“ пул ва банклар


Депозитларнинг ҳосил бўлиши: банк тизими



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

Депозитларнинг ҳосил бўлиши: банк тизими 
 
Таҳлилни соддалаштириш учун, шуни ҳисоблаймизки, биринчи миллий 
банкнинг кредити орқали жалб қилинган $100 млн депозит А банкда 
жамғарилди, ва бу банкда ҳеч қандай банк ортиқча захира сақлаб турмайди. 
А банкнинг Т- бухгалтерияси қуйидагича бўлади: 
 
А БАНК 
Активлар 
мажбуриятлар 
Захиралар
+$100 млн 
Чекли 
депозитлар
+$100 млн 
Агар мажбурий захира фоиз ставкаси 10 % бўлса, бу банк мажбурий 
захира учун 10 млн доллар тўлаб бериши керак ва 90 млн доллар қўшимча 
захира қолади. Чунки А банк (худди биринчи миллий банкка ўхшаб) ортиқча 
захира сақлаб туришни хоҳламайди. Тўлиқ ҳажмда кредитга бериб 
юборилади. А банкнинг кредити ва чекли депозитлари 90 млн долларгача 
кўпаяди, лекин қарзга олувчилар чекли депозитларни 90 млн долларини 
сарфлаганда, улар ва А банкдаги захиралар шунча суммага камаяди. Соф 
натижа А банкнинг Т –счоти қуйидаги кўринишга келади: 
А банк 
Активлар
Мажбуриятлар
Захиралар +$ 10 
м 
Кредитлар + $ 90 
м 
Чекли депозитлар + 
$100 м 
Агар А банкка қарзга олувчи томонидан сарфланган пул бошқа банкда, 
мисол учун Б банк, жамғарилган 90 млн доллар қарзга берса, Б банкни Т- 
счоти қуйидагича бўлади: 
Б банк 
Активлар
Мажбуриятлар
Захиралар + $ 
90 млн 
Чекли депозитлар + $ 
100 млн 
Банк тизимидаги чекли депозитлар бошқа 90 млн долларга ошди, жами 
ўсиш 190 млн доллар яъни А банкдаги 100 млн доллар қўшилган Б банкдаги 
90 млн доллар. Ҳақиқатда, А ва Б банк ўртасидаги фарқ жами депосит 
ҳажмини оширишда бир хил натижага эришиш учун муҳим ҳисобланмайди. 
Агар А банкдан қарз олувчилар А банкда жамғарган бирор бир шахсга чек 
ёзса, депозитларда бир хил ўзгариш содир бўлар эди. Б банк учун Т-счот А 


банкка ариза берганда ва унинг чекли депозити 190 млн доллар миқдорга 
ошган бўлар эди. 
Б банк кейинчалик балансини ўзгартиришни хоҳлайди. 90 млн долларни 
10 % ини сақлаши керак(9млн доллар) мажбурий захира сифатида ва ортиқча 
захирада 90 млн долларни 90 % и (81 млн доллар) бўлади. Шу суммани 
кредитга беришни амалга оширади. Б банк қарз олувчиларга 81 млн доллар 
кредитни тақдим этади. Б банкнинг Т-счоти қуйидагича бўлади: 
Б банк 
Захиралар +$9 
м 
Чекли депозитлар +$90 
м 
Кредитлар
+$81 м 
Б банкдан қарздорлар сарфлаган 81 млн доллар бошқа бир C банкда 
жамғарилсин. Натижада, банк тизимидаги ошган захиралар дастлабки 100 
млн доллардан, тизимдаги чекли депозитлар умумий ўсиш суммаси 271 млн 
долларгача етди($100+$90+$81млн).
Қуйидагилар ҳам худди шу сабаб, агар барча банклар уларнинг ортиқча 
захираларининг тўлиқ ҳажмда кредитга берилса, чекли депозитлардаги янги 
ўсиб бориш давом этаверади(А,Б, C… банкларда) биринчи жадвалда 
кўрсатилганидек. Шунинг учун, захиралардаги дастлабки 100 млн доллар 
ўсишидан депозитлардаги умумий ўсиш 1000 млн долларга етади.
Агар банк ортиқча захираларни қимматли қоғозларга инвестиция 
қилишни танласа, натижа бир хил бўлади. Агар А банк унинг ортиқча 
захираси ва кредит беришдан кўра сотиб олган қимматли қоғозлари 
олинганда эди, унинг Т-ҳисобварағи қуйидагича кўринишда бўлар эди: 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish