Топган ва пешанасига куллик тамгаси босилган эди. У ута бадбашара: корни крзондай



Download 1,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/5
Sana19.04.2022
Hajmi1,06 Mb.
#564454
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Ezop masallari. @oliytalimdantuhfa



I
Башариятнинг буюк мурувватпешаси масалнавис Эзоп 
фригияликлар1 кавмидан булиб, шу мамлакатда таваллуд 
топган 
ва пешанасига куллик тамгаси босилган эди. У ута 
бадбашара: корни 
крзондай, 
калласи хумдай, бурни пучук, 
аъзойи баданини касмок босган, узи мажру\, тили дудук, 
куллари калта, елкаси букур, лаби дурдок - хуллас, хеч бир 
ишга яроксиз шундай бир маклук эдики, унга назар ташлаган 
одамнинг лабига 
кУРККанидан 
учуцтошиб кетар эди. Бу \ам 
етмагандек, у гирт гунг, \еч гапира олмасди.
Эзопнинг хожаси кулининг мутлако соков, бинобарин, 
шахарда хизмат килишга нолойик эканлигини куриб, уни 
Кишлокдаги мулкига ер чопгани юборади. Кунларнинг бирида 
заминдор уз мулкидан хабар олгани келганида куллардан 
бири унга хил-хил пишган бир талай анжир узиб олиб келади 
ва дейди:
- Мана, бегим, богингизнинг чиллаки анжиридан татиб 
к^рин г.
Анжир заминдорнинг огзига ёкади.
- Улай агар, жуда ейишли булибди! - дейди у ва кулига 
буюради: — Агофопод, сен \озирча бу анжирни яшириб куй. 
Хали ювиниб, овкатланганимдан кейин олдимга куярсан.
Худди шу ма\ал Эзоп оз-моз тамадди килиб олгани даладан 
Кайтади.
Агофопод анжирни олиб кетаётганида, кузи очлик килиб
ундан бир жуфтини ейди; канийди, колганини хам еб куя 
Колсам, деб кунглидан утказади, аммо егани кур кади. Унинг 
Кийналаётганини иккинчи бир кул кУради ва ошнасига шун­
дай дейди:
' Ф р и г и я - антик даврда Кичик Осиёнинг ш и м ол и - гарбидаги
вилоят.
4


- \о з и р дилингдан нима кечаётганини биламан, огайни, 
шу анжирнинг \аммасини егинг келяпти.
- Зевс1 хдкки крсамки,топдинг,—дейди Агофопод, — кдёкдан 
билдинг?
- Дилингдаги ниятингни кузларинг шундоккина айтиб 
турибди, — деб жавоб килади цул... — Агар хуп десант, шу 
лнжирларни цандай цилиб ейиш йулини ургатаман сенга.
- Фойдаси йук,, — дейди Агофопод, — ^али хожамиз 
келиб, к;ани, олиб кел анжирни, деса, нима, шуппайиб 
гураверамизми? Унда \олимиз нима кечади?
- Хожамиз сураса, — деб жавоб к,илади ошнаси, — 
омборхонанинг эшиги очи к, крлган екан, Эзоп бехосдан кириб 
крлибди-ю, анжирни куриб, \аммасини еб куйибди, деб айт. 
Эзоп гапиролмайди, унинг пустагини к,ок,ишади, сен булсанг 
анжирга бир мирикдсан.
Улар шу царорга келишиб, анжирни ея бошлайдилар.
- Ана, энди Эзоп онасини куради! - дейишади улар. — 
Дар^ацикат, бу Эзоп дегани калтак ейишдан бошцага яра- 
майдиган гирт нотавон бир махлук, екан. Кел, иккаламиз 
гапни бир ерга куйиб олайлик: бундан буён ишимизда бирон 
ишкаллик булса — нимадир синса, тукилса ё йукрлса, 
\аммасини Эзопга тункаб, узимиз сувдан курук, чицавера- 
миз.
Шундай цилиб, улар барча анжирни пок-покиза туши- 
ришади.
Бу аснода заминдор даладан цайтиб келади, юз-цулини 
ювиб, тушлик цилади ва анжирни кумсаб црлади.
- Агафопод, к*ши, олиб кел энди анжирни! — деб буюради.
Лекин ... заминдор узининг панд еганини куриб ва Эзоп-
нинг анжирни пак^ос туширганини эшитиб, фигони фалак 
булади.
- К,ани, Эзопни чацириб келинглар бу ёк^а! - деб бую­
ради.
Эзопни чацириб келишади. Заминдор унга ушк^ира 
бошлайди:
- Хали сен мени назарингга илмайдиган \ам булиб 
Колдингми, бадбахт? Нечун омборхонамга кириб, анжиримни 
еб куйдинг, касофат?
1 3 с и с - ^адимий юнонларда энг олий тангри.
5


Эзоп бу курукту^матни эшитиб, серрайиб крлади: гапирай 
деса гунг... у рупарасида турган ту^матчиларни куради-ю, \озир 
бегунов калтак ейишини тушунади. Шунда, андак сабр к;илинг, 
хожам, демок^чи булгандай заминдорнинг оёгига бош уради. 
Заминдор рози булади. Эзоп шу ерда турган бир ёптокини кулига 
олади-да, имо-ишоралар билан сув сурайди; унгатогора олиб 
келишади, у тогорани олдига куйиб, ёглогидаги сувни ичади, 
кейин бармок,парини огзигати^иб, бутун ичган сувини тогорага 
кусали. Унинг кусугида сувдан бошк^а \еч нима йук эли, 
сабабки, хдли \еч нима смаган эди. Шундай килиб, Эзоп уз 
ак^-фаросаги ватоик^ирлиги гуфайли калтак ейишдан кугулиб 
крлади. Кейин бошка кулларнинг \ам шундай килишини талаб 
этади — айнан шу йул билан анжирни еган одамни топиш 
мумкин эди. Бу усул заминдорга маъкул тушиб, долган икки 
кулга \ам сув ичиб цусишни буюради.
Куллар узаро гшчирлаша бошлайдилар:
— Энди нима килдик, Х^рма?
— Бундай к;иламиз: сувни ичамиз-у, бармогимизни 
томогимизга эмас, лунжимизга тик^амиз.
Афсуски, анжир энди уларнинг корнида сафро кайната 
бошлаган, шу боис иссик, сув ичилган \амоно анжир сув 
бетига калк;иб чик^ан эди. Улар бармок^арини огизларидан 
олар-олмас анжир куса бошлайдилар. Бу \олни курган 
заминдор дейди:
— \а л и сенлар, келиб-келиб, узини *имоя кила олмай- 
диган бир нотавонга ту\мат килдиларингми? 
Крни,
ечин- 
тиринглар буларни!
Шундай килиб, икки нобакорни роса савалашди ва улар: 
бировга ч о \ кдоисанг, у чо\га узинг тушгайсан, деган накопи 
умрбод унутмайдиган булдилар. Ожиз бир гунг одам га 
ёмонлик килмок^чи булган бу икки мутта\ам шундай жазо- 
ланган эди.
II
Эртаси куни заминдор ша\арга жунаб кетди. Эзоп эса, 
яна \ар куни дштга чикиб, ер чопиш билан машгул булди. 
Кунларнинг бирида маъбуда Исиданинг1 бир рох^баси йулдан


Download 1,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish