Технологияда катализнинг ахамияти Режа: Кириш Назарий қисм



Download 447,86 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi447,86 Kb.
#33371
Bog'liq
катализ

Технологияда катализнинг ахамияти

Режа:

Кириш

Назарий қисм

Катализ ва катализаторлар

Катализаторнинг ғовакли донаси

Катализнинг ахамияти

Хулоса

IV.Фойдаланилган адабиётлар

 

Катализ ва катализаторлар

  •  
  • Қатор кимсвий жараёнлар ўтишини тсзлатиш учун уларни иницирлаш талаб килинади. Бундай инициаторлар бўлиб кимёвий моддалар ҳисобланмиш катализаторлар хизмат килади. Булар иштирокида борувчи жараёнлар каталитик жараёнлар дейилади. Махсус моддалар - катализаторлар кимёвий реакцияларни қўзғатиш ҳодисаси катализ асосини ташкил этади. Катализатор реакция давомида моддалар билан оралиқ бирикмалар ҳосил қилади ва кейин охирида ўзининг дастлабки ҳолатига қайтади. Каталитик таъсир моҳияти қуйидагидан иборатдир. Кимёвий айланиш ортиқча энергияга эга бўлган актив комплекс ҳосил бўлиши орқали боради. Бу компонентларнинг айланиши қайта гуруҳланиш ёки ўзгариш ва янги кимёвий боғлар ҳосил бўлиши учун етарли бўлган моддалар бўлган реакция маҳсулотларига олиб келади. Кимёвий ўзаро таъсирда система энергияси ўзгариши 2.30-расмдаги эгри чизиқда ўз аксини топган

Хулоса

  • Хулоса қилиб айтсак, замонавий кимёвий технология табиий ва техника фанлари ютуқларидан фойдаланиб, физикавий ва кимёвий жараёнлар, машина ва аппаратлар, ушбу жараёнларнинг унумли усулларини амалга ошириш ва турли модда, маҳсулот, материал, буюмларни саноатда ишлаб чикаришни бошқаришни ўрганади. Кимёвий технология авваламбор физик-кимё, кимёвий термодинамика ва кимёвий кинстика фанларига асосланади, шу билан бир қаторда, ушбу фанларни йирик саноат жараёнларида қайтаради ва ривожлантиради. Шу боис кимёвий технологияни иқтисод, физика, математика, кибернетика, амалий механика ва бошқа техника фанлари билан жуда яқин боғликлигисиз тасаввур қилиб бўлмайди. Фан ва саноатнинг ривожланиши кимё саноати корхоналари сонининг кўпайишига олиб келди. Мисол тарикасида ҳозирги кунда нефт асосида 80 мингдан ортиқ турли маҳсулотлар ишлаб чиқарилаётганини айтиш мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

  • N.R. Yusupbekov, Nurmuhamedov “Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari” Toshkent-2003
  • Салимов 3., Туйчиев И.С. Химиявий технология процесслари ва аппаратлари.- Тошкент: Ўқитувчи, 1987. — 408 б.
  • “Gidravlika” K.Sh. Latipov A.M.Аrifjanov Toshkent-2010
  • Юсупбеков Н.Р, Нурмухамедов С.,Зокиров С.Г., Исматуллаев П.Р., Маннонов У.В. Кимё ва озик.-овқат саноатларининг асосий жараён ва курилмаларини ҳисоблаш ва лойиҳалаш. - Т. 2000. — 231 б.
  • Плановский А.Н., Николаев П.И. Процессы и аппараты химической и нефтехимической технологии. - М.: Химия, 1987. — 496 с.
  • Гельперин Н.И. Основные процессы аппараты химической технологии. - М.: Химия, 1995. - т. 1-2. — 768 с.
  • Стабников В.Н., Лысянский В.М., Попов В.Д. Процессы и аппараты пищевых производств. - М.: Агропромиздат, 1985. — 503 с.
  • E.A. Tursunova, A.A. Mukolyans ―Suyuqlik va gaz mexanikasi‖ O’quv qullanma. ToshDTU.; 2014.
  • A.A. Karimov, A.A. Shokirov, A.A. Mukolyans ―Gidravlika asoslari, naoslar va kompressorlar‖ O’quv qullanma. NOSHIR.; T. 2013.
  • A.A. SHokirov, A.A. Karimov. ―Ixcham gidravlika‖ O’quv qullanma. T.; 2010.
  • Q.SH. Latipov. ―Gidravlika, gidromashinalar va gidropnevmoyurit-gichlar‖. Darslik. T.;1994.
  • Q.SH. Latipov. ―Gidravlika va gidroyuritmalar‖. Darslik. - T., 1992

Download 447,86 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish