Хирш индекси (h-index) Хирш индексини ҳисобловчи энг катта базалар Google scholar, 2) ринц, 3) Web of Science, (clarivate analytics) 4)Scopus



Download 149,75 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/4
Sana18.02.2022
Hajmi149,75 Kb.
#456597
  1   2   3   4
Bog'liq
(h-index)



 
Хирш индекси (h-index) 
Хирш индексини ҳисобловчи энг катта базалар
Google scholar, 2) РИНЦ, 3) Web of Science, (clarivate analytics) 4)Scopus 
ва

 бошқалар 
Цитаталаш индекси нима? 
Цитаталаш индекси - илмий мақолала

рнинг маълумотлар базаси. 
Ҳар бир мақоланинг

библиографик рўйхатларини

индекслайди ва қайси
мақолаларда тез-тез цитаталанаётганини аниқлайди. 
Цитатион индексларининг мақсади- олимнинг фаолиятини баҳолашдир. 
Индексациялашнинг асосий механизми: 
Биринчи муаллиф мақола ёзди ва адабиётлар рўйхатида иккинчи
муаллифнинг мақоласида кўрсатилди. 
Шундай қилиб, иккинчи муаллифнинг мақоласига цитаталаш индексига
бир қўшимча қўшилади. 
 
2005 йилда Америкалик физик Хорхе Хирш томонидан (Сан-Диего, 
Калифорния), илмий ўлчов индикаторни – Хирш индекси иҳтиро 
қилинди. 
Хирш индекслари унинг илмий нашрлар сонига ва ушбу нашрларнинг
келтирилишига асосланиб, тадқиқотчи ишининг маҳсулдорлигининг
миқдорий кўрсаткичидир. 
Индекс, тадқиқотчининг ишини акс эттирувчи маълумотларни саралаш
асосида аниқланади.

(Агар oлимнинг Np мақолалари ҳар сафар камида h
 
 
 
 
 
 

марта нашр этилса, тадқиқотчи h индексига эга бўлади, қолган (Np-h)
 
 
 

 
 
 
 
 
мақолалари ҳар сафар h мартадан кўп хавола қилинмайди). 
Муаллифларда цитаталаш қай даражада бўлиши лозим? 
- 0-2 дан – илмий фаолиятга энди киришаётган тадқиқотчилар илмий
фаолиятига мос келади (

илмий фаолиятдаги мустақил тадқиқотчи,
аспирант); 
- 3 дан 6 гача- фан номзодлари; 
- 7 дан 10 гача- фан докторлари; 
- 11 дан 15гача - таниқли тадқиқотчи; 
16 ва ундан юқориси - оламшумул ном билан аталган тадқиқотчи. 



Download 149,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish