Статистик курсаткичлар



Download 113,5 Kb.
bet1/6
Sana22.02.2022
Hajmi113,5 Kb.
#107046
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Статистик курсаткичлар

Статистик курсаткичлар

Режа:
1. Статистик курсаткичларнинг мазмуни ва ащамияти


2. Статистик курсаткичларнинг турлари ва уларни таснифлаш
3. Мутлок ва нисбий курсаткичлар
4. Нисбий курсаткичларнинг таснифи
5. Нисбий микдорлар орасидаги бо\ланишлар

Курсаткич сузи куйидаги лу\авий маъноларга эга: 1) курсатиш учун хизмат килувчи ёзув, ишора; 2) бирор нарсанинг ривожи, даражаси, ишнинг бориши, бажарилиши ва шу кабиларни билдирувчи белги ёки нарса.


Фалсафий жищатдан статистик курсаткич урганилаётган щодиса ва жараённинг (ёки хоссаларнинг) меъёридир. Щодисанинг сифати билан микдорининг узаро бо\ликлиги, ажралмас бирлиги унинг меъёри деб аталади. «Меъёр - деб изощлайди буюк файласуф олим Гегель - сифат аниклигига эга булган микдор..., у маълум микдорки, у билан бирор муайян нарса бо\ланган». Статистик курсаткичлар меъёр эканлигига ишора килиб, Гегель ёзган эди: «Статистикада кулланадиган сонлар факат узларининг сифат натижалари билангина кизикарлидир. +урук ракамлар билан ишлаш ... оддий кизикувчанлик предмети щисобланади ва у на назарий, на амалий жищатдан диккатга сазавор эмас».1

Статистик курсаткич - бу оммавий щодиса ва жараённинг меъёри, яъни унинг сифат ва микдор бирлигини ифодалаш шакли (тасвирномаси)
Статистик курсаткичлар деб маълум макон ва замон шароитида оммавий щодиса ва жараёнларнинг щолатини, ривожланишини, тузилишини, узаро бо\ланишларини ифодаловчи меъёрлар юритилади.

Статистик курсаткичлар тизими - бу узаро бо\ланган курсаткичлар мажмуасидир
Статистик курсаткичлар тизими деганда оммавий жараёнларни ва уларнинг белгиларини узаро бо\ланишда акс эттирувчи бир-бири билан бо\ланган курсаткичлар мажмуаси тушунилади.
Статистик курсаткичларнинг турлари ва уларни таснифлаш

Статистика урганадиган оммавий щодиса ва жараёнлар ранг-баранглиги билан ажралиб туради. Уларнинг белгилари щам турли-тумандир. Шунинг учун сон-саноксиз статистик курсаткичлар мавжуд, уларнинг турлари щам куп. Уз-узидан равшанки, уларни бирма-бир караб чикиб булмайди. Шу сабабли статистик курсаткичларни умумлаштириш, маълум тартибга солиш, мущим томонларига караб таснифлаш зарурияти ту\илади. 3.2-тарщда бундай таснифлаш келтирилган.



Download 113,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish