Айланма харакат кинематикаси. Бурчак тезлик ва бурчак тезланиш. Чизикли тезлик билан бурчак тезлик орасидаги богланиш. Р е ж а



Download 47,48 Kb.
Sana25.02.2022
Hajmi47,48 Kb.
#287659
Bog'liq
Aylanma harakat kinematikasi. Burchak tezlik va burchak tezlanish. Chiziqli tezlik bilan burchak tezlik orasidagi boglanish.


АЙЛАНМА ХАРАКАТ КИНЕМАТИКАСИ. БУРЧАК ТЕЗЛИК ВА БУРЧАК ТЕЗЛАНИШ. ЧИЗИКЛИ ТЕЗЛИК БИЛАН БУРЧАК ТЕЗЛИК ОРАСИДАГИ БОГЛАНИШ.
Р Е Ж А :



  1. Айланма харакат кинематикаси.

  2. Бурчак тезлик ва тезланиш. Чизикли ва бурчак тезлик орасидаги богланиш.

Бирор ук атрофида айланувчи абсолют каттик жисмни ташкил килган барча нукталарнинг марказлари айланиш укида етган айланалар буйлаб харакатланади. Берилган ук атрофида бурилиш кайси томонга бурилаетганлигини курсатиш учун бурилишнинг ва уни тасвирловчи кесманинг йуналишларини унг вакт коидаси деб аталувчи коида билан боглашга келишиб олишимиз керак.


Бурилиш бурчагидан вакт буйича олинган биринчи хосила бурчак тезликни беради.
  d

 lim  (1)
t0 t dt
=T-1 бирлиги с-1 еки рад/c булади. Нуктанинг чизикли тезлиги
S R 
 lim  lim  R lim  R (2)
t0 t t0 t t0 t
Шундай килиб нукта айланиш укидан канча узок етса, у шунча каттарок чизикли тезлик билан харакатланар экан Бурчак тезлик
векторининг модули  га тенг. Узгармас бурчак тезликда буладиган айланиш текис айланиш дейилади. Бунда текис айланишнинг айланиш даври Т билан характерланади ва жисм бир айланиб чикиш учун яъни 2 бурчакка бурилиш учун кетган вактга айланиш даври дейилади.
2 2 1 

T  еки  айланиш частотаси n   бундан бурчак тезлик  2n
T T 2
Айланиш даври ва айланишлар сони тушунчаларини нотекис айланма харакат учун хам саклаб колса булади. Бунда берилган оний бурчак тезлик билан айланганда, у бир тула айланиб чикиши учун кетган вактнинг оний киймати деб тушунилади. n деб эса худди ана шундай шароитда жисмнинг вакт бирлигидаги айланишлар сони тушунилади.
Бурчак тезланишнинг вектор киймати бурчак тезликдан вакт буйича олинган биринчи хосилага айтилади.
d
 (1). dt
d
0 dt
тезланишнинг тангенциал ифодаси. a =d/dt (4) (2) формулани (4)га этиб куямиз. d(R) d

a  R R (5) dt dt
бунда  -бурчак тезланиш, R-радиус тезланишнинг нормал
ташкил этувчиси.
2 2 R 2 2

an    R (6)
R R
Шундай килиб, чизикли ва бурчак катталиклар орасида узаро куйидагича богланиш формуласига эга буламиз. S=R, =R, a=R, an=2R нуктанинг айлана буйлаб текис харакати( =const) бурчак тезлик ва бурилиш бурчаги 0 +t ва
t 2
0t  бунда 0
2
бошлангич бурчак тезлик.

ТАВСИЯ ЭТИЛГАН АДАБИЁТЛАР



  1. Савельев И.В. Умумий физика курси, т. 1-3, М, Наука 1989-92.

  2. Детлаф А.А., Яворский Б.М., Курс физики, М.Высшая школа, 1989 г.

  3. Трофимова Т.И. Курс физики М., Высшая школа, 1999 г.

  4. Сивухин Д.В. Умумий физика. Механика. Т.Укитувчи.1981Й.

  5. Стрелков СП. Умумий физика курси. Механика. Т. Укитувчи. 1977 й.

  6. Ахмаджонов О.И.Физика курси I-Зк.Т. Укитувчи 1988-89 и.

  7. Косимов А., Сафаров А. ва бошк. Физика курси. 1 к. Узбекистан, 1994 й.

  8. Назаров У.К. ва бошк. Умумий физика курси 1к. Узбекистан, 1992 й.

  9. Камолхужаев Ш.М., Гаибов А.Г., Химмзткулов О. Механика ва молекуляр физикадан маърузалар матни. ТошДТУ. 2003 й.

Download 47,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish