Геморрагик синдром



Download 498,5 Kb.
bet1/5
Sana21.06.2022
Hajmi498,5 Kb.
#687013
  1   2   3   4   5
Bog'liq
гемморагик синдром узбекча

Геморрагик синдром.

  • Проф. Бабаджанова Ш.А.
  • Геморрагик синдром- хар хил касалликларда учрайдиган ва кучли кон кетиш хусусияти билан характерланадиган синдромдир.

Геморрагик синдром гемостаз системасининг бузилиши натижасида вужудга келади.

  • Геморрагик синдром гемостаз системасининг бузилиши натижасида вужудга келади.
  • Гемостаз – бу биологик система булиб, бир томондан коннинг суюклигини, иккинчи томондан кон кетишнинг олдини олиш ва кон тухтатишни таъминлайди.

Гемостаз системаси компонентлари:

  • Кон ивиш плазма факторлари
  • Кон плазмасида 13та кон ивиш факторлари мавжуд.
  • Кон ивиш хужайра факторлари. Тромбоцитлар гемостатик жараённинг барча фазаларида иштирок этади . Шу билан бирга эритроцитар, лейкоцитар кон ивиш факторлари хам аникланган.
  • Томир компоненти.
  • Томирлар деворининг жарохатланиши актив тромбопластик субстанция ажралишига олиб келади.

Геморрагик синдром куйидаги холатларда учрайди:

КЛАССИФИКАЦИЯСИ.

  • 1.Коагулопатия
  • Гемофилия А,В,С.
  • Гипоконвертинемия, V,III,X,XIII омиллар етишмовчилиги.
  • 2.Мегакариоцитар-тромбоцитар системадаги узгаришлар
  • Тромбоцитопения ( ИТП, симптоматик)
  • Тромбоцитопатия
  • 3.Томирлар тизими бузилиши:
  • Геморрагик васкулит
  • Рандю-Ослер касаллиги

Гемофилия – тугма коагулопатия булиб, куйидаги омиллар дефицити билан характерланади:

  • Гемофилия – тугма коагулопатия булиб, куйидаги омиллар дефицити билан характерланади:
  • VIII (гемофилия А)
  • IX (гемофилия В, Кристмас касаллиги)
  • XI (гемофилия С).
  • Этиопатогенези.
  • Гемофилия А 80% ни ташкил килади.
  • Гемофилия В 19% ни ташкил килади.
  • Гемофилия С 1% ни ташкил килади.
  • Гемофилия А ва В рецессив Х-хромосомага боглик холда ирсийланади. Асосан эркаклар касалланади, аёллар эса ген ташувчиси хисобланади ва аёлларнинг 50% угил болалари гемофилия билан касалланади.
  • Гемофилия С аутосом-рециссивхолда ирсийланади ва эркак хамда аёллар бир хил касалланади.

Download 498,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish