Укув материалини назарий ва амалий укитиш услубиятидир. Нукталар орнига тогри созни койинг



Download 33 Kb.
Sana22.02.2022
Hajmi33 Kb.
#105381
Bog'liq
metodika


1. ....... - укув материалини назарий ва амалий укитиш услубиятидир. Нукталар орнига тогри созни койинг
а) усул в) восита с) метод д) дарс

2. Маълум укув материалини утказишда кулланилаётган асосий укитиш методи билан бирга иккинчи бир укитиш методининг айрим элементларидан (усулларидан) фойдаланиб иш куриш нима деб аталади


а) метод б) усул с) восита д) дарс

3. ...... - укитиш методларини амалга ошириш учун зарур булган ёрдамчи укув материаллари - асбоб-ускуна аппарат кабилардан фойдаланишдир. Нукталар орнига тогри созни койинг.


а) метод. б) усул с) восита д) дарс

4. Анъанавий укитиш методларига нималар киради


а) огзаки баён этиш, тушунтириш, сухбат, маъруза (янги технологиялар асосида), укув адабиётини укитиш ва х.к. киради.
б) сухбат, маъруза (янги технологиялар асосида), укув адабиётини укитиш ва х.к. киради.
с)огзаки байон сухбат, маъруза (янги технологиялар асосида), укув адабиётини укитиш ва х.к. киради.
д) тушунтириш, сухбат, маъруза (янги технологиялар асосида), укув адабиётини укитиш ва х.к. киради.

5. Укитиш усуллари неча хил усулда таксимланиши муикин


a) 4 хил в) 5 хил с)6 хил д) 3 хил
6.Таълим (укитиш) методларига неча хил талаблар куйилади
a) 4 хил в) 5 хил с)6 хил д) 3 хил

7. Оммабоплик уз ичига нечта асосий коидани камраб олиши керак


a) 4 хил в) 5 хил с)6 хил д) 3 хил

8. дедуктивга оид (укитишнинг дедуктив методи) методда нимага асосланган болади


а) умумий холатдан хусусий (алохида) хулосалар чикаришга асосланилган булади.
б) умумий холатдан режа тузишга асосланилган булади.
с) умумий холатда саволлар тузишга асосланган болади
д) умумий холатда тест тухишга асосланган болади

9. техника фанларидан дарс беришда (таълим беришда) кайси метотдан фойдаланиш яхши натижалар бериши мумкин.


а) укитишнинг индуктив методидан
в) укитишнинг хусусий методикасидан
с) тушинтириш методи
д) билимни мустахкамлаш методи

10. Таьлим усуллари ва метод бир хил тушунчами?


а) бир хил тушунча
в) йок метод-усуллар таркибига киради
с) таьлим усуллари-метод таркибига киради
д) метод ва усул бир бирига боглик емас

11. Йахши билим бериш, тарбиялаш ва ривожлантириш (илмий ва маънавий томондан чиниктириш) вазифаларининг амалга оширилиш нимага боглик


а) укитиш методини танлашга боглик.
б) укитиш усулини танлашга боглик.
с) укитиш воситасини танлашга боглик.
д) укитиш хонасини танлашга боглик.

12. Методни илмийлиги, методни оммабоплиги, методни замонавийлиги каби тушунчалар методни талабларими йоки таснифларими


а) таснифи б) талаби хам таснифи хам емас с) хар иккаласи
д) талаби

13. Тафаккур, диккат, хотира, идрок, тасаввурнинг айрим жараёнларини шакллантириш ва фаоллаштириш кабилар усул таркибига кирадими йоки метод таркибигами


а) усул б) метод с) хар иккиси таркибига д) метод

14. Укитувчининг техника фанлари курсидан «Хусусий методика буйича» дарс тайёрлашда нималар килади.


а) Бунда укитувчи асосан мав-зуга мос техникага оид адабиётларни танлайди ва мавзу материалини укийд
б) Бунда укитувчи асосан мав-зуга мос махсус педагогикага ва техникага оид адабиётларни танлайди ва мавзу материалини укийди.
с) Бунда укитувчи асосан мав-зуга мос махсус педагогикага оид адабиётларни танлайди ва мавзу материалини укийди.
д) барча жавоплар тогри

15. Материал мазмунини намойиш этишнинг мазкур куринишини таълим методи деб аташ мумкин.


а) таьлим усули б) талим воситаси с) таьлим методи д) барчаси
Download 33 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish