Шу билан бирга туркий тилларда гурли тил сатҳлари на ҳодисаларидаги муштараклик, яқинлик ҳамда улардаги фарқлар, бу



Download 19,48 Kb.
Sana07.07.2022
Hajmi19,48 Kb.
#753929
Bog'liq
Учбек филплогияси йупалишида таьлим олувчи талабалар туркий тилпарнинг умумтипологик хусусиятлартй


Учбек филплогияси йупалишида таьлим олувчи талабалар туркий тилпарнинг умумтипологик хусусиятлартй, тарихий тараюсиёт давомкла бу тилларнинг фонетик - лексик. морфалогик синтактик сшхларида рўй бергаи ўзгаришпарни киёслаш асосида п>опа ўрганадиларАммо узбек тилида бу каби масамаларни ёригадиган илмий - мегодик адябиёт мавжуд бўлмаганлиги туфаили ўкун режасидаги “Туркий тилларнннг киёсий - тарихий граммаггикаси" номли му1ахассислик фанини узлаштиригцда кийинчиликлар юзата чикар эди.Ушбу ўкун кулланмаси шу максадда илк маротаба яратилди.
Қўлланма асосан икки кисмлан гашкил топган.Бирннчи кисмида фаннинг назарии маьпумсплари мужассамлашгирилган булиб. унда туркий тилларга хос лингвисгик ходисаларнинг диахрон ва синхрон киёсқ кардош тилларнинт фонстик. лексик хамда морфолошн хусусияглари тавсифланади Жумдадан, гуркий тилларни кцёсий ўрганиш муаммсшари, киёсий -тарихий мегголнинг шакпланиши, туркий тилларни киёсий - гарихии урганшшши тарихи. туркий тиллар вокализми, ундошлар гизими, сўз туркумларининг киесий тддкики, сўз узгариши масалалари каби мавзулар ипмий - оммабоп услубда баен этил«ан .Хдр бир мавзудан сўнг савпл ва топшириклар, ўрганилнши зарур хисобланган илмий алабиётлар рўйхаги берилгаи. Сааол ва топшириқлардан урганил/ан мавзуни мусгахкамлашда, талабаларни туркий тилларга хос умумий хамда хусусий ж

Туркий тилларнинг қиесий — тарихий грамматикаси» фани республикадаги олий ўқув юртларининг ўзбпк филологияси на туркий филология(тиллар бўйича) йўналишларида асосий мутахассислик фани сифатида ўқитилади.


Фаннинг асосий мақсади филолог — талабаларда туркий тилларнинг фонетик ва грамматик қурилиши.унинг ўрганилиш тарихи, лисоний сатхлар бўйича киёсий тавсифи, туркий тилларнинг рус тилшунослари томонидан ва чет элларда қилинган таснифи хусусида, бу тилларнинг ўзаро ва бошқа олтой(мўғул, тунгус— маньчжур) ва урал—фин тилларига муносабати каби масалалар бўйича етарли маълумот берилишига эришишдир.
Шу билан бирга туркий тилларда гурли тил сатҳлари на ҳодисаларидаги муштараклик, яқинлик ҳамда улардаги фарқлар, бу тилларнинг генетик ҳамда типологик қариндошлигини кўрсатувчи ҳолатлар, шунингдек, туркологиянинг ҳоэирги муаммолари тўғрисида билим бериш кўзда тутилади.
тиллар таснифига кўра ихагпар юзасидан мустакил фикрлашга ўргатииша фойдаланиш тавсия зтилади
паав



3

























































































  • рнпп

Download 19,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish