1. Ортиқча семириш



Download 22,09 Kb.
Sana19.04.2022
Hajmi22,09 Kb.
#562956
Bog'liq
Соғлом озиш
Ikkinchi-jahon-urushi222, 30- Йиғилиш баёни, 30- Йиғилиш баёни, Sheriy-vaznlar, 1. 1-§. Yevklid to’g’ri chizig`ini xosmas elimentlar bilan to`ld, ogohlantirish xati, 12-maktab Yakuniy nazorat IMTIHON buyrug`i, 1111111111

1.Ортиқча семириш.
Ортиқча овқатланиш дунёдаги ортиқча вазн муаммоларининг асосий сабабидир. Агар сизнинг ёғингиз танангизнинг барча юқори қисмларида бир текис тўпланиб қолса, демак сиз жуда кўп шакар истеъмол қиласиз ва умуман ортиқча овқатланасиз.
Сизга бу сабаб эмасдек туюлиши мумкин: улар ҳамкасблар ёки оила аъзолари бундан ҳам кўпроқ овқат ейишади, дейишади, лекин улар жуда тез вазн олишмайди. Бу ерда нима дейишим мумкин? Эҳтимол, сиз истеъмол қилган миқдорни кам баҳолайсиз ва бошқалар истеъмол қилган миқдорни ортиқча баҳолайсиз.
Умуман олганда, агар сизда бу муаммо бўлса, унда учта оддий қоидалар сизга ёрдам беради.
Биринчи, овқатдан ярим соат олдин 500 мл тоза сув ичинг. Бу сизга тушлик ёки кечки овқатда озроқ овқат ейишга ёрдам беради.
Иккинчидан, чой ва қаҳвани шакарсиз ичишни бошланг (тез орада одатланиб қоласиз, ҳатто сизга ёқишни бошлайди) ва ширинликлардан бир муддат бутунлай воз кечишингиз керак бўлади.
Учинчидан, кунига камида 30 дақиқа (ҳар куни!) ўртача жисмоний фаолиятни бағишланг. Зарядлаш сизнинг ҳамма нарсангиздир!


2."Асаб" қорин.
Агар сизнинг ёғингиз фақат қорин бўшлиғида тўпланиб қолса, унда унинг сабаби депрессия, стресс ёки сиз яшайдиган доимий ташвиш ҳисси.
"асаб ошқозон" чалинган одамлар стресдан чикиш учун ширинликлар кўп ейди. Агар сиз бироз асабийлашишнинг йўлини топмасангиз, унда ширинликлар истеъмолини кескин камайтиринг. Бу ортиқча ёғдан халос бўлишга ёрдам беради.

3.Глютенли семизлик.
Ортиқча вазнга ега бўлган одамлар гармонал мувозанат бузилиши ёки менопауза қурбонлари. Бундай семириш билан курашиш учун сиз чекиш ва спиртли ичимликлардан қочишингиз, камроқ ўтиришга ва кўпроқ ҳаракат қилишга ҳаракат қилишингиз керак.
Метаболизмни қайта бошлашингиз керак. Акс ҳолда тарозида туриб бутун умр уҳлайсиз.

4.Атероген метаболик мувозанат бузилиши.
Ушбу турдаги семиришга чалинган одамлар қорин бўшлиғида ёғ тўплашга мойил бўлиб, шунинг учун нафас олиш муаммолари мавжуд.
Сиз қилишингиз керак бўлган биринчи нарса спиртли ичимликларни истеъмол қилишни тўхтатишдир. Хўш, кейин-анъанавий рўйхатига кўра: эрталаб машқлар, бир ёки икки мартта, бир ҳафта - спорт залига, ва диета. Бу шуни англатадики: ўсимликлардан кўпроқ озиқ-овқат ва камрок гўшт.

5.Вена каналларининг семириши.
Ушбу турдаги семиришни генетик жиҳатдан мерос қилиб оламиз деб ишонилади. Оёқларда тўпланган ёг нотўғри турмуш тарзининг натижаси емас. Бу сиз уйлагандан ёмонрок холат.
Ушбу турдаги семириб кетган аёллар доимо шишган оёқлари билан курашадилар. Ушбу муаммо айникса ҳомиладорлик пайтида долзарбдир.
Тўлиқ оёқлардан азият чекадиган одамлар тез-тез югуришлари ва зинапоядан пиёда кўтарилишлари керак. Оёқларингизга мунтазам равишда машқ қилинг!

6.Ҳаракатсизликдан семириб кетиш.
Ушбу турдаги семириш илгари жуда жисмоний фаол бўлган одамлар учун хосдир. Масалан, улар спорт ёки қаттиқ жисмоний меҳнат билан шуғулланишган. Ва энди улар ҳаракатсиз, офисларда ёки машиналарда ўтиришади ва шу сабабли улар катта қоринга эга.
Ушбу муаммодан халос бўлиш учун сиз узоқ вақт очликдан қочишингиз керак. Сиз кунига бир ёки икки мартадан кўпроқ овқатланишингиз керак. Жиддий. Бу сизни кечқурун сурункали ортиқча овқатлардан халос қилади.
Сиз барибир югуришни бошлашингиз эҳтимолдан йироқ эмас, шунинг учун парҳезга ёндашувни жиддий равишда қайта тузишингиз керак бўлади. Тез-тез овқатланинг, лекин камроқ. Кўпроқ сабзавотлар-камроқ макарон, кўпроқ мева — камроқ пончиклар.
Download 22,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2023
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
axborot texnologiyalari
zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
guruh talabasi
nomidagi toshkent
O’zbekiston respublikasi
o’rta maxsus
toshkent axborot
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
davlat pedagogika
rivojlantirish vazirligi
pedagogika instituti
Ўзбекистон республикаси
tashkil etish
vazirligi muhammad
haqida tushuncha
таълим вазирлиги
toshkent davlat
respublikasi axborot
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
O'zbekiston respublikasi
махсус таълим
vazirligi toshkent
fanidan tayyorlagan
bilan ishlash
saqlash vazirligi
Toshkent davlat
Ishdan maqsad
fanidan mustaqil
sog'liqni saqlash
uzbekistan coronavirus
respublikasi sog'liqni
coronavirus covid
covid vaccination
vazirligi koronavirus
koronavirus covid
qarshi emlanganlik
risida sertifikat
vaccination certificate
sertifikat ministry
haqida umumiy
o’rta ta’lim
matematika fakulteti
fanlar fakulteti
pedagogika universiteti
ishlab chiqarish
moliya instituti
fanining predmeti