Бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда электр кучларнинг бажарган иши



Download 0,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/16
Sana23.02.2022
Hajmi0,63 Mb.
#123867
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
ффффф



1.Электр юритувчи куч
бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда электр кучларнинг бажарган иши
бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда бажарилган иш.
*бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда бегона кучланишнинг бажарган иши
2.Потенциал фарки нима
бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда электр кучларнинг бажарган иши.
бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда бажарилган иш.
*бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда бегона кучланишнинг бажарган иши.
3.Кучланиш нима?
бирлик мусбт зарядни занжир буйлаб кучиришда электр кучларнинг бажарган иши.
*бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда электр ва бегона кучларнинг бажарган 
иши. 
бирлик мусбат зарядни занжир буйлаб кучиришда бегона кучланишнинг бажарган иши
4.Электр сигими бирлиги
Вольт
Кулон
*Фарад 
5.Ток кучи зичлиги бирлиги.
Кл /м
*А/м
2
кл/мм 
6.Каршиликнинг температура коэффенценти бирлиги.
град


 град
2
*град
-1
7.Электролиз учун Фарадей 1 конуни
m = Kj
*m = kJt
m = kJ 

R
8.Бир жинсли электр майдонига киритилган дипольга….
* Айлантирувчи момент хамда куч таъсир килиб у майдон буйлаб жойлаша боради хамда 
майдон буйлаб кучади. 
куч таъсир килиб майдон буйлаб кучади
айлантирувчи момент таъсир килиб у майдон буйлаб жойлаша боради 
9.Кайси физик катталикнинг бирлиги Генри деб аталади.
магнит майдон индукциянинг
электрмагнит индукцияси Э.Ю.К.нинг
*узиндукция коэффицентининг
10.Кандай мухитларда электр токи мусбат ва манфий ионларнинг тартибли хараткидан 
иборат. 
газларда электролитлардава
элетиротлар ва суюк металларда
*факат электротларда
11.Кандай мухитларнинг каршилиги харорат окими билан камаяди
яримутказгичларда ва электротларда
*факат яримутказгичларда
факат электротларда


12.Электродда 1 моль 1 валентли элемент(масалан,кумуш) ажралиб чикиши учун 
электролит оркали канча заряд окиб утиши керак. 
I КЛ
831 КЛ 
*96500 КЛ
13.Келтирилган жавоблардан Р-п утиш учун асосий хисобланган хоссани курсатинг
Р-п утиш электр сигналини кучайтириш хусусиятига эга.
* Р-п утиш оркали бир йуналиш оркали ток утади тескари йуналишда мутлоко утмайди.
Р-п утиш оркали тугри йуналишда катта ток окади, тескари йуналишда унга нисбатан жуда 
кам окади. 
14.Жавобларда келтирилган коидаларнинг кайси бири утказгичдан индукцион токнинг 
йуналишини аниклашга имкон беради. 
Винт коидаси,
Чап кул коидаси
*Ленц коидаси ва унг кул коидаси
15.Зарядланган ясси конденсатор пластинкалари орасидаги масофа 2 марта камайтирилди. 
Агар конденсатор кучланиш манбаидан узиб куйилган булса, майдон энергияси неча марта 
узгаради? 
4 марта ортади 
2 марта ортади
*2марта камаяди 
16.Метталл жисм мусбат зарядланган шарга тенг тегизиб зарядланади. Бунда унинг массаси 
кандай узгаради. 
узгармайди
ошади
*камаяди


17.Электрон майдон потенциалининг тугри ва тула таьрифини курсатинг.
потенциал- бирлик муабат зарядга таъсир этувчи кучни характерлайди
потенциал- зарядни кучиришда бажарилган ишга тенг катталик
*потенциал- шу нуктадаги бирлик мусбат заряднинг потенциал энергиясига сон жихатидан 
тенг катталик 
18.Ёруғлик нури тўғрисидаги тўғри фикрни топинг:
*Ёруғлик нури ҳам тўлқин, ҳам заррача
Ёруғлик нури бу тўлқиндир
Ёруғлик нури заррачадир
19.Ёруғликнинг қайтиш қонунига таъриф беринг:
Тушиш бурчаги синиш бурчагига тенг бўлади ва улар бир текисликда ётмайди 
Қайтиш бурчаги тушиш бурчагига тенг бўлади, улар бир текисликда ётмайди
*Тушган нур, қайтган нур ва шу тушиш нуқтасига ўтказилган нормал бир текисликда ётади 
ва тушиш бурчаги қайтиш бурчагига тенг бўлади 
20.Абсолют синдириш кўрсаткичининг тўғри тарифини беринг?
Ёруғликнинг тезлигига умуман боғлиқ эмас
Ёруғликнинг муҳитдаги тарқалиш тезлигини кўрсатади
*Ёруғликнинг вакуумдаги тарқалиш тезлиги муҳитдаги тезлигидан қанчага катта 
эканлигини кўрсатади 
21.Чегаравий бурчак деб қандай бурчакка айтилади?
*Чегаравий бурчак деб - синиш бурчаги 90° га тенг бўлгандаги тушиш бурчагига айтилади
Синиш бурчаги 45° 
бўлгандаги тушиш бурчагига айтилади 
Ёруғликнинг тўла қайтгандаги қайтиш бурчагига айтилади


21.Ёруғлик оқими бирлиги қандай бирликда ўлчанади?
Стерадиан
*Люмен
Канделла
22.Ёритувчанлик бирлиги қандай бирликда ўлчанади?
*Люкс
Люмен
Канделла
23.Монохроматик нур қандай нур?
Ҳар хил частотага эга бўлган нур
Ҳар хил тўлқин узунликка эга бўлган нур 
*Бир хил тўлқин узунликка эга бўлган нур
24.Изотроп манба қандай манба ?
Ёруғлик нури жуда кучли бўлган манбаларга айтилади 
Ёруғлик кучи йўналишга боғлиқ бўлмаган манбаларга айтилади.:
Ёруғлик кучи йўналишга боғлиқ бўлган манбаларга айтилади 
I :
S : Анизотроп манбалар қандай манбалар?
Фақат ультрабинафша нурлар чиқарадиган манбалар
Ҳамма йўналишларида ёруғлик нури бир хил бўлган манбалар
**Ёруғлик кучи йўналишга боғлиқ бўлган манбалар
25.Кўндаланг тўлқинлар таърифи?
Тарқалиш йўналиши тебраниш йўналиши билан устма-уст тушса
*Тебраниш йўналиши тарқалиш йўналиши билан ўзаро перпендикуляр бўлса 
Тарқалиш ва тебраниш йўналишлари бир хил йўналса


1. Qaysi kuch ta’sirida jism olgan tezlanishi uning massasiga bog’liq? 
Amper kuchi
ishqalanish kuchi 
markazdan qochma kuch
og'irlik kuchi 
2. Chap qo’l qoidasi yordamida qanday kattalikning yo'nalishi aniqlanadi? 
Amper va Lorens kuchining.
faqat Amper kuchining
.
faqat Lorens kuchining.
Kulon kuchining 
3. Linzaning fokus masofasi 4 sm. Uning optik kuchi necha dioptriya? 
25
4
0,4
0,25 
4. Optik kuchlari mos ravishda 2 dptr va 16 dptr bo’lgan linzalarning fokus masofalarini 
aniqlang (sm)?
100 ; 2,25
25 ; 6,25
50 ; 25
50 ; 6,25 
5. Optik kuchlari mos ravishda 
−4 𝑑𝑝𝑡𝑟 va −12 𝑑𝑝𝑡𝑟 bo’lgan linzalarning fokus 
masofalarini aniqlang (sm)? 
-25 ; - 8,3
-25 ; -4,3
-50 ; -8,3
-3,5; -4,6
6. Fokus masofasi 
−10 𝑠𝑚 bo’lgan linzaning optik kuchi qancha (dptr)? 
-5
- 20
-10
10
7. Yig‘uvchi linzaning optik kuchi 
5 𝑑𝑝𝑡𝑟 ga teng bo’lsa, paralell nurlar dastasi linzadan 
o‘tib, singandan keyin undan qanday masofada kesishadi (m)? 
0,1
0,5
2
TJY 


8. Optik kuchi 
−2,5 𝑑𝑝𝑡𝑟 bo’lgan linzaning fokus masofasini aniqlang (sm). Bu qanday 
linza? 
40, yig‘uvchi
25, sochuvchi 
40, sochuvchi
25, yig‘uvchi
9. Optik kuchlari 
+ 5 𝑑𝑝𝑡𝑟 va +3 𝑑𝑝𝑡𝑟 bo’lgan ikki linza bir-biridan 10 𝑠𝑚 masofada 
turibdi. Bu sistemaning optik kuchini toping (dptr)? 
8
6,5
9
10,5
10. Ikki yoqlama botiq shisha linza yordamida haqiqiy tasvir olish mumkinmi?
mumkin emas. 
mumkin, agar linza sindirish ko'rsatkichi shishanikidan kichik bo'lgan muhitda turgan 
bo'lsa. 
mumkin, agar linza sindirish ko'rsatkichi shishanikidan katta bo'lgan muhitda turgan bo'lsa. 
mumkin, agar buyum linzadan 2F masofada bo'lsa (F - fokus masofa). 
11. Kirxgofning birinchi qoidas 
zanjirning tugunlarida uchrashayotgan tok kuchlarining algebraik yig’indisi nolga teng
zanjirning ixtyoriy yopiq konturi uchun tok kuchlarini ularning mos qarshiliklariga
ko’paytmasining algebraik yig’indisi shu konturdagi barcha EYUK larning algebraik yig’indisiga 
teng 
vaqt birligi ichida tok kuchining bajargan ishi 
o’tkazgichdan tok o’tganda ajralib chiqadigan issiqlik miqdori tok kuchiga, o’tkazgichdan o’tish 
vaqtiga va undagi kuchlanishga to’g’ri proporsional 
12. Kirxgofning ikkinchi qoidas 
zanjirning ixtyoriy yopiq konturi uchun tok kuchlarini ularning mos qarshiliklariga
ko’paytmasining algebraik yig’indisi shu konturdagi barcha EYUK larning algebraik yig’indisiga 
teng 
vaqt birligi ichida tok kuchining bajargan ishi 
o’tkazgichdan tok o’tganda ajralib chiqadigan issiqlik miqdori tok kuchiga, o’tkazgichdan o’tish 
vaqtiga va undagi kuchlanishga to’g’ri proporsional 


 Er tortish kuchini engishda bajarilgan ish yordamida II kosmik tezlik ifodasi topiladi 
13. Termoelektron emissiya nima? 
qizdirilgan qattiq jism yuzasidagi elektronlar nurlanishi 
atomning elektron va ionga ajralishi 
atomlarning elektronlarga parchalanishi 
atom yadrosining parchalanishi 
Qaysi formula magnit induksiyasi vektorining maydon kuchlangan-ligiga bogliqligini ifodalaydi? 
B=µµ
0
H
B= µµ
0
I/2R 
B=M/P*Sina 
B=F/Il 
Elektr tokining qaysi ta’sirlari doimo mavjud bo’lad 1. issiqlik 2. kimyoviy 3. magnit 



1,2,3 
Yarim o’tkazgichli diod qanday o’tkazgich hisoblanad 
bir tomonlama o’tkazadi 
elektr tokini o’tkazmaydi 
ikki tomonlama o’tkazadi 
elektr tokini o’tkazadi 
Malyus qonunini ifodalovchi tenglamani ko’rsating: 
I=I
o
cos 2α 
E=Ecosα 


 H=Hcosα 
Sinα=n 
S:Agar jismlar zaryadlangan bo‘lsa ular orasida nima bo‘ladi? 
Bir – biriga ta’sir ko‘rsatadi
Tortishishadi va itarishishadi 
Bir – biridan uzoqlashadi 
Bir – biriga aylanadi 
S:1,6·10 
19

J deganda elementar zarralar fizikasida nimani tushunasiz: 
1 eV energiyaga ega bo‘lgan zarrani
1,6 eV energiyaga ega bo‘lgan zarrani 
1,6∙10
19

J energiyaga ega bo‘lgan zarrani 
16 eV energiyaga ega bo‘lgan zarrani 
S:Yorug‘lik kattaliklar qanday asboblarda o‘rganiladi? 
Fotometrlar 
Galvanometrlar 
Voltmetrlar 
Fetorezistirlar 
Pauli prinsipi
atomda yoki kvant sistemasida to’rtta n,l,m,s bir xil kvant sonlariga ega bo’lgan ikkita elektron, 
bitta elektron holatida bo’lishi mumkin emas 
bir xil bosh kvant soni (n) ga va orbital kvant soni (l), lekin magnit kvant soni har xil bo’lgan 
elektronlar majmuasi 
bir xil bosh kvant soni (n) ga, lekin boshqa kvant sonlari har xil bo’lgan elektronlar majmuasi 
elektromagnit maydon orqali zaryadlangan zarralarga o’zaro ta’siri fotonlar orqali namoyon 
bo’ladi 
S:Ridberg doimiysi ifodasini toping. 


3
2
0
4
8



Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish