Мамлакатимизда қанча томорқа хўжаликлари мавжуд ва улар ихтиёридаги ер майдонлари қанчани ташкил этади?



Download 147,82 Kb.
Sana23.05.2022
Hajmi147,82 Kb.
#607170
Bog'liq
9-мавзу тестлар-жавобсиз


Тест саволлари



  1. Мамлакатимизда қанча томорқа хўжаликлари мавжуд ва улар ихтиёридаги ер майдонлари қанчани ташкил этади?

а) 5,5 миллиондан ортиқ томорқа ер эгалари мавжуд, ихтиёридаги ер майдонлари 502,8 минг гектар;
б) 5,3 миллиондан ортиқ томорқа ер эгалари мавжуд, ихтиёридаги ер майдонлари 606,8 минг гектар;
в) 3,5 миллиондан ортиқ томорқа ер эгалари мавжуд, ихтиёридаги ер майдонлари 402,8 минг гектар;
г) 5,2 миллиондан ортиқ томорқа ер эгалари мавжуд, ихтиёридаги ер майдонлари 302,8 минг гектар.



  1. Ер майдонлари деҳқончилик соҳасида билим ва кўникмага эга бўлган, биринчи навбатда ижтимоий ҳимояга муҳтож ва кам таъминланган оилаларга қанча миқдоргача берилади?

а) 1 гектаргача;
б) 0,5 гектаргача;
в) 1,5 гектаргача;
г) 0,75 гектаргача.



  1. Томорқа хизмати” МЧЖнинг асосий вазифалари нечта?

а) 5 та;
б) 4 та;
в) 8 та;
г) 10 та.



  1. Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларини қўллаб-қувватлаш жамғармасининг молиялаштирилиш манбалари қайсилар?

а) Жамғарма маблағлари асосан бир марталик ажратилган 500 миллиард сўм ҳамда аукцион савдоларида фуқароларга ер участкаларини сотишдан тушадиган тушумнинг 20 фоизи тартибида;
б) Жамғарма маблағлари асосан бир марталик ажратилган 400 миллиард сўм ҳамда аукцион савдоларида фуқароларга ер участкаларини сотишдан тушадиган тушумнинг 10 фоизи;
в) Жамғарма маблағлари асосан бир марталик ажратилган 500 миллиард сўм ҳамда аукцион савдоларида фуқароларга ер участкаларини сотишдан тушадиган тушумнинг 10 фоизи;
г) Жамғарма маблағлари асосан бир марталик ажратилган 200 миллиард сўм ҳамда аукцион савдоларида фуқароларга ер участкаларини сотишдан тушадиган тушумнинг 12 фоизи.



  1. Ўзбекистон Республикаси Республика ҳудудларида нечта “Томорқа хизмати” МЧЖлар фаолияти йўлга қўйилган?

а) 651 та;
б) 655 та;
в) 650 та;
г) 625 та.



  1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Аҳоли томорқаларидан фойдаланиш самарадорлигини оширишнинг қўшимча чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПҚ-4767-сонли Қарори қачон қабул қилинган?

а) 2020 йил 30 июн;
б) 2019 йил 20 июн;
в) 2018 йил 20 июл;
г) 2021 йил 30 август.

  1. Вазирлар Маҳкамасининг 2020 йил 30 июлдаги 459-сонли қарорига асосан, камида _____ та аҳоли томорқа ерларини суғориш учун вертикал суғориш қудуқларини бурғулаш ва ишга тушириш билан боғлиқ харажатларнинг ______ фоизи, бироқ _______ миллион сўмдан ошмаган қисмини давлат бюджетидан қоплаб берилади.

а) 30 / 70 / 120;
б) 10 / 60 / 110;
в) 30 / 40 / 100;
г) 15 / 30 / 70;
д) 10 / 20 / 80.


10. Вазирлар Маҳкамасининг 2020 йил 30 июлдаги 459-сонли қарорига асосан, аҳоли томорқа ерини суғориш учун чуқурлиги _____ метрдан ортиқ бўлган ҳар бир вертикал суғориш қудуғини бурғулаш ва ишга тушириш билан боғлиқ харажатларни қоплашга қудуқнинг ҳар бир метр чуқурлиги учун _____ минг сўмдан, бироқ базавий ҳисоблаш миқдорининг _____ бараваридан ошмаган миқдорда давлат бюджетидан қоплаб берилади.
А) 10 / 100 / 50;
B) 100 / 10 / 40;
C) 10 / 10 / 60;
D) 15 / 100 / 70;
E) 10 / 100 / 80.
Download 147,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish