Ой тутилиши ва унинг шартлари



Download 15,57 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi15,57 Kb.
#159096
Bog'liq
Oy tutilishi va uning shartlari


Aim.Uz

Ой тутилиши ва унинг шартлари

Ой Ернинг атрофида айланаётиб, баъзан Kуёшни биздан тусиб утади (36-расм). Бундай хол Kуёш тутилиши дейилади. Бу хар доим астрономик янгиой холатида руй беради. Бунда Ердаги кузатувчи Ойнинг сояси ичида kолса, у Kуёшни бир неча даkиkа бутунлай курмайди, яъни Kуёш тула тутилади. Агар Ердаги кузатувчи ярим соянинг ичида kолса, унда у Kуёшнинг бир kисмини тусилган холда куради, яъни Kуёш kисман тутилаётган булади.


Kуёш тутилиши руй бериши учун kуйидаги шартлар бажарилиши лозим: 1) Ой янгиой фазасида булиши шарт. 2) Янгиой пайтида Kуёш маркази Ой тугунларининг биридан 16,5 дан кичик бурчак масофада булиши шарт (Ой тугунлари деб, Ой орбитаси ва эклиптиканинг кесишган нуkталарига айтилади.
Ой Ернинг атрофида айланаётиб, баъзан Ернинг сояси орkали утади. Бундай ходиса Ой тутилиши дейилади (37- расм). Агар бунда Ой Ернинг сояси ичидан утса, унда тула тутилади. Бордию ярим соя ичидан утса, у холда уни ярим сояли тутилиш дейилади. Ой тутилаётганда, у хар доим тулиной фазасида булади.
Ернинг маълум бир жойида, Kуёш тутилишига нисбатан Ой тутилиши купроk кузатилади. Чунки Kуёш тутилишлари, Ернинг Ой сояси тушган ва унча катта булмаган майдонидагина кузатилади. Ой тутилиши эса, Ернинг Kуёшга kарама-kарши ярим шарининг хамма kисмида куринади.
Ой тутилиши учун kуйидаги шартлар бажарилиши лозим: 1) Ой-тулиной фазасида булиши шарт; 2) Тулиной пайтида Kуёш маркази Ой тугунларининг биридан 10,6 дан кичик ёй масофада булиши шарт.


Сарос


Kуёш тула тутилиши, осмонда жуда чиройли манзарани хосил kилади. Бунда кузатувчи осмонда kоп-kора Kуёш гардищи атрофида Kуёш “тожи” деб аталувчи нозик кумушранг шуъла товланаётганини куради (38-расм). Шунингдек, бу пайтда кундузи булишига kарамай, осмонда ёруђ юлдузлар ва планеталар чараkлаб куриниб туради.


Ойнинг тула тутилишида эса (яъни, у Ернинг соясига бутунлай кирганда), Ой куздан бутунлай ђойиб булмай, туk kизил рангда жилоланади. Бунинг сабаби, бу пайтда Ойнинг, Ер атмосферасида сочилган ва синган Kуёш нурлари билан ёритилишидир. Бунда Ер атмосфераси кук ва хаворанг нурларни кескин сочиб юбориб, Ой томонга асосан kизил нурларни синдириб утказади ва Ой айнан шу нурлар билан ёритилади ва kизариб куринади.
Kадимда Kуёш ва Ой тутилишида, уларнинг юkорида баён kилинган куринишлари кишиларда kурkинч ва вахима туђдирган. Энди эса Kуёш ва Ой тутилишларининг сири тула фош этилган булиб, у хеч кимда вахима туђдирмайди. Олимлар Kуёш ва Ой тутилишларининг булиш ваkтини бир неча йил олдиндан аниk хисоблаб бериш методларини ишлаб чиkишган. Тутилишларни кузатиб астрономлар Kуёшнинг физик табиати, Ер атмосферасининг тузилиши ва Ойнинг харакатига доир kимматли маълумотларни kулга киритиш имконига эга булдилар.
Download 15,57 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish