ШОК- БУ УТКИР ЮРАК КОН ТОМИР ЕТИШМОВЧИЛИГИНИНГ БИР КУРИНИЩИ БУЛИБ, КУЧЛИ ЕНДОГЕН ВА ЕКЗОГЕН ТАСИРЛАРГА НИСБАТАН ОРГАНИЗМНИНГ ХИМОЯ ВА ЖАВОБ РЕАКСИЯСИ. ноадекват переферик перфузия булиб, бунда кислород таъминлаш микдори организмнинг метаболик эхтиёжларни кондира олмайди
Bu bosqich uzoroq davom etib MNS da tormozlanish jarayonlari bosh miya stvoli markazlari gipotalamus, orqa miya, uzunchoq miya, bosh miya po’stlog’I va po’stlog’ osti markazlarining funksiyasining pasayishi bilan boradi.
КЕЧКИ БЕЛГИЛАРИ. -ПЕРИФЕРИЯДА ПУЛС СУСТ ЁКИ АНИКЛАНМАЙДИ -ХУШИНИ БУЗИЛИШИ -ГИПОТЕНЗИЯ КЕЧКИ БЕЛГИ ЮРАК ТУХТАШИГА САБАБ БУЛИШИ МУМКИН.
Shok asosiy belgilari: nafas tezlashishi teri rangpar, nam, yopishqoq periferiyada puls sust yoki yo’q mikrosirkulyatsiyaning tiklanish vaqti juda sekin diurez kamayishi yig’laganda ko’zdan yosh chiqmasligi
ГИПОВОЛЕМИК ШОК-УТКИР КОН ЙОКОТИШ ЯЪНИ АЙЛАНУВЧИ КОН ХАЖМИНИ КЕСКИН КАМАЙИШИ БИЛАН ХАРАКТЕРЛАНАДИ.
Компенсатсияланган шок-болаларда шокнинг бу боскичда меёрий перфузия юрак уриш сони ва нафас олиш сони ошиши, мия ва юракни кон билан таъминланишини ушлаб турувчи вазоконструксия хисобига сакланиб туради. Болаларда катталарга нисбатан компенсатор давр узокрок давом этади. Xush joyida , adekvat, yengil bezovtalanish, terisi bir oz oqargan, AQB normada , qon aylanishning markazlashuvi.
Декомпенсатсияланган шок –бу боскич болаларда узок давом этмайди. Уз вактида ёрдам курсатилмаса нафас ва кон айланиш фаолияти тухташи мумкин. Ес-хушини огир бузилиши акб пасайиши цианоз билак ва елка а. пулс аникланмайди
Кайтмас шок-бу органлар етишмовчилиг холатининг хаёт фаолитининг бутунлай тухташи билан кечади. Компенсатор имкониятлар тугагандан кейин болаларда кон айланиши ва нафас тухташи,талваса ,кусиш,ва ичак парези билан бирга кечади. Bradipnoe markaziy arteriyalarda pulsning yo’qolishi yurak faoliyati to’xtashi
КАРДИОГЕН ШОК- КОН ХАЖМИНИНГ КАМАЙИБ КЕТИШИ НАТИЖАСИДА ЮРАКНИ ЗУРИКИБ ИШЛАШИ (АРИТМИЯЛАР, МИОКАРД ИШЕМИЯСИ)ГА ОЛИБ КЕЛАДИ.