Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet63/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

 
— \х^\
матрицани то-
пиш учун асосий 
АА~1
=
Е
муносабатдан ф-лдаланамиз, бу ерда
Е
бирлик матрица, Л ва Л
- 1
матрицаларни ўзаро кўпайтирсак, 
п?
та 
х^
номаълумларга нисбатан асосий матрицаси бир хил ва фа-
қат озод ҳадлари билангина фарқ қиладиган 
п
та тенгламалар сис-
темасига эга бўламиз:
&\\Х\
4~ 
(Ху^х^
4 “ • • • 
^\пР^п
 
1
 

. . . 0,
о,2\Х\
+
а^х^
+ . . . +
&чпх п^=
 0 
1
 
. . . 0,
441*^4 +
+ • • • + + /+ я
^ 0 
. . . 1.
Бундай системани Гаусс методи билан бирданига ечиш мумкин.
Мисол 
учун 
(2.11) система
" 2
4,2
1,6
—3
А
=
0,4
3
—2
0
1,6
—0,8
1
—1
_ 1
—2
—1
1.5
матрицасининг тескаоисини топайлик.
Ечиш. Гаусс ке.чпакт схемасини қўллаймиз. Бу ҳолда тўртта озод ҳад- 
лар устунига эга бўламиз (11-жадвал). Шуни ҳам эслатиб ўтамизки, тес- 
кари матрицанинг сатр элементлари тескари тартибда ҳосил бўлади. 
11-жадвал натижасидан қуйидагига эга бўламиз:
- 0,28239 — 0,06801 
— 0,06915 
0,51865 
~
А ~\ =
0,38037 — 0,19364 
— 1,70539 
0,29046
0,51408 — 0,77686 
— 1,04425 
0,33195
- 0,66162 — 0,73076 
— 1,59058 
0,92945 
-
92
www.ziyouz.com kutubxonasi


11

жад
вал
СО 0 С 0 Ю
0 5
Ю
-
м

2
,7
6

2
,8
4

2
,4
0
,7
1
8
7
5
0
,1
4
9
9
9

3
,5
2
0
8
5
0
,0
7
1
4
2
0
,2
9
0
2
2

0
,7
3
0
2
7

0
,9
7
5
0
8

0
,2
2
8
2
0
0
,6
6
3
8
8
•***
о
о о — •
о
о о
О
о —
о
(
0
,9
2
9
4
5
0
,3
3
1
9
5
0
,2
9
0
4
6
0
,5
1
8
6
5
00
о о — < о
о
о — о
о
О

0
,4
7
6
1
9

1
,7
1
1
3
1

1
,5
9
0
5
8

1
,0
4
4
2
5

0
,7
0
5
3
9

0
,0
6
9
1
5
еч
о — • о о
о
— о о
0
,2
6
0
4
2
1
,0
8
3
3
4
1
,0
6
7
7
2

0
,5
1
5
8
8

0
,7
8
6
2
2

0
,7
3
0
7
6

0
,7
7
6
8
6

0
,1
9
3
6
4

0
,0
6
8
0
1
1
- н о о о
0
,5
0
,
2

0
,8

0
,5
0
,0
5
2
0
8

0
,5
8
3
3
5

0
,2
8
6
4
7
0
,2
7
7
7
9
0
,7
1
1
8
4
0
,6
6
1
6
2
0
,5
1
4
0
8
0
,3
8
0
3
7
0
,2
8
2
3
9
ю
С 0 О "
^

1
Ю
7

0
,6
1
,4
3

0
,1
5
6
2
5
1
0
,7
5
0
0
0
2
,3
5
9
3
7

0
,3
5
7
1
4
1
1
,0
7
5
9
0
СО
Я
1
,6

2
1
1
...........................

0
,8

1
,6
8

0
,2
8
-
1
.
8

0
,4
3
7
5
0

2
,
1
0
0
0
0

3
,5
9
3
7
5
-
о Г
X
4
,2
3

0
,
8

2
.
.............
.............
..........

1
3
,8
4

4
,1
6
-
4
,1
-
Н
2

0
,4
1
,
6
1
-
9&
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т е к ш и р и ш у ч у н
А А ~ г
к ў п а й т м а н и т у з а й л и к :
' 2
4,2
' 1,6
—3 "
'0,28239
—0,06801
—0,06915
0,51865"
—0,4
3
—2
0
0,38037
—0,19364
—0,70539
0,29046
1,6
—0,8
1
—1
0,51408
—0,77686
— 1,04425
0,33195
1
—2
—1
1,5
0,66162
—0,73076
—1,59058
0,92945
~
1,00000 
0,00001
—0,00003
0,00000

0,00001 
1,0000 

0,00001 

0,00001
0,00001
-
0,00001 
1,00000
0,00001
0,0000Г
-
0,00002
-0,00003 
0,99996
- = £ + Ю-: -
0
—1
1
Г
1
0
—1 —2
—3
—1
0
—3
0
—1
1 —4
Бу ердан кўринадики, 
АА~1
кўпайтма матрица 
влементлари 
Е
бирлик 
матрицанинг мос элементларидан фақатгина вергулдан кейинги бешинчи 
хона рақамлари билангина фарҳ қилади, демак аниқлик қониқаппидир
3- §. КВАДРАТ ИЛДИЗЛАР МЕТОДИ
Ушбу ва кейинги параграфлардаги методларда махсус хоссалар-
га эга бўлган матрицалардан фойдаланишга тўғри келади, шунинг
учун аввало шу матрицаларни таърифлаб ўтамиз.
Агар барча 
I
ва у лар учун 
сх* = ~ у 2 
бўлса (бу ерда 
ап
усти-
даги чизиқ қўшма комплекс сонни билдиради) элементлари а*. дан
иборат бўлган А* матрица берилган 
А
 =
[ац\
матрицага нисбатан
қўшма
матрица дейилади.
Агар 
А
квадрат матрица ўзининг қўшмаси А* билан устма-уст
тушса, яъни 
А* = А
бўлса, у 
Э р т т матрацаси ёки ўз-ўзига
қўшма матрица
дейилади. Элементлари ҳақиқий соидан иборат
бўлган Эрмит матрицаси 
симметрик матрица
дейилади. Бу
матрица 
А' = А
тенглик билан аниқланади.
Агар
АА*
=
Е
 
(3.1)
бажарилса, у ҳолда 
А ўнитар матрица
дейилади, бу ерда 
Е —
бирлик матрица.
Унитар матрица қуйидаги хоссаларга эга:
1) Агар 
А
унитар матрица бўлса, у ҳолда унинг детерминанти
модули 1 га тенг бўлган комплекс сондир. Ҳақиқатан ҳам, (3 .1 )
га кўра
с1е!АА* = бе!:А-с1е1А* = (1е1А • бе! А = |с 1 е М |2 =
1
.
2) Агар А унитар матрица бўлса, у ҳолда А _ 1 = А * . Буни
всботлаш учун (3.1) ни чапдан А -1 га кўпайтириш кифоядир.
3) Агар 
А
унитар матрица бўлса, у ҳолда А* ҳам унитардир.
94
www.ziyouz.com kutubxonasi


4) 
Иккита унитар матрицаларнинг кўпайтмаси унитар матрица-
дир. Ҳақиқатан ҳам, 
А
ва 
В
унитар матрицалар бўлсин, у ҳолда
{АВ) (АВ)* = АВВ*А*
=
АҒ.А*
= Л Л* =
Е.
Энди квадрат илдизлар методини кўриб чиқайлик. Фараз қилай-
лик, 
А
Эрмит матрицаси бўлсин. Квадрат илдизлар методининг
ғояси 
А
матрицани учбурчак ва диагонал матрицалар кўпайтмаси
шаклида тасвирлашдан иборатдир:
А
=
Т*ОТ,
 
(3.2)
б у ерда
Г
/
М1
(,2
.
• 
Лп
т
=
0
^22 


^2 л
0
0
.
• 
^пп
юқори учбурчак матрица бўлиб, 
О
эса 
йи
элементлари + 1 ёки
— 1 дан иборат бўлган
йи
0 . . . 0 -
о
=
0
й22
.
. 0
0
0 . . • 
^пп
диагонал матрицадир.
Т
матрица элементларини топиш учун (3.2) тенгликдан, матри-
цаларни кўпайтириш қоидасига асосланиб, ^ ларга нисбатан қуйи-
даги тенгламалар системасини ҳосил қиламиз:
й\
КпР^и +
л
-

(» < у ),
+
Уа\2^и — а и ((
= У), (/ = 1, 2, . . . , 
п)
 
(3.3)
Бу ерда 

лар 

билан ўзаро қўшма комплекс сонлардир. (3.3)
системада тенгламаларнинг сони номаълумларнинг сонидан я тага
кам. (3.3) системадан 

лар ягона равишда топилиши учун 
йн
ларни шундйй танлаб оламизки, 
(п
лар ҳақиқий ва мусбат бўлсин.
У вақтда ($.3) системанинг иккинчи тенгламасидан 
1
= 1 бўлганда
\(цУйи = аи
га эга бўламиз. Энди 
й и =
з^ п я ц деб олиб 

учун 
1п
= / | « и |
ни ҳосил қиламиз. (3.3) еистеманинг биринчи тенгламасидан 
( = \
бўлганда 
(,,
 = / V ■
( / = 2, 3, . . . , 
п)
келиб чиқади. Шунга

“11Г11
ўхшаш (3.3) системада 
1 = 2
бўлганда аввал иккинчи тенгламадан
(% 2
ни, сўнгра биринчи тенгламадан 
(7]
ни топамиз:
^ 2 3
== 
31
§
п
(
я
22
РпР
^
и
), 
^22
=
/ | ® 2 2

рир
^
и
! ,
^2]
а2у — 
]
^22^23
и
= з , 
п).
95
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шундай қилиб, 
Т
нинг аввалги иккита сатр элементларини
топиш учун формулалар чиқардик. Ш унга ўхшаш, 
Т
матрицанинг
қолган элементларини ҳам топамиз. Умумий ҳолда ҳисоблашлар
қуйидаги формулалар ёрдамида олиб борилади:
1/ 
и I 
*
“11*11
С?Ц — 
/ ц — р^|Нц|, 
Т -

( - 1
^н = 8 1 § п ( а „ - 2 1*,|1 *<*„),
5=1
I—
 1
Пг-
I


12 ^„1 
( / > 1 ) ,
5=1
£ —1
а1}
 
^ + + + У
_____ $=1_______
(/ — 
I
 + 1 
,п).
(3.4)
Шундай қилиб, (3.2) ёйилма мавжуд ва (3.4) формулалар ёрдами-
да аниқланади. Ниҳоят,
А х
 =
Ь
системани ечиш учун уни 
А — Т*ОТ
ёйилмадан фойдаланиб, қуйи-
даги иккита учбурчак матрицали системалар шаклида ёзиб оламиз:
Т*Оу = Ъ, 
Тх = у.
Бу системаларни ёйиб ёзсак, 
.
Г \ Л \ У \ *=Ьи
"Ь ^22^-2 
2
У
2
 = ^21
• * * * * ’ * * * * * * * • • * • • •

1\п<}\\У\
+
^ЧгД-пУч
+ . . . +
1пп<}ппУп — Ьп.
ва
+ + +
^\
1Х 1
+ . . . +
Ь\пХп — У\,
^22+1 + " • " +
I2пХп —
У
21
^ппх п

Уп
га эга бўламиз. Бундан эса, кетма-кет қуйидагиларни ҳосил қи-
ламиз:
ва
У\
1\\<}\
1 -1
_
Хп
Уп
__
1пп
*
XI

 
п

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish