Ўзбеистон республиаси олий ва ўрта максус таълим вазирлиги абу райкон беруний номидаги



Download 274,5 Kb.
Sana19.03.2020
Hajmi274,5 Kb.
#42595
Bog'liq
Иккиламчи энергия манбалари-2015 (2)

ЎЗБЕИСТОН РЕСПУБЛИАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАКСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ АБУ РАЙКОН БЕРУНИЙ НОМИДАГИ

ТОШЕНТ ДАВЛАТ ТЕКНИА УНИВЕРСИТЕТИ

Энергетиа фаультети



Иссиқли энергетиаси” афЕдраси



ИККиЛАМЧИ ЭНЕРГИЯ МАНБАЛАРИ
фанидан
Баалавриатуранинг 5520100–«Иссили энергетиаси» йўналиши бўйича таълим олувчи талабаларга

амалий машгулотлар учун услубий ўрсатма


TOШEНT - 2015
Ушбу услубий кўлланмада саноатдаги ииламчи энергия манбаларини ќисоблаш, улардан фойдаланиш натижасида тежаладиган ёкилђи микдорини ќисоблаш ва саноат печларида чикинди газлардан фойдаланишни ќисоблашга оид масалалар елтирилган.

ўлланма “Иссикли энергетиаси” йўналиши бўйича баалаврлар тайёрловчи олий ўкув юртларининг талабалари учун мўлжалланган.


Тузувчилар: “Иссикли энергетиаси” афедраси доценти Мукиддинова Я.Д.

“Иссили энергетиаси” афедраси

атта уитувчиси Азимова М.М.

Абу Райкон Беруний номидаги Тошент Давлат Текниа Университети Энергетиа фаультети илмий-услубий енгашида тавсия қилинган.

(200___ йил «____» _____даги «____» -сонли баённома)

Таризчилар: ТДТУ «Энергия тежаморли» афедраси

доценти Бадалов А.А.

ириш
Саноат орконаларида ииламчи энергети манбалардан (ИЭМ) фойдаланиш муаммоси асосан иинчи жакон урушидан ейин юзага елди. Бу даврга елиб катор мамлаатларнинг кудрати юса даражага эришган эди. Ииламчи энергети манбалардан фойдаланиш бўйича, айниса металлургия саноатида дастлаби сезиларли ва атта амалий натижаларга эришилди. Металлургия саноатида яна бир энг муким йўналиш бўйича – энерготекнологи омбинациялаш сокасида атта ютукларга эришилди. Иссиклидан фойдаланувчи жуда ўп курилмалар 300-17000С ли иссиклини атроф мукитга ташлаб ишлайдилар. Уларнинг фойдали иш оэффициенти 10-35%, шунинг учун йўкотилаётган ўп мидордаги иссиклини (65-90%) бошка текнологи жараёнларда фойдаланиш атта акамиятга эга. Оддий кисоблар шуни ўрсатадии, бу масалани тўђри кал этиш мамлаат микёсида ёкилђи сарфини амида ии баробар амайтириш имонини беради.

Козон курилмаларидан чикиб етувчи газлар кўшимча иссикли олиш учун муќим манба ќисобланади. Бу иссиклидан буђ ёи иссик сув олиш учун фойдаланилади.

Козонконадан чикиб етувчи газларнинг сарфи куйидаги тенгламадан аникланади:
Vr =nBFV0F + ( - 1)V0 (t + 273)/ 273
бундан n- козон сони, ВЂ - ёкилђининг ќисобий сарфи, г/с.

Vог - газларнинг кисобий ќажми, м3/г,  кавонинг ортикли оэффициенти, t-газларнинг иссикли алмаштиргичга ириш жойидаги ќарорати ОС.



Газлар томонидан иссикли алмаштиргичга берилаётган иссикли микдори


бунда VOГ.ЎР. - чикиб етаётган газларнинг ўртача сарфи, м3/с, СГ.ЎР. газларнинг ўртача ќажмий иссикли сиђими, Жоул/м30, t, газларнинг чикиш ќарорати, 0С.

II. Текнологи печларда чикиб етувчи газларнинг иссиклигидан буђ олиш учун фойдаланишга бађишланган баъзи масалалар ечимиини елтирамиз.



Чикиб етувчи газларнинг иссиклигидан фойдаланувчи курилмаси (утилизатор)да буђ œринишида ишлаб чикарилган иссикли микдори:

Q=B(Iг-I)(1-), Ж/с.

бунда: Iг- печдан чикувчи газларнинг энтальпияси, Ж/г

Iг- чикиндидан фойдаланувчи козоннинг чикиш жойидаги газларнинг энтальпияси, Ж/г.

 - иссикли курилмалари (печь ва козон) нинг иш ќолатлари бир-бирига мос елмаслигини ќисобга олувчи оэффициент.

-атроф-муќит козондан иссикли йœкотилишининг оэффициенти.

Ииламчи энергети манбалар ќисоблига тежалган шартли ёкилђи микдори:



Втек=, г/с.

Бунда: ќ.ќ.-козонконанинг фойдали иш оэффициенти.



1 - МАСАЛА
Чикиб етувчи газлар сув эономайзерга бераётган иссикли микдори аниклансин.

Эономайзерга ираётган газларнинг ќарорати t=320 0C, ундан чикиш пайтида эса t,=2000С. Ќавонинг ортикли оэффициенти =1,4, газларнинг ўртача иссикли сиђими Сг.ур.=1,415 Ж/г·0С ва битта козон курилмасига ёкилђининг сарфи ВЂ=0,25 г/с.

Козонконада иита бир кил козон курилмаси ўрнатилган бўлиб, улар Донец тошўмирида ишлайди.

Бу ўмирнинг тариби: ишчи массаси бўйича, Си=49,3%; Ни=3,6%; Sи=3,0%; Nи=1%; Аи=21,8%; Wи=13%.


Ечиш:

ерали ќавонинг ќисобий ќажми:


V0=0,089Cи + 0,266Ни+0,033(Sи-Oи) =

=0,089·49,3+0,266·3,6 + 0,033(3,0-8,3)=5,17 м3/г.


Газларнинг ќисобий ќажми:
V=0,0187(Cи+0,375Sи)+0,79V0+0,8Nи/100+0,0124(9Hи+
+Wи) + 0,0161V= 0,0187(49,3+0,375·3)+0,79·5,17+

+0,8+0,0124(9·3,6+13)+0,0161·5,17= 5,17 м3/г.
Чикиб етувчи газларнинг эономайзер якинидаги сарфи:

Vг = nBђ(Vг+(-1)V0)=

= 2·0,25(5,67+(1,4-1)·5,17)=8,4 м3/с.

Чикиб етувчи газларнинг œрта сарфи:



Чикиб етувчи газлар эономайзерга бераётган иссикли микдори:
Q=Vг.ўр.Сг.ўр(t-t)=7,55·1,415(320-200)=1282 Ж/с.
2 – МАСАЛА
Чикиб етувчи газлар сув эономайзерига бераётган иссикли микдори аниклансин.

Эономайзерга ираётган газлар ќарорати t=3500C, ундан чикиш пайтида эса t=2000C, ќавонинг ортиклиги =1,3, газларнинг œртача ќажмий иссикли сиђими Сг.œр.=1.415 Ж/м3 ва битта козон курилмасига ёкилђининг сарфи В=0,3 м3/с. Козонконада иита бир кил козон œрнатилган, козон агрегати ишлаётган табиий газнинг тариби: СО2=0,2%; СН4=98,8%; С2Н6=0,3%; С3Н8=0,1%; С4Н10=0,1%; Н2=0,4%.


Жавоб: Q=3437 Ж/с.
3 – МАСАЛА

Чикиб етувчи газлар сув эономайзерига бераётган иссикли микдори аниклансин.

Эономайзерга ираёган газлар ќарорати t=3400C, ундан чикиш пайтида эса t=2000С, ќавонинг ортикли оэффициенти =1,4, газларнинг ќисобий ќажми Vo=10,62 м3/г, газларнинг œртача ќажмий иссикли сиђими Сг.œр=1,415 Ж/м3 ва битта козон курилмасига ёкилђининг сарфи В=0,2 г/с. Козонконада учта бир кил козон курилмаси œрнатилган, улар мазут ёкилђисида ишлайди.
Жавоб: Q=3714 Ж/с.
4 – МАСАЛА

Печнинг кизиган газлари иссиклигидан фойдаланувчи козон курилмасида ишлаб чикарилган иссикли (буђ œринишида) аниклансин. Печдан чикувчи газлар ќарорати t=700 0C, ќавонинг ортикли оэффициенти =1,3, печда ёкилђининг сарфи В=0,05 м3/, иш ќолатларининг мос елмасли оэффициенти =1,0 ва иссиклининг атмосферага йœкотилиш оэффициенти =0,1. Печда табиий газ ёкилади, унинг тариби: СО2=0,2%; СН4=98,2%; С2Н6=0,4%; С3Н8=0,1%; С4Н10=0,1%; N2=0,4%.



Ечиш: Ќавонинг ќисобий ерали ќажми:
V0=0,0478(0,5(CO+H2)+1,5H2S+2CH4+)=

= 0,0478(2 · 98,2+3,5·0,4+5·0,1+6,5·0,1)=9,51 м33



Уч атомли газларнинг ќажми:
V= 0,01(CO2+CO+H2S+)=

= 0,01(0,2+98,2+2·0,4+3·0,1+4·0,1) = 1,0 м33.


Азотнинг ќисобий ќажми:

Сув буђларининг ќисобий ќажми:



Печдан чикаётган газларнинг энтальпияси:



Козон курилмасидан чикувчи газларнинг энтальпияси:





ва ќоазолар I – иловадан олинди.
Чикиб етувчи газлар иссиклигидан фойдаланиб козон курилмасида ишлаб чикарилган буђ œринишидаги иссикли микдори:

Q=B(Iг-I)(1-)=0,005·(13811-5489)·1(1-0,1)=375 Ж/с.
5МАСАЛА
Козон курилмасида ишлаб чикарилган иссикли микдори аниклансин. Печдан чикувчи газлар энтальпияси Iг=9800 Ж/м3, козон курилмасидан чикувчи газлар ќарорати t=2000C, ќавонинг ортикли оэффициенти =1,3, ёкилђи сарфи В=0,036 м3/с, иссиклининг йўкотилиш оэффициенти =0,1. Печларда ёкилиаётган табиий газнинг тариби: СО2=0,8%; СН4=84,5%; С2Н6=3,8%; С3Н8=1,9%; С4Н10=0,9%; N2=7?8%.
Жавоб: Q=138 Ж/с.

6 – МАСАЛА

Печдан чикиб етувчи газлар иссиклигидан фойдаланиб, козон курилмасида буђ ўринишида ишлаб чикарилган иссикли ќисобилга тежалган ёкилђи микдори аниклансин. Печдан чикаётган газлар ќарорати t=7000C, козон курилмасидан чикувчи газларнии t=2000C. Ќавонинг ортикли оэффициенти =1,35, ёкилђи сарфи В=0,036 м3/с, иш ќолатларининг мос елмасли оэффициенти =0,12 ва козон курилмасининг фойдали иш оэффициенти ќ.ќ.=0,86.

Ечиш:
Кавонинг ќисобий ерали ќажми:
V0 = 0,0478(0,5(CO+H2)+1,5H2S+2CH4+)=

= 0,0478 (2 · 94,1+3,5·3,1+0,6+6,5·0,2+8·0,8) = 9,98 м33


Уч атомли газларнинг ќажми:
V= 0,01(CO2+CO+H2S+ =

= 0,01(94,1+2·3,1+3·0,6+4·0,2+5·0,8)= 1,07 м33.


Азотнинг ќисобий ќажми:

Сув буђларининг ќисобий ќажми:




Печдан чикувчи газлар энтальпияси:

ва бошкалар биринчи иловадан олинди.
Козон курилмасидан чикувчи газлар энтальпияси:

Печдан чикиб етувчи кизиган газлардан фойдланиб, козон курилмасида буђ ўринишида ишлаб чикарилган иссикли микдори:



Q=B(Iг-I)(1-)=0,036·(15017-6130)·1(1-0,12)=282 Ж/с.

Тежалган ёкилђи микдори:





7 - МАСАЛА

Саноат корконасида максус чора-тадбирлар ўрилиб, прессловчи машина ва басконда ишлатилган буђ иссиклигидан Q=106 гЖ/йил микдорида ва иссик сув таъминоти. ЭЌТиёжларига фойдаланиш ташкил килинди. Бу чоралар амалга оширилгунча юкорида урсатилган эќтиёжлар саноат козонконасидан таъминланган,унинг ФИ и ηкоз = 0,85.

ўрсатилган ииламчи энергия манбаларидан фойдаланиш натижасида тежаладиган шартли ёкилђи микдори аникланг.
Ечиш:

Ииламчи энергия манбаларидан фойдаланганда тежалган ёкилђининг солиштирма микдори:


Δb = 34.1/ ηкоз =34.1/0.85 = 40.1 г/гЖ

Йил давомида тежалган ёкилђи микдори:


ΔB = Δb ·Q = 40.1·106 = 40100 т/йил
8 – МАСАЛА

15- масаладаги барча шартлар сакланиб колган ќолда факат иссиклиа бўлган эќтиёжлар козонконадан эмас бали ИЭМ дан таъминланган шароит учун ечилсин.

Ќисоблаш учун куйидаги кийматлар кабул килинсин : станция козонконанинг ФИ и ηкозиэм = 0,89 ; иссикли истеъмолчилар пайтида ишлаб чикарилган солиштирма элетр энергияси Эи = 120 Вт соат/гЖ ва ЭС билан ИЭМ элетр энергияни ишлаб чикариш учун шартли ёкилђининг солиштирма сарфлари фарки

bэсэ - bиэмэ = 0,2 г/Вт соат.


Ечиш:

Тежалган солиштирма шартли ёилђи:


Δb = bи – Δbэ = 34,1/ ηозиэм – (bэсэ - bиэмэ) Эи =
= 0,2·120 = 14,3 г/гЖ
Йил давомида тежалган ёкилђи:

ΔВ = Δb·Q = 14.3·106 г/йил = 14300 т/йил


орконада ииламчи энергия манбаларидан фойдаланилганда иссиклиа бўлган эктиёжлар ИЭМ дан таъминланганда саноат козонконасидан таъминланганига нисбатан ёкилђининг тежалиши 2,8 баробар ам бўлар эан.
9 - МАСАЛА
Мартен печидан чииб етувчи ёниш маќсулотларининг физи иссилигидан фойдаланиш натижасида ёилђининг тежалиши анилансин. Печнинг унумдорлиги G=40 т/соат; йил давомида ишлаш соатларининг сони  = 8200 соат; ёилђи - табиий газ, унинг ќажмий тариби уйидагича: СН4= 95,7%; С2Н4= 2,85%; СО2=0,1%; N2= 1,85%; газнинг солиштирма сарфи В=115 м3/т пўлат; ёниш маќсулотларининг регенераторлардан ейинги ќарорати tР=1073ОС; утилизатор (буђ генератори) дан ейинги ќарорати - tУ=473ОС; ислороднинг сарфи Vо2=40м3/т.

Ёниш маќсулотларининг регенератордан ейинги ва =1,6 шароитидаги тариби:

Vro2 = 172,8; Vн2о=264,8; Vo2=173; VN2=1252.

Ёниш маќсулотларининг буђ генераторидан ейинги ва =1,8 шароитидаги тариби:

Vro2 = 172,8; Vн2о=266,0; Vo2=183; VN2=1840.
Ечиш:

Ёниш маќсулотларининг энтальпиясини анилаймиз:

Н = (VRo2  C Ro2 + Vн2о  Cн2о +Vo2  Со2 +VN2  СN2)  (T-273);

Ёниш маќсулотларининг регенератордан ейинги энтальпияси:

НРГ = (172,8  2,13 + 264,8  1,67 + 1,73  1,45 + 1252  1,37)

 (1073 - 273) = 2,22 Гжоул/т. пўлат.

Ёниш маќсулотларининг буђ генератори (утилизатор)дан ейинги энтальпияси:

НУ = (172,8  1,78 + 266,9  1,52 + 183  1,33 + 1840  1,3) 

 (473 - 273)  10-6 = 0,675 Гжоул/т. пўлат.

Чиқиб етувчи ёниш маќсулотларининг йилли иссиқлиги:

G .   НРГ = 40  8200  2,22 = 728  103 Гжоул/йил.

Буђ генератори (утилизатори)да ёниш маќсулотлари ќисобига ишлаб чиарилиши мумин бўлган иссиқли миқдори:

QИ = G .   НРГ (h1 - h2)  (1 - )  103, Гжоул/йил.

бунда :  - иссили манбаи ва утилизатор иш ќолатлари ва иш соатларининг ўзаро мос елмаслигини ќисобга олувчи оэффициент, =0,7;

 - атроф-муќитга йўқотилаётган иссилини ќисобга олувчи оэффициент, =0,15.

QИ = 728  103(2,22 - 0,675)  0,7  0,85 = 672,5  103 Гжоул/йил.

Тежалган шартли ёилђи:
0,0342

ВТЕЖ = ————  QИ ;

Ў.б
бунда: Ў.б - ўрни босиладиган энергети урилманинг ёилђи иссилигидан фойдаланиш оэффициенти, Ў.б = 0,8.
0,0342

ВТЕЖ = ————  672,5  103 = 28748 т.

0,8
1- ИЛОВА

1 м3 газлар ва нам кавонинг камда 1 г улнинг энтальпияси (Жоул/м3 ва Жоул/г)




t, 0C

(Ct)co2

(Ct)





(Ct)B

(Ct)3

100

169

130

132

151

132

80,8

200

357

260

267

304

266

169,1

300

559

392

407

463

403

263,7

400

772

527

552

626

542

360,0

500

996

664

699

794

684

458,5

600

1222

804

850

967

830

560,6

700

1461

946

1005

1147

979

662,9

800

1704

1093

1160

1335

1130

767,6

900

1951

1243

1319

1524

1281

874,0

1000

2202

1394

1479

1725

1436

984,0

1100

2457

1545

1637

1926

1595

1096,0

1200

2717

1695

1800

2131

1754

1206,0

1300

2976

1850

1963

2344

1913




1400

3240

2009

2127

2558

2076




1500

3504

2164

2294

2779

2239




1600

3767

2323

2461

3001

2403




1700

4035

2482

2629

3227

2566




1800

4303

2642

2796

3458

2729




1900

4571

2805

2968

3688

2897




2000

4843

2964

3139

3926

3064




2100

5115

3127

3307

4161

3232




2200

5387

3290

3483

4399

3399





Адабиётлар


  1. Н.А. Семенено. Вторичные энергоресурсы и энерготекнологичесое омбинирование в металлургии. Металлургиздат. 1952 г.

  2. Б.В. Сазанов Использование вторичнык энергоресурсов в металлургии. Металлургиздат. 1953 г.

  3. Н.А. Семенено. отлы-утилизаторы. Госэнергоиздат. 1945 г.

  4. Г.П. Панратов. Сборни задач по теплотекние. Высшая шола.1986г.





Download 274,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish