи усул га
Караганда иккинчи усул аниқроқ ҳисобланса хам амалда кам ишлатилади, чунки
товар ассортиментидан сотилган товар алохида-алоҳида хисобга олинмайди. Иккинчи

Download 4,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish