Коммутация ва маршрутизация тамойиллари. Коммутация усуллари. Пакетли коммутация тамойиллари ва механизмлари



Download 118,33 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi118,33 Kb.
#168907
Bog'liq
9b tja.222


Коммутация ва маршрутизация тамойиллари. Коммутация усуллари. Пакетли коммутация тамойиллари ва механизмлари.
Тармоқда ишлатиладиган қурилмалар 2 та асосий турга бўлинади:


  1. аппаратли қурилма;


  2. дастурий қурилма.




Бу қурилмаларни асосий вазифалари тармоқ орқали узатилаётган маълумотларни узатиш ва қабул қилишдан иборат.
Бу қурилмалар қуйидагилардир:

  • HUB (узатиш сигналларини кучайтирувчи ва қайта ишловчи);


  • BRIDGE (кўприк);


  • ROUTER (маршрутизатор);


  • SWITCH (коммутатор);


  • GATEWAY (шлюз);


  • МОДЕМ.



  1. HUB қурилмаси актив қурилма бўлиб узатилаётган маълумотларни сигнал даражасини кучайтириш имкониятига эга.

Кўпинча HUB қурилмаси ишлатувчилари кўп бўлмаган локал тармоқларда ишлатилади (4, 8 та). HUB умумий шинага эга бўлиб, агар портлар сонини оширадиган бўлсак маълумотларни узатиш қобилияти камайиб кетади.

  • UTP кабели учун HUB 4, 8, 16 та масофаси 100 м:


  • RG 58 кабели учун HUB 4, 8 та масофа 185 м.




  1. BRIDGE (мост - кўприк) қурилмаси 2 та ёки ундан ортиқ бўлган тармоқларни бир бирига улаш учун ишлатилади (кўприк вазифасини ўтайди).



 
интерфейс

BRIDGE (кўприк)



 
  ROUTER (маршрутизатор) қурилмаси хам BRIDGE (кўприк) қурилмаси каби 2 та ёки ундан ортиқ бўлган тармоқларни бирлаштиради ёки ажратади. Фарқи ROUTER (маршрутизатор) қурилмаси катта тармоқларда ишлатилади. Бундан ташқари маршрутизатор қурилмаси керакли тармоқни ёки керакли йўлни танлаш имкониятига эга. Бу холда киришга келаётган маълумотлар танлаш орқали ўз йўлларини топади.

  интерфейс

ROUTER -



маршрутизатор
 

 

Машрутизатордан фойдаланиш
Машрутизатордан фойдаланиш
SWITCH (коммутатор) қурилмаси ёрдамида кичик тармоқларда ишлаш мумкин. HUB дан фарқи, ўтказиш қобилияти юқорилигидир. Бунда бир нечта жуфт қурилмалар маълумот алмашиш имкониятига эга.

 


Коммутатордан фойдаланишGATEWAY (шлюз) қурилмаси хар хил турдаги тармоқларни бир бирига улаш учун ишлатилади.бирлаштириш жараёнида келаётган маълумотлар бориши керак бўлган портга ёки адресга узатилади ва шу қурилмадан ўтиш жараёнида протоколлари ўзгартирилади.

6. МОДЕМ. Модемнинг бажарадиган асосий иши, рақамли сигналлар кўринишидаги маълумотларни кераклича тезлик ва аниқлик билан узатишдан иборатдир. Модемлар ахборот манбасидан, алоқа каналининг параметрларига эга бўлган ва берилган тузилишга эга бўлган сигналларни мувофиқлаштириш учун хизмат қилади.



Download 118,33 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish