Toshkent pediatriya tibbiyot instituti 104-guruh 1-pediatriya ishi fakultet talabasi Jabborova Mohinaning



Download 0,66 Mb.
Sana01.01.2023
Hajmi0,66 Mb.
#897303
Bog'liq
Jabborova M


TOSHKENT PEDIATRIYA TIBBIYOT INSTITUTI
104-guruh 1-pediatriya ishi fakultet talabasi
Jabborova Mohinaning
tayyorlagan mustaqil ishi

Суяклар синишида врач етиб келгунга кадар биринчи ёрдам курсатиш


Суяк синиши- шикастланиши окибатида суяк бутунлигининг бузилиши. Суяк синиши травматик ва патологик турларга булинади. Травматик Суяк синиши соглом суякка тусатдан кучли механик куч таъсир этиши натижасида куй беради. Патологик суяк синиши эса бирор касаллик(суяк сили, суяк усмаси, остеомиелит, остеопороз ва хоказо) окибатида мурт булиб колган суякка кучсиз ташки таъсир туфайли юз беради. Суяк синиши ёпик ёки очик булади.
Ёпик синишда синган жой сохасидаги тери зарарланмайди, очик синишда эса тери йиртилиб, суяк булаклари теридан ташкарига чикиб колади. Очик суяк синиши йопигига нисбатан хавфлирок хисобланади, чунки теридаги йиртилган яра оркали инфекция синган сохага кириб колиши ва йиринглаши мумкин. Очик суяк синиши асосан, харбий куроллар таъсири ва ёлтранспорт халокати туфайли содир булади.
Синган суяклар сонига кура суяк синишлари монотравма (битта суяк синиши) ва политравма (бир нечта суяк синиши)дарга ажратилади. Суякнинг нечта булакка булинишига караб оддий (суяк икки буллакка булинса) ва мураккаб ( суяк бир неча булакка булинса) суяк синиши кайд этилади.
Суяк булакларининг шаклига кура суяк синишлари кундаланг, узунасига, кия, винтсимон, Т симон, В симон, майдаланган булади, синган суяк булаклари жойидан силжимаслиги ёки мускуллар кискариши натижасида силжиб кетиши мумкин. Суяк синишининг факат болаларга хос булган «новдасимон синиш» ва эпифизеолиз турлари мавжуд.
Суяк булаклари атрофдаги кон томирлари ва нерв толаларини жарохатлаши мумкин. Бир нечта майда суяклар ёки битта йирик суяк (мас, сон суяги, чанок суяги) синганда ички ва ташки кон окиши туфайли травматик шок вужудга келади. Суяк синишининг ташки куришидан абсолют ( суяк калталашуви, кийшайиши, синиш сохасида киртиллаш) ва нисбий ( шиш, огрик, функсиянинг бузилиши) белгилари кузга ташланади.
Синишни даволашнинг консерватив (операциясиз) ва оператив усуллари мавжуд. Консерватив даво усуллари ( кулда тортиб ёки н=тана тортими ёрдамида суяк булакларини тугирлаш, гипс боглам куйиш), асосан, оддий суяк синишиларида кулланилади. Мураккаб суяк синишларида эса аксарият холларда операция килинади. Оператив даво усулларидан суяк булакларини металл пластинка, штифтлар, бурама мих ва ташки фиксация аппаратлари ( мас, ллизаров аппарати) ва хоказолар билан махкамлаш кенг таркалган.
Суяк булакларининг битиши синган сохада суяк кадоги хосил булишига асосланган мураккаб биологик жараёндир. Битиш муддати кайси суяк синганлиги, суяк булакларининг ва атроф юмшок тукималарининг холати хамда организмнинг умумий ахволига боглик. Майда ва кумик суяклар йирик ва суякларга нисбатан, болалар суяги эса катталар суягига нисбатан тезрок битади. Карияларда суяк битиши секинрок кечади.
Суяги синган жойни тезда мавжуд нарсалар(картон, фанер, тахтача ва бошкалар) ёки шина куйиб, устидан дока, румол йки бинт билан яхшилаб боглаш ва беморни зудлик билан тегишли касалхонага олиб бориш керак.
Биринчи ёрдам- бахтсиз ходисалар руй берганда, киши шикастланганда ёки тусатдан касал булиб колганда унинг хаётини саклаб колиш ва ёмон асоратлардан омон колиши учун курсатиладиган тез ва оддий тадбирлар мажмуи; тиббий ходим етиб келгунча ёки уларни касалхонага олиб боргунча амалга оширилади. Биринчи йордам уз-узига ёки бошкалар томонидан (узаро) курсатилиши мумкин. Шикастланган одам жарохатини узи боглай олса, захарланиш аломати булганида, мас, куп суюклик ичид меъдани ювиш ва кайт килишга куввати келса, уз-узига биринчи ёрдам курсатиши мумкин. Узаро биринчи ёрдам одатда бошка киши томонидан курсатилади. Кишининг хаёти хавф остида колганда, мас, кон кетганда, ток урганда, захарланишда, кома, шок ва бошка холатларда дархол биринчи ёрдам курсатиш зарур.
Кейинги курсатиладиган тиибий биринчи ёрдамнинг канчалик тугри курсатилганлигига боглик. Суяк очик синганда боглов ва шина (тахтакач)нинг тез ва тугри куйилиши (каранг иимобилизация), купинча шок ва бошка огир касалликларнинг олдини олишга, шикастланиб бехуш ёткан кишини ёнбоши билан ёткизиш трахея ва бронхларга кусук массаси хамда кон кетиб колмаслигига ёрдам беради.
Биринчи ёрдам уч хил тадбирлар мажмуасини уз ичига олади: 1. ташки шикастловчи омиллар (электр токи, босиб колган огир нарса ва бошкалар) таъсирини дархол бартараф этиш ёки шикастланган кишини нокулай шароитдан холи килиш ( сувдан, ут тушган жойдан олиб чикиш ва бошкалар); 2. шикастланиш тарзига караб биринчи ёрдам курсатиш ( суяк чикиши, суяк синиши, захарланиш, хушдан кетиш, жарорхатланиш, куйиш ва бошкалар) 3. якин атрофдаги касалхона, поликлиникага етказиш. Одам тусатдан бетоб булиб колганда, турли хил бахтсиз ходисалар руй берганида, албатта тез ёрдам чакириш, ноилож колган холларда дуч келган транспортда даволаш муассасасига олиб бориш зарур. Тогри биринчи ёрдам курсатиш учун доим тегишли билим ва малакани ошириб бориш лозим. Ишхона, автомашина ва уйдаги дори кутичада биринчи ёрдам учун зарур булган хамма нарсалар булиши керак.
Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish