Instituti «Qurilish materriallari va qurilmalari texnologiyasi» kafedrasi



Download 0,5 Mb.
bet2/19
Sana26.01.2022
Hajmi0,5 Mb.
#412239
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
Стройматериал-Цемент Неъматов-1

Муќаддима

Минерал боѓловчи моддалар кукунсимон бўлиб, сув билан аралаштирилганда пластик ќоришма ћосил бўлади ва физик-кимёвий жараёнлар натижасида суний тошсимон материалга айланади.

Боѓловчи моддалар ичида ротландцемент ва унинг турлари ќурилишда ишлатилиши бўйича жуда кенг тарќалгандир. Цемент ќоришмасидан тайёрланган конструкцияларнинг мустаћкамлиги фаќат ћаводагина эмас, балки сув ва нам шароитда ћам ошаверади.

Цементнинг турларига ќуйидагилар киради: портландцемент; тошќолли, гилтупроќли, рангли цементлар ва уларнинг хиллари; чўкмас, кенгаювчи ва зўриќувчан цементлар; махсус цементлар ва ћоказо.

Мортландцемент муайян миќдордаги оћактош ва гилтупроќлар аралашмасини 14500С ћароратда куйдириб олинган клинкерга туйиш жараёнида 3-5% гипс ва 15% гача гидравлик ќўшимчалар ќўшиб олинади.

Портландцемент 1824 йилда Е.Челиев (Россия) ва Ж.Аспдин (Англия) томонларидан яратилган. Цементнинг ихтиро ќилиниши бетон хоссаларининг яхшиланишида, бинобарин, ќурилиш техникасида янги давр очилишига олиб келди. Гидротехник иншоотлар ќуриш зарурияти сувга чидамли боѓловчи моддаларни излашни талаб этса, темир-бетон конструкцияларнинг ќурилишда кенг ишлатилиши портландцементнинг янги, тез ќотувчан, мустаћкам турларини яратиш эћтиёжини туѓдирди. Цементнинг шўр сув таъсирида бузилиши аниќлангач, бу борадаги тадќиќотлар натижасида янги цемент тури – сулфатга чидамли портландцемент ихтиро ќилинди.

Ўзбекистон олимларидан С.Тўхтахўжаев, И. Тошпў­ла­тов, Т.Отаќўзиев, В.Нудельманларнинг янги цемент турларини яратиш ва уларни ишлаб чиќариш технологиясини мукаммаллаштиришда ћиссалари каттадир.

Бир ќатор цементларнинг физик ва механик хоссаларини аниќлаш усуллари станндартлаштирилган. Цементнинг сифати ва хоссаларини техник шартлар ва ДАСТ талабларига кўра ћар тамонлама синаш йўли билан аниќланади. Ќулланмада келтирилган лаборатория ишларини 3-4 кишидан иборат гурућлар бажаради. Ишларни бошлашдан олдин талабалар ушбу мавзуга доир назарий, маъруза ва тавсия ќилинган адабиётлар билан танишган бўлишлари керак. Ћар бир талаба ьажарилган иш бўйичаалоћида ћисобот ёзади. Ишни ћимоя ќилиб баћо (балл) олади.




Download 0,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish