“ пул ва банклар



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet240/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

В 


1) 
Тўғри котировкалаш. Агар хорижий валюта бирлигининг баҳоси 
миллий валютада кўрсатилса, бу тўғри котировкалаш деб аталади. Масалан, 
2003 йилнинг 30 сентябрида 1 АҚШ долларига нисбатан ўзбек сўмининг 
курси 975,00 сўмни, 1 Россия рублига нисбатан 31,97 сўмни ташқил этди. 1 
АҚШдоллари = 975,00 сўм Бу тўғри котировкалаш ҳисобланади ва бундай 
котировкалаш ҳозирги вақтда жаҳондаги кўпчилик мамлакатларда 
қўлланилиб келинмоқда.
2) 
Сўмнинг (миллий валютанинг) долларга (хорижий) валютага 
нисбатан баҳоси эгри котировкалаш деб аталади. Эгри (тескари) 
котировкалашда бир бирлик миллий валютанинг хорижий валюталардаги 
миқдори ўрнатилади, яъни бир бирлик миллий валютанинг хорижий 
валютадаги баҳоси кўрсатилади, масалан; 
1
1 сўм = ------- АҚШ доллари ёки 1 сўм = 0,0010256 АҚШ доллари 
975,00 100 сўм = 0,102564 АҚШ доллари 
1000 сўм = 1,02564 АҚШ доллари
1
1 сўм = --------- Россия рубли ёки 1 сўм = 0,031279 Россия рубли
31,97 100 сўм = 3,12793 Россия рубли 
1000 сўм = 31,2793 Россия рубли 
Котировканинг чап томонидаги валюта котировка базаси, ўнг 
томонидаги котировка валютаси деб юритилади. 
1 сўм = 
975,00 АҚШ доллари 
котировка базаси 
котировка валютаси 
Валюта 
котировкаси 
одатда 

асосий 
элементни 
ўзида 
мужассамлаштиради. 
1)
сотиб олиш курси (Бид-бид) 
2)
валютани сотиш курси (оффер-офеп) 
Масалан, 1 АҚШ доллари = 975,0 ўзбек сўми сотиш курси (оффер) 
981,0 ўзбек сўми сотиб олиш курси (Бид) 
Валютани сотиш ва сотиб олиш ўртасидаги фарқ спред (спреад) деб 
номланади ва у юқоридаги мисолда 6 сўм (981-975)ни ташқил қилади. 
Банк котировкаси билан банклараро бозор котировкаси ўртасидаги фарқ 
маржа дейилади ва у банкнинг валюта бўйича позицияси, унинг 
битимларининг суммаси, салмоғи ва бошқа омилларга боғлиқ бўлади. 
Валюта курсларининг турлари кўп бўлиб, уларни қуйидагича тавсифлаш 
мумкин. 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish