Мавзу: Ўсимликларни ҳимоя қилишда биотехнология



Download 8,4 Mb.
Sana05.07.2022
Hajmi8,4 Mb.
#740017
Bog'liq
10 мавзу

ЎСИМЛИКЛАРНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШДА БИОТЕХНОЛОГИЯ

РЕЖА:

  • Ўсимлик касалликларига қарши курашда биотехнологик усуллардан фойдаланиш истиқболлари
  • Қишлоқ ҳўжалик экинлари зараркунанда ҳашаротларига қарши кураш усуллари
  • а) Бактериал препаратлар
  • б) Вирусли энтомопатоген препаратлар
  • в) Замбуруғлар асосида олинадиган энтомопатоген препаратлар
  • Ўсимлик зараркунада ҳашаротларига қарши курашда биологик фаол моддалардан фойдаланиш
  • Бегона ўтларга қарши кураш усуллари
  • Ўсимлик касалликлари
  • Вирус
  • Замбуруғ
  • Бактерия

Инфекциялардан ҳоли ўсимликларни олиш жараёнини қуйидаги босқичларга бўлиш мумкин:

  • вируслар мавжудлигини аниқлашга ёрдам берадиган ўсимликлар ёрдамида соғломлаштириладиган намуналарнинг зарарланиш даражасини аниқлаш;
  • термотерапия ва меристемаларни ўстириш;
  • ўсимлик меристемаларидан олинган регенерация қилинган кўчатларда вируслар мавжудлигини текшириш.

Ўсимликларни ҳимоя қилишда антибиотиклар

  • фитобактериомицин,
  • Фитолавин -100
  • Трихотецин
  • Бластицидин, касугамин (Япония)
  • валидамицин
  • целлоцидин
  • тетранактин
  • Ўсимликларнинг зараркунанда ҳашаротлари

Зараркунанда ҳашаротларга қарши препаратлар:

  • Спорали энтомопатоген Вacillus thuringiensis бактериялари асосида ишлаб чиқариладиган препаратлар, масалан, энтобактерин, дентробациллин, битоксибациллин (БТБ), БИП-биологик инсектицид препарат, гомелин, лепидоцид, бактокулицид, дипел, бактоспеин
  • Bаcillus thuriengiesis энтомопатоген бактерияларини ҳашаротларга қарши кўллаш
  • Bacillus thuringiensis энтомопатоген бактерияси ҳосил қиладиган спора (s)-кристоллари (c)-шакиллари.

Вирусли энтомопатоген препаратлар

  • Ҳозирги пайтда 3 хил вирусли энтомопатоген препаратларни ишлаб чиқариш йўлга қўйилган: вирин-ЭКС (карам қуртига қарши), вирин ЭНШ (тоқ ипак қурти касалига қарши), вирин АББ (америка оқ капалагига қарши).

Замбуруғлар асосида олинадиган энтомопатоген препаратлар:

  • Beauveria авлодига мансуб замбуруғларнинг B. bassiana vuill (60 дан ортиқ турдаги ҳашаротларга қарши) ва B.tоnella Dell. (10 дан ортиқ турдаги ҳашаротларга қарши) турлари асосида саноат миқёсида препаратлар ишлаб чиқарилади.
  • Ҳозирги пайтда B. bassiana (Bals). Vuill. гифомицети конидиоспораларидан иборат замбуруғли энтопатоген препарат-боверин ишлаб чиқариш кенг йўлга қўйилган.

Бактериялар асосида олинадиган препаратлар

Ўсимлик зараркунада ҳашаротларига қарши курашда биологик фаол моддалардан фойдаланиш

  • ҳашарот турларини топиш;
  • ҳашаротларни оммавий тутиш;
  • турли хил жинс вакилларини фазовий жуфтлашишига хизмат қиладиган ҳид бўйича мўлжал олиш тизимини издан чиқариш

Замбуруғли энтомопатоген препаратлар

  • Ўзбекистонда ҳам феромонлар заракунанда ҳашаротларга қарши курашда фойдаланилади Феромон тутқичлар ўсимликнинг ўсув даврида ҳимоя тадбирлари ўтказишнинг зарурати ва муддатларини аниқлаш мақсадида қўлланилади. Жумладан, Армигаль препарати (цис-11-гексадециналь+цис-9-гексадециналь) 2 гектарга 1 дона миқдорда ғўза тунламига қарши, атрактон (транс-10, транс -12, цис-14-гексадектриенил ацетат) тут парвонасига қарши қўлланилади.

Бегона ўтларга қарши кураш усуллари

  • Streptomyces hygrosрoricus ва S.viridochromogenes актиномицетлари ажратиб чиқарадиган биалофос
  • «Метоксифенон»
  • Нарамицин, Тойокамицин
  • Пиолютерион, Цитобарицин, Формицин А ва В турлари
  • Гербицидсимон моддаларнинг истиқболли продуцентлари сифатида S.toyocaеnsis, ирпекс замбуруғлари (Irex pacyodоn) кабиларни кўрсатиш мумкин. Шунингдек, Rhizobium japоnicum бактериясининг баъзи штаммлари 0,2 га/кг меъёрида гербицид таъсирга эга ризобитоксин ишлаб чиқариши ҳам маълумдир.
  • Гербицидларни нафақат микроорга-низмлардан балки ўсимликлардан ҳам олиш мумкин
  • Масалан: бактериоцид, фунгицид ва шу билан бирга гербицид таъсирга эга агропирин (бу модда ўрмаловчи буғдойиқ бегона ўти томонидан ажратиб чиқарилади).

Хулоса

  • Ҳозирда дунё олимлари бегона ўтларга қарши махсус моддалар ишлаб чиқарадиган ўсимликлар коллекцияларидан турли экин навларини топишни тадқиқ этмоқдалар. Бундай хусусиятга эга навлар экилганда гербицидларни қўллаш талаб қилинмайди.

Фойдаланилган адабиётлар

  • Артикова Р.М., Муродова С.С. Қишлоқ хўжалик биотехнологияси. Дарслик Т. “Фан ва технологиялар” наш-ёти., 2010 йил.
  • В.И.Артамонов.Биотехнология агропромышленному комплексу. М.«Наука»1989 157с.
  • Сельскохозяйственная биотехнология. Избранные работы /Под ред. Шевелухи В.С. «Евраазия» 2000 , 264с.
  • Бекер М.Е., Лиепиньш Г.К., Райпулис Е.П. Биотехнология./ Москва «Агропромиздат», 1990, 334 с.
  • Биотехнология Принципы и применение. Изд. «Мир» 1988-479 с.
  • Биотехнология в 8-ми книжках под редакцией Егорова Н.С. и Самуилова В.Д. М. «Высшая школа» 1987, 141 с.
  • Биотехнология сельскому хозяйству. Под редакцией А.Г.Лобанка. Минск «"Ураджай», 1988 г, 199 с.
  • Н.А.Хўжамшукуров Bacillus thuringiensis энтомопотоген бактериясининг мутант штаммлари асосида колорадо қўнғизига (Leptinotarsa desemlineata Say L.) қарши инсектицид биопрепарат яратиш. (номзодлик диссертация ишининг автореферати).2002 й.

Download 8,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish