Системавий тилшунослик тилни белгилар системаси сифатида ўрганувчи тилшунослик йўналиши



Download 37,5 Kb.
Sana24.02.2022
Hajmi37,5 Kb.
#205213
Bog'liq
ТЕРМИНЛАР


  1. Системавий тилшунослик – тилни белгилар системаси сифатида ўрганувчи тилшунослик йўналиши.

  2. Парадигматика – тил бирликларининг қиёсий муносабатларини системавий асосда ўрганиш усули.

  3. Синтагматика – тил бирликларининг нутқ жараёнидаги кетма-кет муносабати асосида шаклланиши.

  4. Таҳлил методикаси – тил бирликларини муайян тамойилга асосланиб ўрганиш усули.

  5. Инвариант – вариантлилик – тил бирликлари ва уларнинг нутқда турли кўринишда воқеланиши.

  6. Тил-нутқ дихотомияси – нутқий жараённинг бўлиниши. Тил инсон онгида имконият сифатида турувчи ҳодиса. Нутқ эса, мана шу имкониятнинг воқеланиши.

  7. Фонема – энг кичик тил бирлиги, бевосита кузатишда берилган товушларнинг лингвистик умумлашмаси, абстракцияси.

  8. Когеренция – товушларнинг ўзаро ёки бирининг иккинчисига комбинацион тобелиги.

  9. Дивергенция – комбинацион тобелик муносабати натижасида ҳосил бўлган комбинацион ўзгариш.

  10. Морфема – энг кичик маъноли бирлик, у нутқий жараёнда вариантлар орқали воқеланади.

  11. Деривацион морфемалар – янги лексема ясовчилар, сўз ясовчи аффиксал мофемалар.

  12. Реляцион морфемалар – янги сўз шаклини ясовчилар, шакл ясовчи аффиксал морфемалар.

  13. Лексемасемема ва номемаларнинг ўзаро муносабатидан ташкил топган бутунлик, унинг мазмуний мундарижаси аташ, ифода ва вазифавий семалар муносабатидан иборат.

  14. Номема – лексеманинг шаклий томони, сонема.

  15. Семема – лексеманинг мазмун томони.

  16. Вербоцентрик назария - (лотинча вербум-«феъл», «сўз» демакдир) сўзни тилнинг асосий бирлиги деб эътироф этувчи назария.

  17. Морфоцентрик назария - (лотинча морфе-«шакл» демакдир) тилнинг бирламчи маъно бирлиги сифатида морфеманинг эътироф этувчи назария.

  18. Социал дифференциация – ижтимоий ҳолатига кўра сўзловчи нутқининг фарқланиши.

  19. Пропозиция – гап (сўз) орқали англашиладиган ҳукм.

  20. Пресуппозиция – яширин ҳукм (пропозицияга зидланади).

  21. Пропозитив структура – бирор бир ҳукмни ифодалаш учун хизмат қилувчи структура.

  22. Лингвопоэтика – тилшуносликнинг адабиётшунослик билан муносабатидан ҳосил бўлган йўналиши.

  23. Прагматика – Тилшуносликнинг тил бирликларининг амалий томонларини ўрганувчи янги йўналиши.

  24. Социолингвистика – тилшуносликнинг жамиятшунослик билан муносабатидан пайдо бўлган янги йўналиши.

  25. Нейролингвистика – неврология ва тилшунослик орасидаги янги йўналиш.

  26. Паралингвистика – новербал воситаларни ўргнувчи тилшунослик йўналиши.

Download 37,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish