Иклки” кафедраси “мухандислик геологияси ва



Download 65,5 Kb.
bet1/4
Sana21.02.2022
Hajmi65,5 Kb.
#71264
  1   2   3   4
Bog'liq
ЗИЛЗИЛАЛАР


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ
ҚУРИЛИШ ВАЗИРЛИГИ
ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ
ИКЛКИ” кафедраси
МУХАНДИСЛИК ГЕОЛОГИЯСИ ВА
ГИДРОГЕОЛОГИЯ” фанидан


МУСТАҚИЛИШ
Мавзу: Зилзилалар. Зилзила сабаблари. Гипоцентр ва эпицентр
тушунчалари. Зилзила турлари.
Бажарди: 205-18 гуруҳ талабаси
Ҳайдаров Нурали
Текширди: Махмудова Д.
Тошкент - 2020

Зилзилалар. Зилзила сабаблари. Гипоцентр ва эпицентр


тушунчалари. Зилзила турлари..
Режа:
1) Зилзилалар. Зилзила сабаблари..


2) Гипоцентр ва эпицентр тушунчалари..


3) Зилзила турлари..

ЗИЛЗИЛАЛАР
Зилзилалар, уларнинг келиб чиқиш сабаблари ва турлари
Сейсмика (греч. σεισμοσ) – тебранишлар.
Зилзила – бу ер қобиғидаги бирор бир энергия манбаидан тарқалаётган сейсмик тўлқинлар тарқалиши натижасида ер қобиғининг тебранишлари. Зилзила Ер қобиғи ички жараёнларидан келиб чиқадиган тектоник харакатларнинг намоён бўлиш шаклидир.
Тектоника – тоғлар вужудга келиш жараёнлари, Ер қобиғининг харакати ва деформацияси хақидаги фандир. Тектоник харакатлар – ер қобиғида вужудга келган кучлар таъсирида Ер сиртидаги катта хажмга эга бўлган тоғ жинсларининг деформацияланиш жараёни.
Тектоник харакатлар сабабларини тушунтириш учун қуйидаги назариялардан фойдаланилади:
1) пульсацион – тоғ жинсларининг навбатма-навбат сиқилиши ва чўзилиши;
2) конвекцион – ҳароратнинг хар хиллигидан тоғ массаларининг силжиши;
3) мобилизм назарияси – материклар дрейфи (силжиши);
4) плиталар тектоникаси;
5) блоклар тектоникаси.
Зилизила қуввати:
1025…1026 МВт Ер юзидаги барча зилзилаларнинг бир йиллик қуввати;
1018…1020 МВт атом портлашларнинг бир йиллик қуввати;
1026 МВт Ердан космосга ажралиб чиққан иссиқлик қуввати.
Зилзила натижасида ер юзасида бўладиган ўзгаришлар йиғиндиси сейсмик ҳодисалар дейилади.
Зилзила кўп бўлиб турадиган жойлар сейсмик районлар ҳисоблана-ди. Зилзила бўлмайдиган жойлар носейсмик худудлар деб аталади. Бундай областларга Москва, Шимолий Америка, Шимолий Германия пасттекислиги, Финляндия, Кола яримороли, Шарқий Канада, Бразилия, Ғарбий Сибирнинг чўл районлари, Шимолий Сибирь киради.
Зилзила натижасида иморатлар, иншоотлар, темир йўллар вайрон бўлиб, минглаб одамлар ҳалок бўлади. XX аср давомида зилзила натижасида 800 мингдан ортиқ одам ҳалок бўлган.
Ҳозирги кунгача ер қимирлашининг қуйидаги турлари мавжуд:
1. Тектоник зилзилалар.
2. Вулқондан хосил бўладиган зилзилалар.
3. Денудацион зилзилалар.
4. Кўчки ва сурилиш натижасида ҳосил бўладиган зилзилалар.
5. Техноген зилзилалар.
- 28 -
Булардан энг асосийси тектоник зилзилалар ҳисобланади. Улар тектоник
жараёнлар натижасида вужудга келади. Тоғ жинсларида тўпланиб қолган
деформацияларнинг ер юзасига отилиб чиқиши натижасида катта кучга эга бўлган ва
катта майдонни эгалайдиган силкинишлар рўй беради.
Бундан ташқари вулқон отилиши натижасида хосил бўладиган зилзила хам
хавфли ҳисобланади. Улар вулқон отилиши натижасида рўй беради, катта
интенсивликка эга, лекин тарқалиш доираси кичик.
Денудацион зилзилалар ер қобиғининг турли қатламларида хосил бўлган
бўшлиқларнинг ўпирилиши натижасида юзага келади, унчалик катта бўлмаган
тебранишга ва тарқалиш майдонига эга.
Кўчки ва сурилиш ходисаси натижасида хосил бўладиган зилзилалар эса кўпроқ
тоғли худудларда рўй беради. Унинг кучи 5-6 балгача етиши мумкин, тарқалиш
майдони унча катта эмас.
Техноген зилзилалар эса инсон фаолияти натижасида юзага келади. Улар, айрим
пайтларда «Мухандислик зилзилалари» деб ҳам аталади.
Ер силкинишлари сейсмик станцияларга ўрнатилган сейсмограф аппаратлари
ёрдамида ҳисобга олинади. Сейсмик станциялар маълумотига кўра, ҳар йили Ер шари буйича 100 мингдан ортиқ зилзила бўлиб, уларнинг ичида тахминан 100 га яқини вайронагарчилик ва биттаси фалокат келтирадиган ҳисобланади, кучсиз зилзилалар ҳар 5 минутда бўлиб туради.

Download 65,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish