Ассемблерда яратилган дастур қуйидаги босқичлардан ташкил топади



Download 0,98 Mb.
bet1/7
Sana10.07.2022
Hajmi0,98 Mb.
#771147
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
8-маъруза(теекоммуникация 2013-2014)410-411-419 ТТФ

Ассемблерда яратилган дастур қуйидаги босқичлардан ташкил топади:

  • Алгоритмини блок схема ёки тузилишини тасвирлаш кўринишида тузиш;
  • ЭХМга матн редактори ёрдамида дастлабки дастур PROG.ASM нинг матнини киритиш. PROG номи истаганча бўлиб, кенгайтириш албатта ASM-бўлиши керак;

Ассемблер дастурининг матни қуйидаги операциялардан иборат:

  • буйруқлар ёки курсатмалар;
  • директивлар ёки псевдооператорлар;
  • операторлар;
  • олдиндан аниқланган номлар.

Операндлар-аниқ ёки ноаниқ берилаётган иккилик тўпламлари устидан бажарилаётган операциялар бўлиши мумкин. Операндлар 4 та саноқ системаларидан бирида келтирилади ва 2,8,10 ёки 16-лик санок системаси учун в (В), о (О), d (D), h (H) символлар билан тугаши керак. Агар 16-лик сон харф билан бошланса, унга чап томонидан ноль қўшилади.

  • Операндлар-аниқ ёки ноаниқ берилаётган иккилик тўпламлари устидан бажарилаётган операциялар бўлиши мумкин. Операндлар 4 та саноқ системаларидан бирида келтирилади ва 2,8,10 ёки 16-лик санок системаси учун в (В), о (О), d (D), h (H) символлар билан тугаши керак. Агар 16-лик сон харф билан бошланса, унга чап томонидан ноль қўшилади.

Буйруқлар системаси уч асосий белгилар билан тасвирланиши мумкин:

  • -буйруқ узунлиги ёки унинг томонидан байтларни эгаллаш сони,
  • -функционал вазифаси ва
  • -адреслаш усули
  • МП 1810ВМ86 (8086) учун буйруқлар бирдан 6 гача байтни эгаллайди. Биринчи байт буйруғи ҳар доим код операцияси ҳобланади, масалан INT XXh нинг код буйруғи CD (HEX) га тенг.

Функционал белгиси буйруғига курсатмаларни 5 та катта гуруҳларга бўлиш мумкин:

  • -маълумотларни узатиш буйруқлари;
  • -арифметик буйруқлар;
  • -мантиқий буйруқлар;
  • -eчиш буйруқлари ва
  • -бошқарув буйруқлари.

Адреслашнинг 5 та асосий усули мавжуд:

  • регистрли;
  • бевосита;
  • туғри;
  • билвосита;
  • стекли.

Download 0,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish