“ ИҚтисодий таълимотлар тарихи



Download 1,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/148
Sana09.10.2022
Hajmi1,43 Mb.
#852055
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   148
Bog'liq
Иқтисодий таълимотлар тарихи Маърузалар матни

Т.Кампанелла
Неаполь (Италия) меҳнаткашларининг қашшоқлигини кўрган. У 
ўзининг «
Офтоб шаҳри
» (1602 й. ѐзилган, 1623 йилда чоп этилган) китобида 
золимларнинг шохона ҳаѐтини танқид қилади, у ҳам Т.Мор каби, бу тенгсизликнинг 
асосий сабаби хусусий мулкчилик, дейди. У келажак жамият тўғрисидаги ўз тасаввўрини 
ҳам беради, улар Т.Морга ухшаш: ижтимоий мулкчилик мавжуд, ҳамманинг меҳнат 
қилиши зарур, машина меҳнати қўлланилганлиги туфайли иш кунлари чекланган (4 соат), 
ақлий меҳнат жисмоний меҳнат билан алмаштириб турилади, бунда ҳунармандчилик, 
чорвачилик ва деҳқончилик билан нисбатан текис шуғулланиш шарт қилиб қўйилади, 
текис, пулсиз тақсимот амалга оширилади. У файласуф, шоир, сиѐсий арбоб бўлган, 
кейинчалик эса (1582) рохиб бўлган. Испания босқинчиларига қарши исѐн уюштиргани 
учун қамоққа олинган, 27 йил камокда ѐтиб, фалсафа, фалакиѐт, сиѐсат, медицинага оид 
ўнлаб асарлар ѐзган. Унинг «Офтоб шаҳри» асари денгизчининг ҳикояси шаклида 
берилган. Янги жамиятда олим кохинлар табақаси томонидан бошқарилувчи идеал жамоа 
бўлади, хусусий мулк ва оила бўлмайди, болалар давлат томонидан тарбияланади, фан ва 
маориф тараққий этади (Галилейни ҳимоя қилган). 
Файласуфларнинг берган баҳосига кўра, бу олимларнинг жамияти «
хомаки 
ишланган» «қўпол коммунизм
»дир. Улар асосан ҳунармандчилик ва деҳқончиликка 
асосланган тенглаштириш хусусиятига эга. Аммо шунисига эътибор берингки, бу 
кишилар ҳар жиҳатдан таъминланган, билимли давлат арбоби бўлганлар, коммунистик 
жамият ғояси К.Маркс ва Ф.Энгельсларнинггина ғояси эмаслигини ҳам эслатиб ўтиш 
зарур. Хаѐлий социализм тўғрисидаги дастлабки ғоялар Осиѐда 
Абу Наср ибн Муҳаммад 
Форобий
, Германияда 
Томас Мюнцер
(1420-1525)лар томонидан ҳам илгари сурилган. 
Инжил ва Қуръони каримда ҳам унинг элементлари бор. Марказий Осиѐдаги 
сарбадорлар
(бошини дорга тикканлар) давлати ҳам шу тамойилларга асосланган (Самарқандда Абу 
Бакр Калавий, Мавлонозода, Хурдаки Бухорий ва бошқалар). 
Кейинчалик Абдурахмон Жомий ва А.Навоий, асарларида ҳам бундай ғоялар бор. 

Download 1,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish