“ пул ва банклар


 Тижорат банкларининг ноаънанавий операциялари



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet191/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

13.5 Тижорат банкларининг ноаънанавий операциялари 
 
озор иқтисодиёти шароитида тижорат банклари 
мижозларнинг 
молиявий 
хизматларга 
бўлган 
эҳтиёжларини қондириш ва фойда манбасини ошириш 
мақсадида қатор ноаънанавий операцияларни бажаради. 
Бундай операциялар сирасига 
факторинг, кредит – 
ижара 
(лизинг), 
контокоррент 
(овердрафт), 
форфейтинг, траст 
каби операцияларни киритиш мумкин. 
Факторинг операциялари 
Факторинг операцияларида
банклар товар сотиб олувчининг қарз 
ҳужжатларини сотиб олади, унда асосан учта томон иштирок этади.
Биринчиси, 
фактор – воситачи
банкнинг факторинг операцияларини 
бажарувчи бўлими. Одатда, ривожланган мамлакатлар тажрибасида 
факторинг операцияларини амалга оширишга ихтисослашган факторинг 
компаниялари ташкил этиш амалиёти ҳам мавжуд.
Иккинчиси, 
мижоз (товар сотувчи ёки хизмат кўрсатувчи), 
фактор – 
воситачи билан контракт тузувчи саноат ёки савдо фирмаси. 
Учинчиси, 
товар сотиб олувчи

Мижоз сотилган товар ёки кўрсатилган хизматлар учун олиниши лозим 
бўлган пул маблағини талаб қилувчи ҳужжатлар асосида “фактор – воситачи” 
билан факторинг операцияси бўйича шартнома тузади. Фактор – воситачи 
имзоланган факторинг шартномаси асосида, маълум комиссион тўлов 
ҳисобига мижозга сотилган товар ёки кўрсатилган хизматларга тўловни 
амалга оширади. Соддароқ қилиб айтганда, фактор – воситачи мижоздан 
товар сотиб олувчига маблағларни тўлаш билан боғлиқ тўлов ҳужжатларни 
комиссион тўлов асосида “сотиб олади”.
Фактор – воситачи мижоз билан факторинг операциясини имзолаётганда 
товар сотиб олувчининг молиявий ҳолатини оқилона баҳолаши жуда муҳим 
ҳисобланади. Агар сотиб олувчининг молиявий ҳолати ёмонлашиб, 
факторинг операцияси бўйича фактор – воситачи томонидан мижозга тўлаган 
суммани тўлай олмаса, ушбу зарар фактор – воситачининг гарданига тушади.
Иқтисодиётда факторинг операцияларни вужудга келишининг асосий 
омиллари сифатида қуйидагиларни таъкидлаш мумкин: 
– сотиб олувчи корхона ва ташкилотлар олинган товар ёки кўрсатилган 
хизматларга тўлаши лозим бўлган маблағларни ўз вақтида тўлаш 
имкониятларининг мавжуд эмаслиги. Бу қатор ижтимоий – иқтисодий 
оқибатлар туфайли вужудга келади;
Б 


– товар сотувчи ёки хизмат кўрсатувчи мижознинг ишлаб чиқариш 
жараёнини доимий равишда давом эттириб туриши учун молиявий 
маблағларга бўлган эҳтиёжини таъминлашнинг зарурлиги;
– банкларнинг молиявий маблағлардан самарали фойдаланиш ҳисобига 
қўшимча фойдани шакллантиришга бўлган эҳтиёжининг мавжудлиги. 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish